Эстетиканинг асосий тушунчалари. Табиат ва техноген цивилизация эстетикаси. Режа



Download 41,42 Kb.
bet2/7
Sana15.04.2022
Hajmi41,42 Kb.
#553015
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Estetikaning asosiy tushunchalari. Tabiat va

Гўзаллик конунлари : 1.Меъёр; 2.Предметнинг яхлитлиги;
3.Ранг-барангликнинг органик бирлиги(уйғунлигик); 4.Предмет тузилишининг мақсадга мувофиқлиги; 5. «Буюм қонунининг ҳиссий ифодаси сифатида эстетик форма».
Қадимги юнонлар учун жисмоний ва маънавий баркамол инсон гўзаллигининг идеали бўлган. Тана ва руҳ гармонияси ҳаммадан кўп қадрланган. Ватани қадимий Гретсия бўлган Олимпия ўйинлари шунчаки спорт мусобақаси эмас эди, балки кишилардаги жисмоний ва маънавий фазилатлар байрами – кўриги бўлган. Масалан: кимки бировни жамиятга зид ҳатти-ҳаракатлар билан бадном қилган бўлса, бундай кишиларни кўрикда қатнаштирмаганлар. Адолат, мардлик, яхшилик доим гўзал ҳисобланган.
Ўрта асрларда гўзаллик – реал ҳаётда эмас, балки у дунёдаги «осмоний» оламда деб ҳисоблаганлар. Танани «руҳ» учун ўлдириш жисмоний ва маънавий гармония эмас, балки уларни ажратиш, бир-бирига зид қўйиш гўзаллик ҳисобланган. Гўзалликни турли хил тоифа ва табақадаги кишилар ҳам ўз нуқтаи назаридан келиб чиқиб баҳолаганлар. Масалан: деҳқон назарида: соғлом, бақувват, ёноқлари нақш олмадек қиз гўзал ҳисобланган бўлса, дворян назарида: заифлик, ноз, тантиқлик, пурвуқорлик жононларнинг гўзаллиги саналган.
Гўзаллик ҳамма даврларда ижобий ҳодиса ва хусусият деб тушунилган. Кишилар у ёки бу предмет, воқеа ва ҳатти-ҳаракатларни гўзаллик деб атаганларида гўзалликдаги барча нарсалар, ҳаётнинг ижобий ва прогматив белгиларини акс эттиради ва ифодалайди деб билганлар. Гўзаллик табиатда, инсоний муносабатлар, санъатда намоён бўлади. Гўзал нарса бизни ҳамиша завқлантиради, ёрқин ҳис-туйғулар уйғотади, кайфиятимизни чоғ қилади.
Чернишевский «Гўзаллик кишида ҳосил бўладиган ҳис, ёрқин қувонч, севган кишимиз ёнимизда бўлганда қалбимизни қандай қувонч билан тўлдирса, худди шундай чексиз қувонч туйғусидан иборатдир. Биз гўзалликни беғараз севамиз, уни кўриб қувонамиз, севган кишимизни кўриб қандай хурсанд бўлсак, гўзалликни кўриб шундай хурсанд бўламиз», дейди.
Табиатдаги, жамиятдаги кишининг ижодий фаолиятидаги, одамларнинг бир-бирига бўлган муносабатларидаги жамики ижобий воқеаларни, яъни: - бизда қувноқ ҳис-туйғу пайдо қилувчи; - мамлакатга ёрдам берувчи; -кайфиятни кўтарувчи,- бизни олийжаноб ишларга илхомлантирувчи; - воқеаларни, инсоннинг прогматив тараўўиётига, унинг олға босишига ёрдам берувчи барча омилларни гўзаллик деб аташ мумкин.
Гўзал олам – шундайгина кўз ўнгимизда турибди, фақат теварак – атрофни диққат билан кузатмоқ лозим холос.
-Булутлар орасида кўриниб турган мовий осмон; - Булутларнинг ажиб бир жилоси; - кўм-кўк чаман ўтлоқ; - ундаги чўғдек товланиб турган ранг-баранг гуллар; - кун ботишидаги қуёшнинг тарам-тарам олтин нурлари.
Инсон атроф-теварагида сочилиб турган нурни кўради, гулларнинг ранг-баранг товланишларини кузатади, предметларнинг турли-туман формаларини бир-бирига таўўослаб кўради. Шу тариқа инсон оламдаги ҳар бир ҳодисада- киши кўз ўнгида узаниб кетган, уни бепоён узоқ-узоқларга чорловчи ҳар бир ҳодисада гўзалликни кўради.

Download 41,42 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish