Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet97/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

if* 
a
J;


АББОСИЙЛАР
Кадимги астрономия асбоби (астролябия)
маш хурларидан бири булган. Х,о- 
зирги кунда ал-Ф аргони й н ин г сак- 
киз асари маълум булиб, уларн и нг 
хаммаси 
астроном ияга 
алокадор. 
Унинг 
«Жавамиъ ъилм аи-нуж ум ва 
усул ал-харакат ас-самавиййа»
(«Со- 
м овий ^аракатлар ва у м ум и й илми 
нуж ум »)
китоби 12-а.да Европада 
лотин ти л и га икки марта ва 13-а.да 
бош^а Европа ти л лар и га хам т а р ­
жима килинган. Унинг лотинлаш ти- 
рилган номи «Алфраганус» ш аклида 
Гарбда бир неча аср давом ида кенг 
таркалади.
Шунингдек, 9-10 а.ларга оид жара- 
ёнларда Ракка ш.да 40 йилдан зиёд 
ижод килган Абу Абдуллох ал-Батто- 
ний, илм-фаннинг турли тармокла- 
рига оид 184 та асар мерос колдир- 
ган машхур эронлик олим Абу Бакр 
ар-Розий, мовароуннахрлик Ахмад 
ал-М арвазий, Яхё ибн Абу Мансур, 
Аббос ибн Саъид ал-Ж авхарий каби бош- 
Ка машхур олимлар хам ф алакиёт илм и­
да узига хос из колдирганлар.
А. ф изикага хам катта ахамият берган- 
лар. А. даврида етиш иб чиккан ал-Кин- 
дий нисбийлик назариясига ишора кил­
ган. Яна А. даврида етишган ф изиколим - 
лардан Ибн ал-Х,айсамнинг оптик конун- 
лар мавзуида ёзган 
«Китаб ал-маназир» 
асари жуда машхурдир. Бу асар куриш ва 
ёруглик назариясига багишланган. Хо- 
зи ни й
«Мйзан ал~хикма»
асарида жисм- 
л арн и нг огирлиги, улчов ва тортиш на- 
зари яларига янгиликлар киритган.
А. даврида кимё илм холига келти- 
рилди. Бу илмнинг асосчиси Ж аъфар 
Содикнинг шогирди Жобир ибн \а й ё н
булган. Замонавий кимёда кулланила- 
ётган кимёвий сонлар методини Антуан 
Лоран Л авуазьедан 700 й. олдин Абу-л- 
Косим ал-Косий куллаган. Ар-Розий, Зун- 
нун ал-Мисрий, Абу-л-Косим ал-Ирокий 
ва Маслама ибн Ахмад ал-М ажритийлар 
бу даврда етишиб чиккан кимё олимла- 
рининг баъзиларидир. Зичликни улчов-
чи илк асбоб хам ал-Беруний томонидан 
ушбу даврда яратилган.
Истилолар ва 
фатх
лар даврида араб­
лар учун география улкан амалий аха­
мият касб этган эди. Айнан шунинг учун 
улар географияга оид асарлар буйича 
Хам, уларнинг ранг-баранглиги ва м аъ­
лумотлар сероблиги борасида урта аср- 
ларнинг колган барча географ ларидан 
узиб кетган эдилар. Араб географ ва 
саёхатчилари Исломнинг барча мамла- 
катлари, шунингдек, Европа, экватор и ­
ал Африка ва Кореяга кадар Осиёнинг 
жуда куплаб кисмлари муфассал тасвир 
ва тавсифномасини мерос колдирдилар. 
Мазкур м атериаллар куп холларда урта 
асрларда яшаган, Осиё ва А фриканинг 
Катор халклари хакидаги маълумотлар- 
нинг манбаи булиб колмокда. География 
буйича илк асар -

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish