Факультети нефт – газни қайта ишлаш



Download 3,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/114
Sana06.07.2022
Hajmi3,53 Mb.
#744317
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   114
Bog'liq
Коррозияга қарши химоя

 Электро-дренажли 
ҳимоянинг 
принцпиал 
схемаси. 
1. Магистрал газ 
қувури. 
2. 
Дренаж 
қурулмаси. 
3. 
Дринаж 
кабели. 4. Релсь 5. Газ 
қувуридаги дринаж нуқтаси.
Оддий электро-
дренажли 
ҳимоянинг 
принцпиал схемаси 
1.
магистрал газ қувури. 2. Дринаж кабели. 3. Ампреметр. 4. Реостат. 5. 
Улагич. 6. Дренаж қурулмаси. 7. Ростлагич 8. Сигнал релеси. 9. Рельс. 
 


 
Электро-дренажли ҳимоянинг принципиал схемаси. 
а. Қутубланган дренажли ҳимоя. б. Кучайтирилган дринажли ҳимоя. 
1. ҳимоя қилинаётган қурулма. 2. Назорат-ўлчов пункти. 3. Диод 4. Дринаж 
кабели. 5. Рельс. 6.дринаж нуқтаси. 7. Тўғирловчи блок. 8. Трансформатор.
 
21.§. Коррозион ўлчашнинг асосий турлари. 
Режа:
 
 
1)
 
Коррозия кўрсаткичлари.
2)
 
Коррозияни ўрганиш бўйича умумий маълумотлар. 
3)
 
Mеtаl vа nоmеtаll mаtеriаllаrning kоrrоziyasini оg’irligining o’zgаrishi 
bo’yichа aniqlash. 
Коррозия кўрсаткичлари 
Коррозия тезлиги жараённинг маълум бир кўрсаткичи 
(𝑦)
билан вақт 
орасидаги боғланишни ўрганиш орқали аниқланиши мумкин. Коррозиянинг 
τ
вақт моментидаги ҳақиқий ёки оний дифференциал тезлиги кўрсаткичдан вақт 
бўйича олинган биринчи тартибли ҳосиласига 
𝜕𝑦
𝜕
τ
тенг. Кўпинча амалда 
жараённинг 
τ 
вақт моментидаги ўртача интеграл тезлиги, яъни
∆𝑦

τ
аниқланади. 
Коррозия жараёнининг энг кўп ишлатиладиган кўрсаткичлари: чуқурлик, 
масса ўзгариши, ҳажм ўзгариши, механик кўрсаткичлари бўлиб ҳисобланади. 


Чуқурлик кўрсаткичи 

h
) металлнинг вақт бирлиги ичида коррозион 
емирилиш чуқурлигини характерлайдиган катталикдир (масалан, мм/йил). 
Шунингдек бу катталик металл сиртида ҳосил бўладиган коррозия маҳсулоти 
(плёнкаси) қалинлигининг вақт бирлиги ичидаги ўзгаришини ҳам ифодалаши 
мумкин (мм/йил).
Массавий кўрсаткич 
(
К
𝑚
±
)
 
коррозия туфайли металл массаси 
ўзгаришининг металл сирти ва вақтга бўлган нисбати билан ўлчанадиган 
катталикдир (г/(м
2
∙соат)): 
К
𝑚
±
=
𝑚
𝑆 ∙ 𝜏
Бу кўрсаткич манфий бўлади агарда металлнинг массаси 
τ 
вақтдан сўнг 
ўлчангандан сўнг камайса ва аксинча 
τ 
вақтдан сўнг ўлчанганда унинг массаси 
ортган бўлса бу катталик мусбат бўлади.
Агарда металл коррозияси маҳсулотининг таркиби маълум бўлса, масса 
ўзгаришининг мусбат кўрсаткичини унинг манфий шаклига қуйидаги 
формула билан қайта ҳисоблаш орқали ўтказиш мумкин: 
Бу ерда 
𝐾
𝑚

ва
𝐾
𝑚
+
— мос равишда коррозия кўрсаткичининг манфий ва мусбат 
кўрсаткичлари; A
Me
– металлнинг атом массаси; A
ок
– оксидловчининг атом 
массаси; n
Ме
– металлнинг валентлиги; n
ок
– оксидловчининг валентлиги; 
Металларнинг текис коррозияси
да манфий масса кўрсаткичидан 
коррозиянинг чўқурлик кўрсаткичига ўтиш мумкин:
бунда 
ρ
Ме 
– металлнинг зичлиги (г/см
3
). 
Коррозиянинг ҳажмий кўрсаткичи
K

коррозия жараёнида металлга 
ютилган ёки ундан ажралган ва нормал шароитга келтирилган ∆V газ 
ҳажмининг
металлнинг бирлик сиртига ва бирлик вақтга бўлган нисбати билан 
ўлчанадиган катталикдир (см
3
/(см
2
∙соат)): 


Коррозиянинг механик кўрсаткичи 
коррозия жараёни вақтида металл 
маълум бир механик кўрсаткичининг %ларда ифодаланган ўзгаришини 
кўрсатади. Масалан 
мустаҳкамлик кўрсаткичи
(K
σ
) учун: 
 
σ
τ
– 
τ 
коррозия вақтида чўзилишдаги мустаҳкамлик чегарасининг ўзгариши;
σ
τо
– коррозиягача бўлган чўзилишдаги мустаҳкамлик чегарасининг қиймати.
Электр қаршилиги ўзгаришининг кўрсаткичи 
юпқа металл листларини 
ўрганишда 
ўчоқ кўрсаткичи
тушунчасидан фойдаланилади. Ўчоқ кўрсаткичи 
K

– металл сиртидаги коррозия ўчоғлари сонининг сирт бирлиги ва вақт 
бирлигига бўлган нисбати билан ўлчанадиган катталикдир (1/(м
2
∙соат)): 
𝐾
𝑁
=
𝑁
𝑆 ∙ 𝜏

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish