Eterifikatsiya jarayoni. Jarayon shartlari va texnologik parametrlari



Download 0,69 Mb.
bet7/8
Sana01.06.2022
Hajmi0,69 Mb.
#628462
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Eterifikatsiya jarayoni. Jarayon shartlari va texnologik parametrlari.

Асосий нитроловчи агентлар:
Нитрат кислота ва унинг турли реагентлар билан аралашмаси, кўпинча кислоталар билан (сульфат, сирка ва сирка ангидрид).
Нитрат кислота одатда актив аренларни нитролашда қўлланади ёки О-нитролашда(п-цимол, тетралин, ксилол, аминогруппаси химояланган ароматик аминлар, сорбидлар).



  • нитроний-катион NO2+, протонли эритувчиларда сольватланган ион кўринишдаги;

  • нитроний тузлари (NO2+ClO4), диполяр апротонли эритувчиларда сольватланган ион кўринишдаги; (мас, сульфоланда ва бошқ.);

  • ацетилнитрат (CH3COONO2) ва унинг сирка ангидриддаги протонли формаси.

  • Заррачалар фаоллигининг камайиб бориш қатори:


- Нитроний-катион NO2+ энг кўп учрайдиган заррача.
Унинг тоза нитрат ва сульфат кислотада ҳосил бўлиши:

Углерод-углерод боғи бўйича гидролизга учраш кам учрайдиган жараён хисобланади.
Уларга мисол қилиб 1,3-дикарбонил бирикмаларнинг кетонча (кислота ва суюл. ишқор таъсирида) ва кислотали (конц. ишқор таъсирида) парчаланишни келтириш мумкин.
М: ацетосирка эфири:


Suyuq va gaz fazasini xlorlash, uning texnologiyasi. Texnik parametrlarni ko'rsating.

  • Газ фазасида хлорлаш технологияси. Газ фазасида хлорлаш билан унча кўп маҳсулотлар олинмайди, айнан метаннинг хлорли ҳосилалари, аллил- ва металлилхлоридлар, дихлорбутенлар олинади. Метаннинг хлорли ҳосилалари саноатда муҳим аҳамиятга эга

  • Газ фазасида термик хлорлашда юқори температура таъсирида хлор молекулаларининг идиш деворлари ёки насадкага урилиши натижасида хемосорбция орқали Сl-Сl боғларнинг узилиши осонлашади:

  • Cl2 + девор  Сl' + Сl адс

  • Баъзи холларда, термик хлорлаш реакцияси паст температураларда (100-200С) бошланади (хлор молекуласи бу температурада атомларга ажрала олмайди), бунда атом ва радикалларни ҳосил бўлиши хлорни органик модда билан ўзаро таъсири орқали амалга ошади:

СН2=СН2 + Сl2  Сl'СН2-СН2 + Сl ‘
RH + Сl2  R' + НСl + Сl '


Download 0,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish