Энергия инкирозидан чикиш йуллари. Режа



Download 22,44 Kb.
bet2/4
Sana21.02.2022
Hajmi22,44 Kb.
#47017
1   2   3   4
Bog'liq
energiya inkirozidan chikish jullari

10.2.Озик - овкат ресурслари
Озик-овкат ресурслари билан таoминлаш муаммоси хозирги куннинг энг долзарб муаммоларидан, чунки планетамизда 6 млрд. киши яшаётган булса, шундан 500 млн. киши озик-овкат махсулотларига ута мухтож хисобланиб, 10 млн. киши эса очликдан хаётдан куз юмиш арафасидадир. Очлик - бу турли мамлакатлардаги ижтимоий- иктисодий экологик демографик портлаш , регионал экологик инкироз (тупрокнинг емирилиши эрозияси, унумдор ерларнинг чулга айланиши ) ларнинг натижасидир. Озик-овкат муаммосини ечиш учун аввало ер шари ахолиси сонини бошкариш (тартибга солиш) зарурдир. 1850 йилда ер шари ахолиси сони 1 млрд га етиши учун 10000 аср вакт керак булди.
Лекин, кейинги ахолининг сонини ортиш тезлиги куйидагича борди:
1930 йилда 2 млрд (1 млрд киши 80 йилда)
1960 йилда 3 млрд (1 млрд киши 30 йилда)
1975 йилда 4 млрд (1 млрд киши 15 йилда) ва х.к
Хозирги кунда БМТ нинг маoлумотларига биноан 2000 йил бошларидаёк ер шари ахолис сони 6 млрд дан ортиб кетди ва шу вактгача озик-овкат махсулотларини ишлаб чикаришни икки бараварга ошириш зарурлигини курсатади.
Озик-овкат махсулотлари билан таoминлаш муаммосини хал килиш йуналишлари куйидагилардан иборат:
1) Минерал уғитлар билан таoминлаш фойдаланилмаётган ерларда кишлок хужалиги махсулотларини етиштириш, селекция ишларини олиб боришни таoминланш буйича бутун жахон озик-овкат банкини барпо этиш.
2.Ривожланган мамлакатлар кишлок хужалигини модернизациялаш. Бу жараённи нафакат техник жихатдан кайта таoмирлаш, балки социал узгаришда хам хисобга олиб бориш зарур.
3. Табиий бойликларни саклаб колиш. Экологларнинг таклифига биноан: Бир канча табиий биогеоценоз зоналарни саклаш хисобига бошка узлаштирилган ва фойдаланилаётган ерларда мувозанатни бузилишига карши курашиш мумкин, яoни уларни мувозанатини стабилловчи(сакловчи) вазифасин утайдилар.
4. Ёпик ерларда (иситгич , теплица) кишлок хужалик махсулотдарини етиштиришни кенгайтириш. Бунинг эвазига хосилдорликни максимал ошириб, табиат ва об-хаво таoсирини минимумга етказилади.
5. Сув мухитида махсулот етиштиришни йулга куйиш - яoни балик тутишдан балик етиштиришга утиш, чорва моллари учун озика моддаси-хлореллаларни етиштириш.
6. Кишлок хужалик структурасини усимликли озик-овкат етиштириш хисобига кайта куриш.
7. Гидропоникани ривожлантириш - яoни озука моддаларнинг эритмасида тупроксиз мухитда усимликларни устириш. Бу усул катта-катта экиш майдонларини кискартириш имконини беради. Гидропоника яна экин майдонларини бир неча каватларга устма-уст жойлаштириш имконини яратиб, бу ерда узум, эфир мойли усимликларни етиштириш мумкиндир.
Юкорида айтиб утилган чора-тадбирларни амалга ошириш, уз навбатида табиий ресурслардан окилона фойдаланиш имконини беради.



Download 22,44 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish