Энциклопедияси si ’cyclo paedia of


ни хам рад этиб, бу каби ташбехни ифода-



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

ни хам рад этиб, бу каби ташбехни ифода-
лаган сифатларни уз ичига олган оятлар-
ни факат Куръон оятлари уларок 
цироат 
этиш мумкинлиги, уларнинг 
тафсир
ва
таъвил
килинадиган маъноси йуклиги-
ни илгари суради. Унга кура, яратувчи ва
ризкберупчи (Холик, Розик) каби феълий
сифатларнинг 
цадийм
ёки 
х,одис
булгани
хакида хам бирор хукм чикариш нотугри.
А.и.С. иймон, куфр, шаррни ва инсонлар-
нинг наздида ёмон саналган нарсаларда
Аллохнинг яратиш кучи мавжуд эмас­
лигини даъво килган. Шунингдек, у Ал-
лохнинг охиратда бандасига берадиган
савоб эвазига бу дунёда азоб беришини
яхши феъл деб хисоблаш мумкин дейди.
Унга кура, нубувват, килган амаллари
учун пайгамбарларга берилган мукофот-
дир. Хиссий муъжизалар пайгамбарлик-
нинг далили булолмайди. Чунки асонинг
илонга айланиши, ойнинг иккига були-
ниши 
араздир. Аразлар
эса бу мавзуда да-
лил булолмайди. Гунох, иш килган киши
тавба килса хам, килган гунохининг жа-
зосидан кутула олмайди.
Ас.: 
«Китаб ал-инкар ъан йахлук, ан- 
нас афъалахум», «Китаб тасбйт далала
ал-аъраз», «Кит аб исбат ал-ж узъ аллазй 
ла йатажаззаъ», «Ал-Абваб».
Ад.: 
Ал-Ашъарий. 
Мацалат. 
-
Wiesbaden: 
1382/1963. 165-166, 180, 2 2 5-226, 246, 268, 467, 
496.6 4 0 -6 4 1 ; 
Ханёт.Ал-Интисар,-
Байрут: 1957.69; 
Ибн ал-Муртазо. 
Таба^ат ал-муътазила. -
Байрут: 
1380/1961.77; Ибн ан-Надим.Лл-Фю[рис/77. - Техрон: 
1391/1971. 215; Кози Абдулжаббор. 
Ап-Мугнй. - 
Кохира: 1962. 127, 179; уша муал. 
Шарц а л-усу л 
ал-хамса.
- Кохира: 1 3 8 4 /1 9 6 5 .4 8 9 ,6 2 5 ,7 5 4 ; Ал-Баг- 
додий. 
Ал-Фарк,.
- Кохира: «Дор ат-турос», 161-162; 
Ибн 
Х.ПЗМ. 
Ал-Фасл.
- Ар-Риез: 1402/1982. 
V, 
63, 71; 
Ас-Субкий. 
Табацат.
- Кохира: 1964-76. I, 299; Ибн 
Х,ажар. 
Лист ал-мйзан.
- Байрут: 1390/1971. III, 
229-230; W.Montgomery Watt. 
Ыат dtifOncelerinin 
tefekkiil devri.
- Anqara: 1981. 273, 277, 300, 357; уша 
муал. 
«Abbad b. Sulayman». E l1
(Ing.j. 1,4-5; A.S. Tritton. 
Islam Kelami.
- Anqara: 1983. 116-119; Mustafa Oz. 
«Abbad b. Suleyman es-Saymerin. TDV iA.
- Istanbul: 
1 9 8 8 .1,12-13.
Мустафо Уз
ал-АББОДИЙ, АБУ МАНСУР 
j j
I (('gjUftJl
Кутбуддин Амир Абу Мансур 
ал-Музаффар ибн Абу-л-Хусайн 
Ардашер ал-Аббодий 
(491/1098, Синжобод - 54 7/1 15 2, 
Аскар мукрам)
М утасаввиф, мухаддис, в о и з в а хати б
Отаси Амир Аббодий номи б-н машхур 
булган воиз Абу-л-Хусайн Ардашер ибн 
Мансурдир. Ал-Газзолий хам унинг ваъз- 
ларини тинглаган. Ал-Аббодий Марвда 
машхур булгани учун «Воизи Марва- 
зий» деб танилган. Ал-А. илк тахсилини 
Марвда олган. Машхур 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish