асосий босқичлари - Борлиқ муаммосини,
- борлиқнинг турли
- кўринишларини,
- барча нарсанинг
- мавжудлигини,
- турли ҳодисаларнинг
- сабабларини
- тадқиқ этиш
- (дастлабки “фалсафа”
- номини олди)
- Инсон фаолияти,
- давлат тузилиши
- тўғрисида
- Аристотель
- томонидан
- фалсафанинг
- тўртинчи қисми
- сифатида
- эътироф этилган.
- Аристотель фалсафасининг тарихий аҳамияти
- “Соф ғоялар” таълимотини танқид
- қилиш орқали Платон
- фалсафасининг бир қанча қисмига
- ўзгартиришлар киритди
- Мантиқнинг ривожланишига сезиларли
- хисса қўшди (дедуктив методга тушунча
- берди, хусусийдан умумийга, силлогизм
- тизимини исботлади – икки ва ундан
- ортиқ белгилар орқали хулосага келиш)
- Олам ва инсон келиб
- чиқишининг моддий
- таърифини келтирди
- Давлатнинг 6 турини эътироф этди
- ва намунавий турдаги давлат –
- политиянинг таърифини берди.
- Категориялар орқали
- борлиқнинг таърифини берди
- Материянинг моҳиятини аниқлади,
- 10 фалсафий категорияни ажратди
- Платоннинг “эйдос” (соф ғоялар) таълимотига Аристотелнинг танқиди
- Аристотель борлиқ муаммосини кўриб чиқар экан, Платон фалсафасини танқид
- остига олди, унга кўра, атроф-олам “нарсалар олами” ва “соф ғоялар олами”
- ҳамда “нарсалар олами” ҳар бир нарса каби “соф ғяонинг” моддий кўринишидир.
- Аристотелнинг фикрича, Платоннинг хатоси, у “ғоялар олами”ни реал оламдн ажартиб
- кўрсатган, реал олам ўз хусусиятларига эга – ҳажм, ҳаракат, ҳаракатсизлик ва бошқалар.
- Аристотелнинг фикрича, атроф-олам билан боғланмаган “соф ғоялар” мавжуд эмас,
- уларнинг акси эса моддий оламнинг барча нарсалари ҳисобланади; фақат ягона ва аниқ
- белгиланган нарсалар мавжуд.
- Бу нарсалар “индивидуум” деб аталади (таржимада “бўлинмас”), яъни муайян от муайян
- ерда мавжуд, “от” ғояси эмас, ёки аниқ жойда турган ўз хусусиятларига эга аниқ стул,
- “стул ғояси” эмас, муайян ўлчамларга эга “уй ғояси” эмас уйнинг ўзи мавжую ва хоказо.
- Индивидуумлар дастлабки нарса ҳисобланади,
- индивидуумнинг тур ва шакллари эса иккинчи даражалидир.
- Борлиқ “соф ғоя” (эйдос) ва унинг моддий акси бўлмаганлиги сабабли, борлинқнинг ўзи
- Нима?, деган савол туғилади. Бу саволга Аристотель борлиқ тўғрисидаги фикрлари, яъни
- Категориялар (қадимги грек тилида “фикр”) орқали жавоб беришга ҳаракат қилади.
- Аристотелга кўра,
- Категория – бу атроф-оламнинг энг юксак инъикосидир,
- уларсиз борлиқнинг ўзи бўлиши мумкин эмас.
- Аристотель томонидан ажратиб кўрсатилган 10 та категория,
- улар борлиқ тўғрисидаги саволларга жавоб беради,
- бунда биттаси борлиқнинг нималигига жавоб берса,
- қолган 9 таси унинг хусусиятларини ёритади
Do'stlaringiz bilan baham: |