4. Сарсабил-Asparagus persicus. Пиёздошлар оиласига мансуб, бўйи 60-120 см га етадиган, пояси илашиб ўсадиган кўп йиллик ўт ўсимлик. Новдалари силлиқ, яшил рангли, йўғонлиги 0.5 мм, ўртадаги ва юқори қисмдаги барглари узун пихли бўлади. У май ойида гуллайди. Гуллари шохшаббалари учида жойлашган. Гул бандлари узун, гуллари қўшгулқўрғонли. Чанчиларининг узунлиги 5-6 мм, қўнғироқсимон учи тўмтоқ уруғлари ярим шарсимон, узунлиги 3 мм. Мевалари июнь ойида пишиб етилади. Ранги қизил шакли шарсимон, эни 5-7 мм. У айрим ҳолларда қалин бўлиб ўсади ва ландшафт ҳосил қилади. Ундан манзарали ўсимлик сифатида ҳам фойдаланиш мумкин.
5. Ола бута – atriplex thumergitolea. У шўрадошлар оиласига мансуб, бўйи 40-150 смга етадиган бир йиллик ўсимлик. Пояси тик ўсувчи, шохланган, тўртқиралли, юқори томони қизғишроқ рангда. Барглари поядан навбатлашиб жойлашган, қисқа бандли, кенг уч бурчакли, уч томони учли, четлари тишсимон, ҳар иккала томони ҳам тукли. У август ойида гуллайди. Гуллари баъзан барг қўлтиғида ёки гуллари бирлашиб роваксимон тўпгул ҳосил қилади. Гул ён баргчалари тескари тухумсимон. Тож барглари кўринишсиз, оқ рангда мевалари сентябрь ойида етилади. Уруғлари ўта майди, лекин улар деярли бехҳато ўниб чиқади. У таббий ҳолда тўқайларда кенг тарқалган, баъазан ландшафтт ҳосил қилади. Шунингдек у экинлар ораси бегона ўт сифатида ҳам учрайди. Уни чорва моллари ҳам яхши ейди.
6. Қуш жийда – elaeagnus angustifolia - Жидадошлар оиласига мансуб бўлиб, бўйи 8-10 метирга етадиган дарахт. Пўстлоғи қизил қўнғир рангли. Ёш новда ва барглари кумушсимон оқ туклар билан қопланган. Барглари элипсимон, узунлиги 3,7-7 см ва эни 0,7-1,8 см банди узунлиги 1,7 смгача бўлади. Гулли хушбўй хидли, эфир мойларига бой. Гуллари барг қўлтиғида 1-3 тадан бўлиб жойлашган. Гуллари деярли туксиз ва сариқ рангли. У май ойида гуллайди, меваси сентябрь ойида етилади.
Меваси данакли, бир гуруҳ қуш жийдаларда меваси аввалсимон, шарсимон бўлиб, ялтироқ бўлади. Ранги сарғиш-қизил, қуруқ бўлади. Иккинчи гуруҳ қуш жийдаларида меваси чўзиқ, тухумсимон, кам этли, мевасининг юза қисмида шира тўпланади, ранги қорамтир. Буларни қушлар хуш кўриб ейди. Бу жидда меваларини аҳоли ҳам йиғиб олиб истеъмол қилади ва ундан қиёмлар тайёрлайди. Қуш жийда илдиз бачкилари ва уруғи ёрдамида кўпаяди. Ниҳоллари кам шўрлашган ерларда яхши ўсиб, яхши ривожланади. Афсуски, қадимда кенг тарқалган, қалин, ёппасига кетган жийдали ўрмонларни номигина сақланиб қолган. Ҳозирги кунда улар ихота сифатида экин майдонлари қирғоқларида ва ўрмон хўжаликларида (қўриқланадиган майдонларда) сақланиб келган. Бу ажойиб эфир мойли, озиқ-овқат ва ихота бор, шифобахш ўсимликни сақлаб қолиш, кўпайтириш, олдинги ҳолатини қайта тиклаш, муҳофаза қилиш зарур деб ҳисоблаймиз.
Do'stlaringiz bilan baham: |