УКУВ юртла-
ри талабаларига дамда малака ошириш курслари ва бизнес
макгабларига мулжалланган. К^лланмани ёзишнинг асосий
макради куйидаги иккита омил билан изодланади.
1. Бизнинг давяат учун янги тушунча булган янги ик.ти-
содий тизим бозорини билиш, уни узлаштириш учун замо-
навий мутахассисларни тайёрлаш ва уларнинг талабларини
Кондириш.
2. Мазкур фан буйича з?кув материалларининг етишмас-
лиги ва менежментни укитиш амалиётида факат оригинал
ва сифатли материаллардан (хорижий муаллифларнинг мо
нография ва дарсликларидан) фойдаланганлигимиз. Ушбу
Кулланмани ёзиш жараенида иктисодий жидатдан тараккий
топган Европа ва Америка давлатларининг бошкарувга оид
адабиётларвдан фойдаланилди. Асосий манба булиб хорижий
олимлар ва мутахассисларнинг менежмент содасига оид булган
ишлари хизмат кдлди.
У у муммуам мовий тушунча усули билан фанни изодлаш-
га мулжалланган. Кулланмада менежмент назарияси ва услу-
бига, уларни амалий ишлатиш масалаларига (ACM мисоли-
да) керакли диктат-эътибор берилган.
«Менежмент асоелари» кулланмаси нинг умумий вазифа-
си расмий ташкилотлардаги яъни тижорат ва нотижорат,
кичик ва йирик, уларнинг самарали бошк;арувлари хакдца
тушунчаларни беришдир. Бопщарувни самарали олиб борув-
чи ра\бар
¥з
ишида вазиятни х,исобга олади за келажакни
олдиндан куриб, унга тайёрланиб боради.
Дарсликнинг мох,ият ва хусусияти — дастурларни ишлаб
чикэришни жадаллаштириш, самарадорлигини ошириш, ти-
зимнй такомиллаштириш масалалари боищарув таркибини,
агросаноат мажмуасининг барча бугинларида як,ин алокдца
булишидадир. Шу билан бирга х,ар бир бобда фак,ат укув
материалларгина эмас, балки муаммовий материаллар х,ам
жой олган, улар бир к,атор бобларда анча мужассамлашган
холда изо^уганган, шунинг учун талабалар дарслик билан
бир к,аторда кушимча адабиётлардан х,ам фойдаланишлари
тавсия кил и над и. К$лланмада ушбу фанга кизикувчиларни
яхши уздаштиришлари учун зарур жадваллар, чизмалар бе
рилган. Кулланманинг охирги кдомида дарсликлар руйхати
берилган. Муаллифлар томонидан тавсия этилаётган ушбу
дарслик 15 та бобдан иборат. Хар бир боб асосий Укув мате-
риалини, (бир неча мавзуларни) му^окама учун саволларни
ва иловаларни уз ичига олади.
Масаланинг катта кдсмй муаммовий элементлардан таш-
кил топтан ва улардан ижодий жавоб олиш мумкин. Хар бир
бобга бериладиган иловада бобда курилган масалага оид бир
неча кушимча материаллар берилган. Деярли хамма мате
риаллар асл нусха манбалардан маъноси ва мазмуни узгар-
тирилмасдан, бироз к^скдртириб олинган.
Дарсликнинг барча бобларидаги назарий материаллар бо-
зор икгисоди таравдий топган маищур фирмалар боищару-
вининг амалиётидан олинган. Шу билан бирга укувчилар му-
хокамага куйилган масалани яхши тушунишлари ва узлаш
тиришлари учун жадвал ва чизмалар берилган. Дарсликнинг
сунгида мустакди Укиш учун тавсия к,илинадиган адабиётлар
руйхати келтирилган.
6
Do'stlaringiz bilan baham: |