F. R. Abduraxmonov z. E. Abduraxmonova

T a iim  jarayoni  va  kasb  tanlovchilarning  psixologik, fiziologik
 
salom atligi.  Yosh  davrlar  psixologiyasi  va  kasb  tanlash  m asa­
lalari.  B olalarning  fiziologik  tuzilishi  va  ularning  evoliyutsion
 
davrlari.  Kasb  tanlashda  bolalar taraqqiyot davrlari  va  ularning
 
ehtiyojlari.  Yetuk  insonni  tayyorlashda  m editsina,  psixologiya  va
 
falsafiv  bilim larning o'rni.
0 ‘qituvchi  o ‘quvchilarga  ta iim   berish  davomida  ularni  kasb 
tanlashlariga y o ilan m alar berar ekan shuning bilan birga ularni  psi­
xologik  va jism oniy  salomatligi  haqida  m aium o tlarg a ega b o iish i 
kerak  b o ia d i.  Kasb  tanlovchi  hisoblangan  o ‘quvchilar  o ‘zlarini  ru- 
han  va  jism onan  so g io m   ekanliklarini  meditsina  ko‘rigidan  o ‘tib 
tasdiqlashlari  mumkin b o ia d i.  Bundan tashqari maktab psixologlari 
va  shifokorlari  har  doim  ularni  kuzatib  boradilar.  Psixik 
xususi- 
yatlari  yoshiga  qarab  rivojlanib  borayotgan  o ‘quvchi  o ‘zidagi 
psixologik  xususiyatlarni  kuzatish  orqali  o ‘zgarib  borishini  bilib 
boradi.  Boladagi  diqqat,sezgi,  fahm  -  farosat,  xarakter,  tafakkur 
qilish,  qobiliyat  va  boshqa  psixologik  xususiyatlar  o ‘quvchining
145

---

rivojlanib  borishi  bilan  o ‘zgarib,  takomillashib  boradi.  Ayniqsa  bu 
o ‘smirlik davrida juda yaqqol  ko ‘zga tashlanadi.
0 ‘sib  borayotgan  bolada jismonan  o ‘zgarishlar  ham  sodir  boMib 
boradi.  0 ‘quvchining  jism onan  imkoniyatlari  ko‘payadi.  0 ‘zini  va 
jism oniy kuchini  boshqarish, tanasidagi  o ‘zgarishlami kuzatish orqa­
li,  o ‘zida  kattalarga  o ‘xshash  tomonlar paydo boMishini  ko‘radi.  Bu­
lar  esa  uni  psixologik  jihatidan  kattalardek  tutishga,  o ‘zini  m a’lum 
bir  kasbda  ko‘rishga  intiltiradi.  Umuman  olganda  o ‘quvchidagi 
psixologik  va jism oniy  tomonlar  asosan  uning  nerv  -  fiziologik  to­
monlari  bilan  bog‘liq  boMadi.  Insondagi  yuz  berayotgan  psixologik 
va jism oniy  o ‘zgarishlar uning miyasi bilan, psixofiziologik  jarayon­
lar va nerv  -  fiziologik jarayonlar bilan  uzviy  bog‘liq  boMadi.  Bular- 
ni  o ‘rgangan  olimlar  insonni  kasbiga  xos  tomonlami  ham  ko‘rsatib 
berganlar.  Insonni  jism oniy  va  ruhiy  sog‘lig‘ini  o ‘rgangan  olimlar 
qatoriga  I.M.  Sechenovni,  I.P.Pavlovni  va  boshqa  qator  olimlami 
ko‘rsatish  mumkin.  Kasb  bilan bog‘liq  masalalar ko‘proq  keyincha- 
lik  K.M.Gurevich  nomi  bilan  bog‘liqdir.  K.M.Gurevich  kasb  ma- 
salasi  bilan  shug‘ullanar ekan  insondagi  individual  -  psixologik xu- 
susiyatlaming  asosida  psixofiziologik jarayonlar yotishini  ko‘rsatib,
I.P.Pavlov,  B.M. Teplov olib borgan ishlarga suyangan holda tushun- 
tirib berishga  intiladi.
0 ‘quvchini  yoshi  katta  b o ‘lib  borgan  sari  undagi  xarakter,  odat- 
lar  o ‘zgarib  boradi.  Bu  uning jism oniy  va  psixologik  taraqiyoti  bi­
lan  bo g‘liq  boMadi.  Hozirgi  vaqtda  individual  -  psixologik  farqlan- 
ishlar  fundamental  nazariy  va  amaliy  eksperimentlarga  asoslanadi.
I.P.  Pavlov  tom onidan  tashkil  etilgan  va  В.  M.  Teplov  tom onidan 
o ‘rganilgan  nerv  tizim ining  xususiyatlari  nazariyasi  insondagi 
psixofiziologik  tomonlarini  asoslab  beradi.  Bu  nazariya  bir  qancha 
kollektivlam i  ishi  boMib,  B.M.  Teplov  va  uning  xodimlari  bu  ishni 
boshlagan boMsa, uni V.S.Merlin kollektivi davom etdirdi, E.A.  K li­
146

---

mov  va  boshqalar  bu  nazariyani  har  xil  shaharlarda  va  chet  elda 
o ‘rganishni  davom  ettirdilar.
В.  M.  Tanlov  ko‘rsatib  o ‘tganidek  kasb  tanlashdagi  insonni 
har  xil  xatti  -  harakati,  uning  o ‘ziga  xosligi,  uning  ishonchi,  qiziqi­
shi,  bilrni,  layoqati,  odati,  o ‘ziga xosligi  shaxs  psixologik  hayoti  bilan 
bog‘liq  boiadi.  Insonda  yuz  berayotgan jarayonlaming  psixologik  va 
fiziologik tomonlarining asosi  bu  u  yoki bu darajada  sodir bolayotgan 
shartli boglanishlar  hisoblanadi.  B.M. Teplov bir xil sharoitlarda ham 
insonlar bir - biridan ajralib turishini, ulami bilim olishida, ish bajarish- 
dagi  psixo fiziologik imkoniyatlari har xil bolishini ko‘rsatib o‘tdi.  Bu 
jarayon  I.P.Pavlov  tomonidan  nomlagan  nerv  tizimiga  yoki  oliy  nerv 
faoliyatiga b og iiq   boiadi.
I. 
P.  Pavlov  tasavvuricha  nerv  tizimini  uchta  xususiyati  mavjud. 
Bu  uning  kuchi,  harakatchanligi  va  muvozanatligidir.  Bular  nerv 
tizimining  xususiyatlari  o ‘zaro  munosabatda  insonga  xos  b o ig a n   4 
ta  temperamentni  shakllantiriadi.  Bular  sangvinik,  xolerik,  flegmatik 
va melanxolik tiplardir.  Bular esa insodagi jism oniy va psixologik ja- 
rayonlarda,  ularning  holalarini  tushuntirib  berishda katta  ahamiyatga 
ega  b oiad i.
Bu  kabi  ko‘plab  tadqiqotlarda  kasb  tanlovchining  psixologik  va 
jismoniy  soglom ligi  masalasi  ko‘rilgandir.O‘qituvchi  o ‘quvchi  bilan 
o ‘zaro munosabatda bolganida  uning psixologik va fiziologik holatla- 
rini ham o ‘rganib boradi. Tanasi sog‘  va mhi so g lo m  b o ig an  o ‘quvchi 
o ‘zi tanlayotgan kasbni  aniq va irodasiga asoslanib tanlab oladi.
Yosh  davrlari  o ‘ziga  xos  b o ig a n   psixologik  va jism oniy  tu-zil- 
ishni  olib  keladi.  Kasb  tanlashda  bolalam i  yoshiga  asosan  o ‘ziga 
xos b o ig a n  psixologik xususiyatlaridan kelib  chiqqan  holda kasbga 
b o ig a n   munosabati  shakllanadi.  Bu  sohada  avvaldan  ham  inson- 
lami  m a lu m  bir yoshiga qarab  ajratishlar b o ig a n .  Deylik  Qadimgi 
Xitoyda  shunday  klassifikatsiya  qilingan:
147

---

*  Yoshlik  davri  (20 yosh)
*Nikohga kirishish davri  (30 yoshgacha)
* Ijtimoiy vazifalami  bajarish yoshi  (40 yoshgacha)
*Yanglishganligini  bilish yoshi  (50 yoshgacha)
*Ijodiy hayotning oxirgi  davri  (60 yoshgacha)
*Istagan yoshi  (70 yoshgacha)
*Qarilik davri  (70 yoshdan katta)
Inson bilimining har xil yo ‘nalishlarida: pediatriyada, antropologi- 
yada,  psixologiyada  yoshiga  qarab  klassifikatsiya  qilishning  har  xil 
ko‘rinishlari  mavjud.  Inson  hayotini  differensiatsiyalashga  qarab 
asosan  uning har xil k o ‘rinishlaridan  foydalanamiz.
Eramizdan  avval  VI  a s r -  Pifagor  klassifikatsiyasi:
Shakllanish davri  (0 -  20 yosh)
Yoshlik davri  (20 -  40 yosh)
Kuchga kirgan davri  (40 -  60 yosh)
Qarilik davri  (60 -  80 yosh)
Xuddi  shuningdek  kasb  tanlash  bilan  bog‘liq  bo ‘lgan  ko‘plab 
klassifikatsiyalar mavjuddir.  Deylik,  D.Syuper klassifikatsiyasi.
1) 
0 ‘sish davri  (tug‘ilgandan to  14 yoshgacha)
2) 
Izlanish  davri  (15  yoshdan 24 yoshgacha)
3) 
Egallagan martabasini mustahkamlash (25  dan 44 yoshgacha)
4) 
Egallaganlarini  saqlab  qolish  (45  dan  64 yoshgacha)
5) 
Inqiroz davri  (65  dan keyingi  davri)
Kasb  tanlash  bilan  bog‘liq  davrlarga  suyangan  E.  A.  Klimov 
bo‘yicha kasb klassifikatsiyasi.  Bunda E.A.  Klimov  to ‘qqizta  fazani 
ko‘rsatadi.  Bular:
Shakllanmagan  kasb  tanlash -  bunda bolalarda m a’lum bir kasb­
ga nisbatan qiziqish va  havas  ortadi.
Tanlash fazasi -  bunda inson  kasb tanlashga  tegishli masalalar bilan 
bevosita shug‘ullana boshlaydi  yoki bu  majburish tarzda yuz beradi.
Muxlislik  fazasi  -   bunda  inson  kasb  tanlash  y o iig a  o la d i  va
148

---

uni  egallaydi  (bunda  kasb  -  hunar  kollejlari,  litseylar,  maktablarda 
o‘qiyotgan  talabalar  va  oliygohlarda  kasbni  egallab  diplomga  ega 
bo‘lgan  mutaxassislar kiradi).
Moslashish fazasi -  yosh  mutaxassis kollektiv m e’yorlariga mosla- 
shadi va har xil  kasbiy vazifalami bajaradi.
Internal  faza -  bu endi  malakaga ega boigan  o‘z kasbini sevuvchi, 
mustaqil  ravishda kasb bilan bog‘liq masalani  yecha oladigan  shaxs.
Usta bo‘lganlik fazasi -  bunda ishchi  oddiy va eng murakkab kasb­
ga xos  bo‘lgan masalalami  yecha oladi.  U  o ‘ziga xos  individual,  qay- 
tarilmas  faoliyat  turini  egallagan boiadi.
Avtoritarlik  fazasi -  Avtoritet -  bu o ‘z kasbini  ustasi,  nomi  chiqqan 
mutaxassis  hisoblanadi.Kasbiy  vazifalami  bajarishda  malakaga,  bi­
limga,  uddalay  olishga,  ishni  tashkil  eta  olish  bilan  b o g iiq   b oig an  
yordamchilarga ega b o ig an  shaxsdir.
Shogirdlar yaratuvchi  faza-  o ‘z kasbida usta b o ig an   bu  inson  sho- 
girdlar ottira oladi va hamfikrlarga ega b o ia  oladi.
Kasb  tanlashda  yana  shuni  bilish  kerakki  bolalami jismoniy  tuzili­
shi  va  o ‘sib  borishining  evolyutsion  davrlari  mavjud.  Shulardan  kelib 
chiqqan holda bolalar o ‘zlari yoqtirgan kasblami tanlab boradilar.