Фанидан маърузалар матни


ПАЙВАНД БИРИКМАЛАРГА КЎЙИЛАДИГАН



Download 0,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/58
Sana21.02.2022
Hajmi0,9 Mb.
#40106
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   58
Bog'liq
Metal konst

ПАЙВАНД БИРИКМАЛАРГА КЎЙИЛАДИГАН
КОНСТРУКТИВ ТАЛАБЛАР 
Юкори сифатли пайванд чок хосил килиш учун, пайвандлаш усули ва 
технологиясини хисобга олган холда, пайванд килиниши керак бўлган жой-
ларга пайвандловчи ускунанинг осон (бошка элементланинг халакитисиз) 
ўрнатилишини таъминлаш зарур. Автоматик ва ярим автоматик пайвандлаш 
усулларида мазкур вазифани амалга ошириш пайвандлаш ускунасининг ўл-
чамлари билан белгиланади. Пайвандлаш ускунасининг бевосита иш бажа-
рувчи кисмлари пайвандлаш технологияси талабига биноан пайванд чоклар-
ни бажара олиш имкониятига эга бўлиши керак. Маълумки, пайванд чок ме-
талиинг хароратлари хар хил бўлганлиги туфайли, шунингдек , чок хамда 
чок атрофидаги металлнинг турлича тезлик билан совиши натижасида, шу 
сохада, хали бирикмага ташкаридан юк куймасдан туриб, ички кучланишлар 
пайдо булади. Уларни биз пайванд чокнинг хусусий кучланишлари деб 
атаймиз. Кейинги зарурий конструктив шартлардан бири пайванд чокда 
хосил буладиган ана шу хусусий кучланиш ва деформацияларни мумкин ка-
дар камайтиришга эришишдан иборат. Бунинг учун металл қурилмадаги 
пайванд чокларнинг умумий хажмий микдорини иложи борича камайтириш 
керак, яъни кабул килинадиган чоклар кичик калинликка эга булиши, иложи 
борича чоклар кесишувига, параллел чокларни бир - бирига жуда якин жой-
лаштиришга йул куймаслик лозим. Учма-уч чокнинг калинлиги бириктири-
ладиган элементларнинг энг юпкасининг калинлигидан ошмаслиги керак. 
Бурчакли чокнинг калинлиги 4 мм дан кам булмаслиги шарт. Бурчакли чок-
нинг энг катта калинлиги 1,2*t га тенг килиб олинади (t-бириктириладиган 
деталларнинг энг юпкасининг калинлиги). 
Кулда электр пайвандлаш усулида бир марта утишда калинлиги 8 мм 
гача булган чок хосил килиш мумкин. Бундан калинрок чокларни куп кават-
ли чок куйиш усули билан хосил килинади. Бу қурилма таркибида бир неча 
хил калинликка эга булган чокларни бажариш пайвандлаш ишларини мурак-
каблаштириб юборади, кушимча мехнат талаб килади. Шу сабабли чоклар-
нинг калинликлари 2-3 хилдан ошмаслиги керак. 
Бурчакли чокларнинг боши ва охирида кучланишлар тупланишининг 
таъсири кескин ошиши сабабли чок узунлиги 4

f
K
f
еки 40 мм дан кичик 
булмаслиги керак. Енбош чокларнинг узунлиги хам чегараланган, улар 
85К
f

f
дан катта булмаслиги керак. 
Чокларнинг 
чизмаларда 
курса-
тилган конструктив узунликлари хисоб буйича олинган узунликларга кара-
ганда 10 мм каттарок килиб олинади. Бундай килишдан максад чокнинг бо-
ши ва охирида вужудга келиши мумкин булган ишловсиз ( пайвандлаш 
бошланишида асосий металл билан пайванд чокдаги металл узаро кушилиши 
етарли булмайди, пайвандлаш охирида эса чокда туликсиз сохачалар хосил 
булади) соханинг урнини тулдиришдир. Учма-уч чокларда чокнинг боши ва 
охирини махсус тахтакачга чикариш ва кейин ортикча кисмини кесиб 


46 
ташлаб, брикма киррасини тозалаш тавсия этилади. Бурчакли буйлама ва 
кундаланг пайванд чокларнинг катетлари нисбати 1:1 булиши керак. 

Download 0,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish