Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

хориж ий м идрорийл
ар, 777 й.да 
Гарбий Ж азоирда 
рустамийлар,
789 й.да 
Фосда 
идрисийлар
ва 800 й.да Ислом гео- 
графлари томонидан Ифрикийя номи 
берилган Тунисда истиклолларини ко- 
зонган 
аглабийлар
шулар жумласидан 
хисобланади.
9-а.нинг урталаридан эътиборан А. 
нинг нуфузи Мисрдан гарбга ута олма- 
ётган эди. Хатто 868-905 йларда турк 
Тулун угиллари, 935-969 й.ларда эса 
их-
71


АББОСИЙЛАР
шидий
лар Миср ва Сурияга хоким уларок 
гарбдаги чегарани торайтирган эдилар. 
Шаркдаги холат хам гарбдагидан унча 
ф арк килмасди. 819 й.дан Хуросон ва Мо- 
вароуннахрда 
сомонийлар,
821 й.да Хуро­
сонда 
тоцирийлар
кисман халифага бог­
лик; булсалар-да, ички ва таш ки ишларда 
тамоман мустакил харакат килардилар. 
867 й.да Сейистон худудида юзага чиккан 
саффорийлар
Багдод халифаси б-н кес- 
кин мужодалага киришадилар. Сурия ва 
ал-Ж азирада 
х,амадонийлар
905 й.дан 
бошлаб уз мустакиллигига эриш адилар.
А. даврида сиёсий, иктисодий ва д и ­
ний сабабларга таянган исёнлар тез-тез 
учрайди. 752 й.да Сурияда 
ум авийлар 
сулоласининг хэкларига эга чикиш- 
ни истаган исён булиб утади. Исён тез 
бостирилади, бирок 
ум а ви й
тарафдор- 
лари 
ум авийларн ин г
бир кун келиб ха- 
лиф аликка кайтиш лари ва адолатни 
тиклаш ларига ишонган холда, тахли- 
кага бормасдан Сурияда баъзи-баъзида 
бош кутарар эдилар. Бошка томондан 
шыалар муваффакиятга эриш иш лари- 
да катта ёрдам курсатган кузголондан 
сунг, А. оиласининг халифа булишлари- 
ни хдзм кила олмасдилар. Шу боисдан, 
Алининг угли Имом Хасан авлодидан 
булган Мухаммад ан-Нафс аз-Закийя ва 
укаси Иброхим халифалик даъвосида ха- 
ракатни бош лайдилар. Узок муддат яш и­
рин ф аоли ят олиб борган ва халифанинг 
таъ ки би дан кутулиш максадида доимий 
жой алмаш тирган бу икки ака-укалар, 
нихоят оилаларига утказилган босимга 
бардош бера олмай уртага чикадилар 
ва Марсунга карши исён киладилар. Би­
рок, 762 й.да Мухаммад ва кейинги йил 
Иброхим кулга олиниб, улдирилади. 
/Z/иаларн и н г исёнлари бу б-н битмайди. 
Ф урсат топ илган да уртага чикадилар, 
ф акат натиж ага эриш а олмайдилар. Бу- 
л ард ан кура ян ада мухим вокеа бу - 755 
й.да Халифа М ансурнинг Абу Муслимни 
ул ди рти рган и бахонасида Эронда бош- 
л ан ган исён булади. Бу исёнларнинг
н егизида м ахаллийчилик бор эди. Абу 
Муслимнинг улими хабари Хуросонга 
етганида унинг якин одамларидан бул­
ган Сунбоз исмли кумондон Райни кулга 
олиб, Хамадонга юриш бош лайди. Рай 
б-н Хамадон орасида халифа куш ини б-н 
булиб утган жангда енгилган Сунбоз Та- 
баристонга кочади, бирок уш ланиб катл 
Килинади. Яна ушбу йилда Абу Муслим 
тараф дорларидан Исхок ат-Туркий Мо- 
вароуннахрда исён ую ш тиради ва икки 
йил халифа кушини б-н ж анг килади. 
757 й.да Устозсиз исмли шахе Хирот, Бод- 
гис ва Сейистон том онларда бош кута- 
ради. Бир йил давом этган кураш лардан 
сунг исён бостирилади ва Устозсиз асир 
олинади. Хуросондаги и сенларнинг энг 
тахликалиси 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish