Ф. М. Аюпова, Ю. К. Жабборова г и н е к о л о г и я


Б А Ч А Д О Н Н И Н И Н Г Н О ТЎҒРИ Ж О И Л А Ш И Ш И



Download 3,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet130/159
Sana20.10.2022
Hajmi3,74 Mb.
#854545
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   159
Bog'liq
Ginekologiya 2008

Б А Ч А Д О Н Н И Н И Н Г Н О ТЎҒРИ Ж О И Л А Ш И Ш И .
Мақсад: 
талаб аларн и аёллар ж и нсий аъзол ари н и н г нотўғри ж ойлаш иш
сабаблари, тасн иф и, асосий белгилари, уларни даволаш ва олдини олиш
чоралари билан тан и ш ти ри ш .
Вазифалар:
бачадоннинг нормал ҳолатдаги ти п и к ж ойлаш увини ўрганиш ; 
бачадон ва у н и н г орти қлари нормал ж ойида ни м а сабабларга кўра 
сақл ан и б туради;
аёллар ж и н си й а ъ золари н и н г аном алияси ним а? У ларнинг этиологик 
сабаблари;
туғруқдан к ей и н ги б ачадон нин г нотўғри ж ой лаш иш сабаблари; 
қориндаги б о си м н и н г кўтарилиш сабаблари;
I, II ва III даражадаги қин туш иш и деганда нимани тушунасиз?
I, II, III ва 1У дараж адаги бачадон туш иш деганда н и м ан и туш ун аси з 
?
Цистоцеле д еган да н и м ан и туш унасиз ? 
бачадон туш и ш и д а ортопедик даволаш қачон қўлл ан и лад и ? 
бачадон нотўғри ж ой лаш ганид а ж арроҳлик йўли билан д авол аш н и н г 
асосий қоидалари;
аёллар ж и н си й аъзолари нотўғри ж о й л аш и ш и н и н г олди н и олиш
чоралари.
Қорин бўш лиғидаги бирор аъзонинг, ж ум ладан ч ан о қ вази яти н и я к к а- 
лан ган ҳолда кўздан кечириш м ум ки н эмас. Барча аъзолар би р-би ри га бе- 
восита тақали б ётади, улар б и р-б и р и н и суяб турган ли ги учун озм и -к ўп м и
доим ий мувозанатда бўлади, диаф рагм а, қорин девори ва ч ан оқ туби н и н г 
ўзаро таъсири туф ай ли қорин бўш лиғида ш ундай м увозанат вужудга ке- 
лади. К и ч и к ч ан о қ н и н г бойлам лари , б ирикти рувчи тўқи м а ва м уш акл ар- 
д ан тузилган апп арат б орли гидан ч ан оқ аъзолари чан оқда ўз ўрнини 
сақлаб туради ва ф и зи ол оги к ёки патологик ш арои т тақозоси билан қорин 
бўш лиғида ош ган босим га маълум дараж ада қ ар ш и л и к кўрсата олади. Ба- 
чадонга нисбатан ш уни назарда тутиш керак ки , қўш ни аъзолар (қовуқ ва 
ичак) қолати \а м б ач адон н и н г вази яти га таъсир этади.
Бачадон бир қадар ҳаракатчан дир, ш у сабабли бачадон н и н г қ ан дай д и р 
д ои м и й , м уайян дараж ада нормал вазияти ҳақи да гапириб бўлмайди, ба- 
чадон хусусида к ў п р о қ т и п и к вази ят ҳ ақи даги н а ф и к р ю ритиш м ум ки н.
Бачадон ч ан о қ н и н г ўртасида ж ойлаш ган, туби олди нга ва юқорига қа- 
раган, қи ндаги қи см и эса пастга ва орқага йўн алган бўлади. Б ач адон нин г 
бундай вази яти оғиш — versio деб аталади. Бачадон танаси қаёққа қарага- 
нига қараб, қуй идаги в ази ят тафовут қи л и н ад и :
Anteversio — нормал (тўғри типик) вазият - бачадон танаси олдинга қараган; 
lateroversio — чаноқниинг ён деворига қараган; retroversio - оркага караган.
Бачадон буйни танасига ўтган жойда олди н га қараган ўтмас бурчак 
бор. Б урч акн и н г тепаси и ч ки т еш и к соҳасига мос келади. Бачадон буйни - 
н и н г бачадон танасига н и сбатан ш ундай ж ойлаш уви эги л и ш , ф лексия (fl- 
exio) деб аталади. Б ач адон нин г оғиш идаги каби, б урчакн и н г қай томонга 
оч и л ган л и ги га қараб бачадон н и н г эги ли ш и қуй ид аги турларга бўлинади: 
anteflexio — б ач адон н и н г норм ал, т и п и к вазияти, retroflexio — бачадон н и н г
170


орқасига эгилган бўли- 
ши: lateroflexio — ч ан о қ 
ён деворига қай р и л ган
бўлиш и (72-расм).
Б ачадон н и н г 
танаси 
билан бўйни ўртасидаги 
бурчак олдига о ч и лган , 
бачадон танаси ҳам ол- 
д и н га қараган, қи н д аги
қисм и эса орқага ва паст- 
га й ўн алган вази я т и н и
нормал ( т и п и к ) вази ят 
(anteflexio — versio uteri) 
деб ҳисоблаш қабул қи - 
л и н ган , бу вазиятда ба- 
чадон б ў й н и н и н г таш қ и
теш иги га 
и н терсп и н ал 
ч и зи қ, яъни и к к а л а spin- 
ае ichi ни бирлаш тирувчи 
ч и зи қ рўпарасида бўла- 
ди.
Қ овуқ тўлганда бача- 
дон тан аси н и орқага бу- 
ради, тўғри и ч ак тўлиб 
кетганда бачадон бўйни- 
га, олдинга ва ю қорига 
суради.
Бачадон вазияти т и п и к вазиятдан кески н ф ар қ қ и л ад и ган дараж ада 
ўзгарган бўлса, б ачадон нин г патологик вази я ти деб аталади.
Бачадон вази я т и н и н г қуй ид аги ўзгариш лари тафовут қ и ли н ад и :
1) ўзгарган пози ция (positio), яъни б ач адон н и н г ч ан о қ бўш лиғига 
бутунлай силж и б қолиш и:
2) бутун б ачадон нин г горизонтал оғиш ига (versio), яън и вақтида 
бачадон танаси билан бўйни ўртасидаги бурчак девори теки сл ан и б
кетади (ante-, retro-,lateroversio).
3) куч ай ган ёки ўзгарган эгили ш (flexio) — бачадон бўйни б илан танаси 
ўртасидаги бурчак ў т к и р р о қ бўлади (anteflexio patologica, retro-, 
lateroflexio).
4) бачадон узунасига кетган ўқи бўйлаб б у р и л ад и О о то );
5) бачадон ағдарилиб ч иқади (inversion uteri).
Б ач адон нин г сўрилиш и (disposition) аъ зо н и н г патологик вази яти ҳисо- 
б лан ади, бунда бутун бачадон олди н га, орқага ёки ён том онга торти лган
ёхуд норм адан таш қари кўтарилган (elevatio) ёки пастга туш ган (descendens 
uteri) ё бўлмаса, нихоят, ж и н си й ёри қдан таш қари га ч и ққ ан (prolapsus ut­
eri) бўлади. Б ачадон нин г қайси том онга си л ж и ган и га қараб қуй и д аги л ар 
таф овут қ и л и н ад и : antepositio — олди н га сурилиш : retroposilio — орқага 
сурилиш , lateropositio — ён том онга сурилиш . Бачадонга ўсм ан и н г т а зй и қ
қ и л и ш и ёки бачадон н и н г тортм алар билан ч ан о қ деворига то р ти ли ш и на- 
тиж асид а пози цияси ўзгариш и м ум ки н . Д углас бўш лиғидаги ўсмалар, қон
72 - Расм. Бачадон нотўғри ж ойлаш иш турлари.
171


қ у й и л и ш и сабабли бачадон о л ди н га сурилиб кетади (antepositio). Бача- 
д он н и қорин деворига ёп и ш ти ри ш операци яси (бачадон вен троф и ксац и - 
яси)да ш унд ай в ази ят сунъий йўл билан вужудга келтирилади. Д ум ғаза
- бачадон бойлам лари қи сқарганд а, ш унин гд ек ял л и ғлан и ш ж араёни на- 
ти ж асида тортм алар пайдо бўлганда бачадон кўп и н ч а орқага сурилиб қо- 
naflH(retropositlo). Баъзан бачадондан олди н ги ўсмалар бу аъзоларни орқага 
суриб ю боради. Т екш ири ш дан олди н ҳам иш а қовуқни бўш атиб олиш за- 
рур, ч у н к и тўлиб кетган қовуқ бачадон тан аси н и орқага итаради. Retro- 
positio да бутун бачадон баъзан д ум ғаза суяги н и н г б о ти қ қи см и да ётади. 
Ч ан о қ н и н г қарам а-қарш и ярм и д аги ўсма ёки клечаткадаги и н ф и льтрат 
бачадонни ч ан о қ н и н г ён деворига тақаб қўй и ш и натиж аси да бачадон ён 
том онга cypnnaflH(lateroposltio). Бундан таш қари, ял ли ғлан и ш ж араёнла- 
ридан к ей и н бачадон сербар б о ғлам лари н и н г буралиб кели ш и сабабли ба- 
чадон ён том онга сурилиш и м ум ки н .
Тухумдон о р т и қ л ар и н и н г бойлам лар ўртасида ж ой лаш ган ўсмалари, 
қ и н ўсмалари, қ и н атрезиясида қи н га тўпл ан ган қон (гематокольпос),тўғри 
ичак ўсмалари ва ш унга ўхш аш лар бачадонни к и ч и к ч ан о қ б ўш лиғид ан 
суриб ю бориш и натиж асида бу аъзо кўтарилиб қолади(е1еуа11о.) Бачадон 
туби ни қори н деворига б ал ан д р о қ ф и к сац и я қи либ, ш унд ай в ази я тн и су- 
нъий йўл билан вужудга келтириш м ум ки н.

Download 3,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   159




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish