Эс-хушнинг бузилиши


бирламчи васьаса гоялари узининг баркароролига, ривожланиб



Download 2,47 Mb.
bet72/207
Sana30.04.2022
Hajmi2,47 Mb.
#595939
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   207
Bog'liq
Лекция

бирламчи васьаса гоялари узининг баркароролига, ривожланиб борпш
хусусиятмга эга эканлиги билан ифодаланади, даволаш чоралари бу гоялар1~а
кор килмайди.

Васваса бошланишидан олдин «васвос кайфият» пайдо булади. Бу холат беморларга атрофдаги барча нарсапар кандайдир махсус алокаси бордек, атрофда факат хавф-хатар, хает хам бошкача булиб колгандек туюлади. Бундай холат авж олганда, беморлар «худди булаётган ходисалар уз изохини топгандек», узгариб «енгил тортгандек» буладилар.
Сурупкали паранойд синдромда васваса гоялари аста-секин кенгайиб, такомиллашиб усиб бориши ва аффектив белгиларнинг сустлиги ёки уларнинг йуклиги билан ифодаланади
Уткпр паранойя.1 синдром - уткир, тез равишда кечадиган васваса гоялари уткир хуруж холида бошланади, Бу холда сиймо васвасали гоялар, шархли ьасвасалар ва эмоционал-аффектиа холатлар хам кушилади. Васвасаларнинг шархланиши суст булади.
Логик далиллар системасига асосланган бирламчи васвасалар пандо булиши факат 10-11 ёшдан кейин, яъни препубертат даврига тугри келади. Уникг келиб-чикишига иптеллектуал акселерация жараёни маълум даражада уз хиссаскни кушиши мумкин.
Пубертат ёшида васваса гояларм такомиллашиб худди катталардагидек тус олади. Лекин улар тулик ривожланмаганлиги, кам даражада асосланганлиги, васзаса маъноларининг факат шу ёшга таалуклилиги би-шн ажралиб туради (муомала васвасаси. бошка ота-оналар васвасасн. дисморфомаиия),
Кандинский — Клсрамбо снндроми (рухий автоматизм синдроми. ташки таъсир синдроми, ётсираш синдроми, камраб олиш синдроми) - бу уч шахсий рухий жараёнларнинг «уз»лигига ёки уз шахсига тегишликнинг йуколиши. Рухий жараенларнинг (гоявкй, сезиш, харакат) йуколиши ташки куч таъсирини хис килнш билан бирга туйгунланади. Рухий ва жисмоний таъсир васвасалиги билан бирга намоён булади. РухиЙ автоматизм уч турга булинади:
Ассоциатш (идеатор, идеовербаа, гоявий, юксак рухии) булиб, шу турга менттм бошкариб булмайдиган, ихтиердан ташкари содир буладиган фикрлар, уйлар, хаелларнинг бетухтов окиши мансубдир. Хаёллар, фикрлар мазмуни жуда огир булиб, улардан беморлар холис була олмайдилар, хаёл ва фикрларнн мияда йигиб олопмайдилар (идеатор ментизм). Баъзи пайтлапда беморлар фикран куз олдига хар хил огир хаёлларни келтириб, худди куриб тургандек буладилар. Бу фикран куркнишларнинг мазмуни уйланган хаёллар мазмунига мос келади (образли ментизм).
Фикр очиклиги симптоми бемор!'а атрофдаги одамлар унннг
фнкрларини билаётгандай туюлади.
«Фикрлар жарангдорлши» симппюми - бунда беморнинг фикрлари имки нуткка айланади. Беморнинг хаел, фикрлари баланд товуш (овоз) билан чикаётгандай булиб- беморга атрофдагилар уларни эшитаётгандай туюлади.
ф-икр акс-садоси бемор фикрларни одамлардан овоз чикариб
кайтарастгандек туюладиган холат.
Ёт, биров толюнидан кшипган хаеллар, фикрлар пайдо булиши, фикрларшнг биров тамонидан олиб куйияиши, биров томонидан «килинлт ушар», «хаёлдаги эшитилмас гашар», «килинган хис-туйгулар». сохта гаялюцинациялариинг хамма турлари киради (таъм ва хид билиш сохта галлюцинациялардан ташкари).
Сеисор (сенестопатик, сезиш) автоматизми. Бу холат бемор ички аъзоларида огрик, ёкимсиз хис-туйгулар пайдо булиши ва жисмоний таъсир засвасалиги билан оирга намоён булади. Беморга у хис килаётган огриклар, екимсиз туйгулар атайлаб ташки таъсир туфайли пайдо булаётгандай туюлади, бсмор шунга икрор булади. Физиологик жараёнга таъсир килиш хам сенсор автоматичм таркибига киради (жинсий кузгалувчанликни пайдо килиш, иштахани булипқ овкат мазасини узгартириш, овкат хазм килиш жараённни бузиш).
Харакат (кинестетик, мотор) автоматтми. Бемор бажараётган хатти-харакатларини уз хохиши билан эмас, балки ташки куч таъсири остида килинаётганлигига ишонади, атрофдагиларни шунга ишонтирмокчи булади. Беморнинг харакатларини ташки куч бошкараётгандай, у куч беморнинг кул ва оёкларини харакатлангираётгандай ёки харакатларипи тухтатиб, уни котириб куйгалдай туюлади. Харакат автоматизмига нутк-харакат автоматизмлари (рухий-мотор гаплюцинациялар) киради. Бунда беморнин!' тилини кимдир атайлаб кимирлатиб, узи хохланган гапни, сузни беморларга гапиртираётгандай туюлади.
Рухий автоматизмнинг хамма турлари одатда таъкиб зтиш васвасаси ва таъсир килиш васвасаси билан бирга намоён булади. Баъзан метаморфоза васвасаси хам пайдо булиши мумкин (беморга танаси жун, пат билан коплакио кетаетгандай туюлади) ёки мубталолик васвасаси (худди бемор танасига жин ёки махлук кириб олди, улар хаттл-харакати. фикрлари, кайфиятига таъсир этиб, бошкариб бориш). Рухий автоматизм билан огриган беморларникг ички «товушларни», ташки таъсирларни факат узи эмас, балки кону кариндошлари, тиббий ходимлар. таниш биродарлари хам эшитаётганлигига, хис килаётганлигига ^(крорлиги транзитивизм деб аталади.

Download 2,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish