Эс-хушнинг бузилиши


ТАФАККУР (ФИКРЛАШ) БУЗИЛИШЛАРИ



Download 2,47 Mb.
bet61/207
Sana30.04.2022
Hajmi2,47 Mb.
#595939
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   207
Bog'liq
Лекция

ТАФАККУР (ФИКРЛАШ) БУЗИЛИШЛАРИ
Одам ташки мухитни билиш жараёнида факат предмет, вокеа-ходисаларни сезиш, идрок этиш билан чегараланиб колмай, балки улар орасидаги богликлик, келиб чикиш сабаблари, окибатлари, уларни бахолаш ва бошкариш, яъни вокеликни абстракт холатда акс эттиради. Борликни бундай акс эттириш одамларга хос булган, рухий фаолиятнинг олий тури булмиш - тафаккур жараёнлари оркали амалга оширилади.
Тафаккур жараёни факат одамларгагина хос булган II сигнал системаси нуткга богликдир. Нутк оркали тушунчалар, мухокамалар, хулосалар пайдо булади.
Тушунчалар - предметлар, вокеа-ходисаларнинг умумий хоссаларини, улар орасидаги богланишларни, баъзи окибатларини ифода эттирибгина колмай, балки сезги аъзоларимизга таъсир этмовчи вокеа-ходисаларга хам сузлар оркали тушунчалар бериши мумкин. Бу билан эса, тушунчалар тасаввур жараёнларидан фарк этади. Масалан: олма, момакалдирокларни куз олдимизда намоён килишимиз мумкин (тасаввур этишимиз), лекин электр тушунчасини факат суз оркали тафаккур эта оламиз. Яъни электр токи - бу мусбат ва манфий ифодаланган заррачалар окимидир. Тушунчалар 1-2 сузлар билан ифодаланиб, маълум маъноларни ифода этади. Одам онгида тушунчалар маълум фикрлаш жараёнлари оркали олиб борилади. Улар асосан анализ ва синтез, таккослаш ва умумлаштириш, абстракциялаш ва конкретлаштириш, классификация ва системалаштириш жараёнлари хисобланади.
Анализ (тахлил) - вокеа, ходисаларни айрим-айрим булакларга булиб фикрлаш. Биз одам танасини айрим аъзолар (системалар), модда алмашиш жараёнларини ассимиляция-диссимиляция жараёнларига фикран булиб урганишимиз мумкин. Бу эса бизга бу система ва жараёнларни чукур урганишга ва уларнинг асосий хусусиятларини ажратишга ёрдам беради.
Синтез предмет, вокеа-ходисаларнинг айрим хусусиятларини умумлаштириб, бирлаштириб урганишдир. Анализ ва синтез жараёнлари узаро фаркли булса хам, бир-бирига жуда богликдир.
Таккослаш - предмет, вокеа-ходисаларни бир-бирига солиштириб, улар орасидаги ухшашлик ёки фаркларини аникловчи жараёнидир. Лекин факат бир-бирига ухшаш ёки умумий белгиларга хос булган предмет ва вокеалар таккосланиши мумкин.
Таккослаш жараёни доимо умумлаштириш жараёни билан богликдир. Умумлашпгириш - предмет, вокеа-ходисаларни уларнинг ухшашликлари оркали бириктиришдир. Юкори даражадаги умумлаштириш жараёнига боглик булган тафаккур тури - абспгракциялашдир. Абстракция жараёнида ухшаш предмет ва вокеликнинг узларигина умумлаштириб колмай, балки уларнинг умумий белгилари алохида (мавхум) улардан ажратилган холатда умумлаштирилади. Масалан; «кайишкоклик, эгилувчанлик» тушунчаси мушакларга, резина предметларига, ёгочга ва турли предметларга хос
булишига карамай, улардан ташкари мавхум абстракт холатда хам онгимизда намоён булади.
«Касаллик - организмнинг ташки патоген омилларга булган жавоби ва
химоя механизмларининг биргаликда таъсир этиш натижасидир» - деган
илмий абстракция асосида ташкил топган. Лекин шифокор маълум-аник бир
шахс ва унинг касаллиги билан шугулланади. Бу эса конкретлаштириш
(равшанлаштириш) жараёнлари оркали амалга оширилади.
Конкретлаштириш предмет ва вокеаларни факат уларнинг
ухшашликларига, уларга хос булган асосий белгилари оркали аниклаш.

Download 2,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish