Ғалла уюмини муҳрлаш тўғрисида ҳам ҳужжатлар мав­ жуд. Жумладан, 20-ҳужжатда Убайдуллохоннинг 1702


қозилар,  ҳарбийларнинг ишларини кўрувчи  қози аскар



Download 1,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/51
Sana17.07.2022
Hajmi1,81 Mb.
#811500
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   51
Bog'liq
Tarix qo\'llanma

қозилар
ҳарбийларнинг ишларини кўрувчи 
қози аскар
(ёки сипоҳийлар қозиси), 
нақиб 
- уруш ҳаракатлари дав­
ридаги катта қози, шунингдек, кейинчалик вужудга келган 
апелляция (шикоят) поғонаси қозиларининг кенгашлари -
“Ҳайъат ул-фукаҳо” 
(“Фақих^пар хайъати”), ди н и й и ш ­
лар, 
уламоларнинг 
ишлари 
юзасидан 
“Маҳкамаи
1 Ў зб ек и с т о н н и н г я н ги т ари хи . Б и р и н ч и китоб. Т у р к и сто н Ч о р муе 
т ам л ак а ч и л и ги даври д а. 213-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


шаръия” 
( “Диний ишлар маҳкамаси” ) каби судлар тур­
ган. Д ини й масалаларда вужудга келадиган ишлар юзаси­
дан олий ҳакам 
шайхулислом 
ҳисобланган.
Булардан ташқари, шу даврда хонликда тартиб-инти- 
зомга масъул бўлган мансабдор -
эшон раис, қўшин бош­
лиги, ясовулбоши, 
миршаб - полиция бошлиғи бўлган. 
Хива хонлигига тобе бўлган кўчманчи ақоли: туркманлар, 
қорақалпоқ ва қозоқларда кўпгина ҳолларда фуқаролик 
ва ж иноят ишлари одат хуқуқлари асосида уларнинг 
бош лиқлари -
бийлар (суди) 
кенгашларида кўриб, ҳал 
этилган.
1873 йилдаги шартномага кўра, Хива хонлиги доира­
сидаги рус фуқароларининг жиноий ишлари ёки улар­
нинг ўзаро низолари, хиваликларнинг уларга бўлган даъ- 
волари рус судларига тааллуқлилиги мустаҳкамланган. 
Хива хонлиги бу даврда ҳам маъмурий-доиравий тузили­
ши жиҳатидан 20 беклик, 2 ноибликка бўлинган бўлиб, 
бекликлар бошида ҳокимлар, ноиблар, ноибликлар бо­
шида ноиблар турган, улар ҳам хон томонидан тайинла­
ниш и ёки озод қилиниш и мумкин эди. Бу ерда пойтахт -
Хива 
шахри 
алоҳида 
округ 
(вилоят 
ҳуқуқида) 
ҳисобланиб, 
у 
хон 
томонидан 
бош қарилган.1 
Суд 
жараёни, гарчи жиноят ва фуқаролик иш ларини алоҳида- 
алоҳида тартибда кўриш нинг қоидалари (бир-биридан 
ажратилган) бўлмаса-да, у расмий (ёзма) характерга эга 
эди. 
Бизгача 
кўплаб 
суд-нотариал 
ҳужжатлар 
етиб 
келганлиги бунга мисол бўла олади. Ж умладан, яқинда 
япон олимлари билан ҳамкорликда нашр этилган “Хива 
суд хужжатлари каталоги” бунга ёрқин далилдир. Суд 
тортишувли мазмунда, мажлислари очиқ, оғзаки тартибда 
олиб борилиб, қарор дарҳол қабул қилинган.
Ҳуқуқ тизими тўғрисида айтиш лозимки, фақат Тур­
кистон генерал-губернаторлиги доирасидагина эмас, бал­
ки Бухоро амирлиги ва Хива хонликларида ҳам маҳаллий 
халқ учун хуқуқнинг асосий манбаи ш ариат ҳуқуқи, шу­
нингдек, одат ҳуқуқлари бўлиб қолаверди. Аммо шуни

Download 1,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish