Эс-хушнинг бузилиши



Download 2,47 Mb.
bet183/207
Sana30.04.2022
Hajmi2,47 Mb.
#595939
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   207
Bog'liq
Лекция

Абстиненция холати беморларда огир мастлик тугаши биланок бошланиб, аввал астения ва вегетатив узгаришлар: бош огриши, бош айланиши, юрак уриши, юзнинг ва куз олмасининг кизариши, тинка куриши, ланжлик пайдо булиши билан I кеча-кундуз давом этади. Бемор кундузкуни ёки кечкурун озгина ичкилик ичса (хумор бости килмок - бош огриги учун ичмок), унинг «ахволи яхшиланади». Социал-этик омиллар хумор бости килишга тусик булиши мумкин. Алкоголизм ривожланиб борса, абстинент холати хам огирлашиб боради, бунда юкоридаги вегетатив узгаришларга соматик узгаришлар (юрак-томир ишининг бузилиши, ич бузилиши, иштаха камайиши, кайт килиш, кориндаги огрик) кушилади. Булардан ташкари, неврологик (бутун танадаги титрок) ва рухий (хавотирлик васвасалар, уз-узини айблаш, жахлдорлик, куролмаслик, ёмон туш куриш ва галлюцинациялар) узгаришлар пайдо булиши мумкин. Абстинент холати 2-5 кун давом этиб, беморлар эрталабдан «бош огриги» учун ичадилар. Социал-этик нормалар ичкиликка тусик булмайди.
Касалликнинг II боскичида ичкиликбозликнинг икки тури: даврий ва доимий турлари булади. Ичкиликбозликнинг доимий турида беморлар хар куни, хафта, ой, йиллар давомида купинча кечкурун жуда куп ичкилик ичадилар. Ичкиликлар орасидаги танаффус жуда киска булиб, ташки таъсирот натижасида булади.
Ичкиликбозликнинг даврий тури сохта сурункали ичиш
(«псевдозапой») ёки ташки таъсиротга (огир ишнинг тугатиши, хафта охири, ойлик олиши ва б.) боглик булган ичкиликбозлик холида булиб, бир неча кундан бир неча хафтагача давом этади. Периодическая форма пьянства характеризуется наличием псевдозапоев (ложнмх, или ситуационнмх, запоев), начало котормх связано с ситуационньши факторами (периодн расслабления после интенсивной трудовой деятельности, конец недели, получение зарплать! и т.д.). Ичкилик ичмаслик пул йуклигига, ташкаридан ва оиладан булган таъсирга богликдир. Сохта сурункали ичиш орасидаги вакт хар хил булиши мумкин. Шу даврда бемор баъзи вактда бир маротаба спиртли ичимликни истеъмол килади.
Касалликнинг II даврида шахс узгариши пайдо булиб, шахснинг аввалги хусусиятларининг (синтон, узгарувчан, астеник, кузгалувчан, истерик, дистимик, шизоид туридаги) уткирлашиши билан кузатилади. Бундан ташкари, алкоголизмга хос шахс узгаришлари: киши табиатининг куполлашиши, ута кузгапувчанлик, ичкиликбозликка танкидий карашнинг йуколиши, алкогол деградациясининг айрим белгилари учрайди.
Алкоголизм II боскичининг соматик (кардиопатия, жигарни ёг босиши, гастрит) асоратлари алкогол ичмаслик даврида, дааолаш усуллари таъсирида йуколиб кетади.
Алкоголизмнинг турли социал окибатлари касалликнинг кечими ва атрофдагиларнинг беморга куйган талабларига боглик булади. Оилавий дезадаптация тез оилавий конфликтлар ёки эр-хотин ажралиб кетиши, мехнат дезадаптация эса иш сифатининг пасайишидан профессионап деквалификациягача иш фаолиятининг бузилишлари билан кузатилади.
Касалликнинг II ооскичндан III боскичга утиш даврида (11-111 боскич) нчкиликбозликнинг давомли кучайиб турувчи (сурункали ичкиликбозлиК давомида бир неча кун жуда куп микдорда ичкилик ичиш) тури пайдо булиб, абстинент холатлари, ичкиликка чидамлиликнинг камайиши билан кузатилади. Худди шу даврда абстинент холатлари кучайиб кетади, шахснинг алкоголизмга хос инкирози пайдо булади.
Ичкиликка булган чидамлиликнинг пасайиши касалликнинг III боскичига утганлигини курсатувчи асосий белгиси хисобланади. Булардан ташкари, чин сурункали ичиш, алкогол деградацияси, социал ва соматик асоратларнинг чукурлашиши касалликнинг III огир даврига утганлигини курсатади.

Download 2,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish