Эпилептоид шахслирди алкоголга бирламчи патологик мойиллик жуда кучли даражада булади. Мастлик холатлари касалликнинг I боскичиданок узгаради, ичкиликбозликнинг даврий шакли кузатилади, кузгалувчанлик, тажовузкорлик, дисфорик узгаришлар билан кечувчи шахс инкирози пайдо булади. Лекин беморлар купинча уз социал адаптациясини саклайдилар.
Кузгалувчан шахсларда ичкилик ичишнинг доимий тури кузатилиб, тез орада алкоголга иккиламчи патологик мойиллик билан огирлашади. Уларда тез-тез огир мастлик холатлари кузатилади. Мастлик холатлари касалликнинг I боскичиданок узгаради. Шу билан бирга, хатто алкоголизмнинг III боскичида беморлар социап адаптацияси сакланиши мумкин.
Истерик ви узгарувчап шахсларда юкори жадаллик билан ривожланувчи алкоголизм кузатилиб, шахс инкирози жуда тез пайдо булади.
АДАБИЁТЛАР
Алкоголизм (под ред. Г.В.Морозова). М., 1983
Энтин Г.М. Лечение алкоголизма. М., 1990
Личко А.Е., Битенский В.С. Подростковая наркология. Л., 1991
Психиатриядан маълумотнома (под ред. Ш.А.Муртолибова). Тошкент,
1993
Лекции по наркологии (под ред. Н.Н.Иванца). М, 2001
Руководство по наркологии (под ред. Н.Н.Иванца). Т.1. М., 2002
Шабанов П.Д. Основь; наркологии. СПб, 2002
Наркология (под ред. Л.П.Великановой). Ростов-на-Дону, 2006
АЛКОГОЛ (МЕТАЛКОГОЛ) ПСИХОЗЛАРИ
Алкогол (металкогол) психозлари алкоголизмнинг II, III боскичларида учрайдиган экзоген, экзоген-органик, органик ёки эндоформ турдаги психотик рухий бузилишлардир. Улар кечиши буйича уткир, ярим уткир (чузилган) ва сурункали булади.
XIX аср охирида -• XX аср бошланишида алкогол психозлар келиб-
чикишининг асосий сабабн алкогол билан бош миянинг захарланиши
хисобланган. Шу сабабли «алкогол психозлар» номини таклиф этилган.
Лекин текширишлар буйича, алкогол психозлари мастлик холатларида эмас,
балки абстиненция, ички аъзолар фаолияти ва модда алмашинуви
бузилишларида пайдо булади. Шу муносабатда алкогол психозлар
патогенезининг турли концепциялари мавжуддир. Масалан, тфекцион
назария алкогол психозларининг келиб-чикиш сабаби энцефалит чакирувчи
номаълум вирус деб тахмин этганлар, чунки бу холатлар хам уткир
бошланиши ва бирдан (критик) тугаши, харорат кутарилиши, кон
узгаришлари билан кузатнлади. К.Бонгеффер (1901) фикрича, ок
алаклашнинг келиб-чикишини ичак захарларидан деб хисоблайди. Бострем ва Бинсвангер (1932) жигарнинг алкогол билан захарланишига мухим ахамият берган, Е.Блёйлер делирий кузатилаётган ёш беморлар аввалдан латент шизофрения билан хаста булишини айтган. Яна бир концепция -организмда бор булган бартараф этувчи «алкогол захари» беморлар ичкилик ичмаган вактида куп микдорда организмда тупланади ва алкогол психозларига олиб келади. С.Г.Жислин (1965) абстинент синдромини ривожланмаган алкогол делирийси деб атаган. Бошка муаллифлар фикрича, алкогол делирииси алкоголизмнинг охирги даври деб хисоблаб, бу холатда организм уз функцияларини бажара олмаслигини сабаб килиб курсатадилар. Нима учун алкогол делирийси алкоголизмнинг турли давларида учрайди ва хамма касалларда кузатилмайди? Бу саволга муаллифлар марказий асаб тизимининг хусусиятлари, конституция, ирсий омиллар сабаблигнни курсатиб жавоб берадилар.
Юкордаги барча назариялар хозирги пайтда факат тарихий ахамитга эгадир. Замонавий назарияларга якинрок булган Э.Крепелиннинг фикрича, алкогол психозлари келиб-чикишига модда алмашиш максулотларининг организмда тупланиб колиб, уни захарлаши хисобланади. Шунинг учун алкогол психозларини хозирда метапкогод психозлари деб аталади. Металкогол психозлари алкоголизм касалларининг 10% учрайди,
Do'stlaringiz bilan baham: |