Ғалла уюмини муҳрлаш тўғрисида ҳам ҳужжатлар мав­ жуд. Жумладан, 20-ҳужжатда Убайдуллохоннинг 1702


А. И. Ишанов, X. С. Саматова, Ш . 3 . Уразаев



Download 1,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/51
Sana17.07.2022
Hajmi1,81 Mb.
#811500
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   51
Bog'liq
Tarix qo\'llanma

1 А. И. Ишанов, X. С. Саматова, Ш . 3 . Уразаев. 
И сто р и я государ­
ства и п рава У зб еки стан а. Ч а сть I, Т ., “ Ў қи ту вч и ” , 1969 й. 130 -б ет.”
www.ziyouz.com kutubxonasi


контрразведкаси ахборотлари мавжуд.1 Хивада ўтказилган 
бож ислоҳоти (1885) хонликни рус моллари бозорига ай- 
лантиргани, пул ислоҳоти эса (1900-1907) иқтисодиётни 
мушкул аҳволга солгани хонни ана шундай ҳаракатларга 
ундаган эди. Шунга қарамай, Хоразм хонлиги бу даврда 
ҳам мутлақ яккаҳокимликка - монархияга асосланган дав­
лат кўринишини сақлаб қолди. Ҳуқуқий жиҳатдан давлат 
бошлиғи 
тахтни 
меросий 
эгаллайдиган 
хон 
бўлиб, 
қонунчилик, маъмурий ҳамда олий суд ҳокимияти ҳам 
унга тааллуқли эди. У барча ер, сувларнинг эгаси ҳи- 
собланиб, давлатни ер эгалари бўлган зодагонлар, руҳо- 
нийлар ва олий унвонли ҳарбийларга таяниб бошқарган.
Кушбеги 
хонликнинг олий мансабдорларидан бўлиб, 
биринчи вазир даражасида мамлакатнинг жанубий қис- 
мини бошқарган ва хазинага солиқ ҳамда йиғимлар ту- 
ш иш ини кузатиб борган. И ккинчи ўриндаги меҳтар лаво- 
зимининг эгаси асосан, молиявий масалаларни ҳал қилиш 
билан бирга хонликнинг шимолий қисми аҳолисини 
бошқарган. Лекин мансабларнинг ваколатлари ан и қ чега- 
ралаб кўйилмаган. Биринчи вазирлик ваколати кўпинча 
алмашиб, гоҳ қушбеги, гоҳ меҳтар ёки девонбеги қўлига 
ўтиб турган.
Муҳаммад Раҳимхон II даврида мамлакатни бошқариш 
Муҳаммад Мурод 
девонбеги 
қўлвда тўпланган. Хива хон­
лигида суд тизимига келсак, у деярли аввалги даврларда- 
гига ўхшаш бўлган. Хон исёнчилик, талончилик ва шун­
дай гурухдар бошлик^арининг жиноий ишлари юзасидан 
энг олий суд (ва судловни) амалга оширган. Ундан ке 
йинги ўринларда қози ул-куззот ёки қозикалон (олий 
судья), фуқароларнинг фуқаролик ва жиноий ишларини 
шариат мезонлари асосида кўриб ҳал этувчи куйи судлар- 

Download 1,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish