Энциклопедияси si ’cyclo paedia of


Х о р и ж и й л а р , м у ъ т а з и л и й л а р



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Х о р и ж и й л а р , м у ъ т а з и л и й л а р
ва 
у а н б а л и й л а р
б у н га к а т ъ и й к а р ш и ч и к а- 
д и л а р . У л ар н и н г б и р и н ч и с и д и н и й
ф а р зл
а р н и н г б а р ч а с и н и
и й м о н
н и н г ш а р т - 
л а р и к а т о р и г а к и р и т а д и . 
М у ъ т а з и л и й л а р и й м о н
ва 
д ин
н и б и р хи л т у ш у н ч а
д е г а н г о я н и и л г а р и с у р а д и л а р в а д и н и й т а л а б л а р г а то ат, я ъ н и и н с о н н и н г
а м а л л
а р и г а хам а л о х и д а у р г у б ер и б , у л а р н и
и й м о н н и н г
и сб о тл ар и с и ф а т и д а
т а л к и н э т а д и л а р .
ислом
31


ислом
Ибн Х,анбал Ал-
лохнинг барх,акли-
гига тил б-н и^рор
булиш 
(щ вл), сун­
нат
б-н уйгун 
(то- 
м ассу к 
би-с-сун­
на)
булиши шарт
к;илинган 
хайрли
амаллар хамда эзгу
ният 
(ниййа)
ни 
ий- 
м оннинг
шубхасиз
шартлари цаторига
киритади.
Умуман 
олган-
да, 
иймоннннг
етти
а^ыдадан иборат ту-
лик; 
М О Х . И Я Т И Н И
[ал-Иймон ал-муфассал
) -
Аллох,
га, Унинг 
фариинпаларига, 
му^аддас китобларига, пайгамбарларига, 
oxupam
куни га, 
mat^dupr
а (яхши-
лик ва ёмонлик Аллохнинг иродаси б-н содир булишига) ва улгандан кейин
тирилиш х,ак;лигини эътироф этиш ва ишониш ташкил этади.
Мазмун-мохиятига кура 
ацида
хакидаги фан булган 
калом
И. таълимоти
асосларини тушунтиришда алохидаурин тутади. 
Сунний
 йуналишдаги 
калом 
иккита йирик мактабдан иборат булиб, улар уз асосчилари номи б-н -
ашъ- 
арийлик
ва 
мотуридийлик
 деб юритилади. Биринчи йуналишнинг асосчиси
Абу-л-Х,асан ал-Ашъарий (873-936 й.) булиб, унга эргашувчиларнинг мутлак;
купчилигини араблар ташкил этади.
Самарк;андлик мутакаллим Абу Мансур ал-Мотуридий (8 70-944 й.) номи
б-н юритиладиган 
мотуридийя
 мактаби эса, асосан, ажам, яъни ноараб мусул­
монлар 
а^идас
ининг негизини ташкил к;илади. Айрим тад^и^отчилар томо­
нидан 
Самарканд суннийлик илоциёти
[15] деб номланадиган 
мотуридийя ка­
лом
мактаби Абу Хднифа таълимотининг Марказий Осиёдаги ал-Мотуридий
номи билан кушилиб 
у %анафийя-мотуридийя а^идаси
 деган ном б-н хам зикр
этилади. Унинг шаклланиши салкам турт аср давом этиб, бу давр 9-12-а.лар-
га тугри келади. Бу жараён 
М о в а р о у н н а х р н и н г
буюк илохиётчи алломалари-
дан бири Ах,мад ибн Абу Хафс ал-Кабир ал-Бухорий (767-832 й.) фаолиятидан
бошланган. Тарихга «Мовароуннахр уламолари устози» деган фахрли сифат
б-н кирган ушбу аллома 8-а. охирларида тахсил олиш учун Багдодга бориб,

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish