ни, энг мух,ими, Куръон матни хамда
суннатни бевосита Пайгамбар (с.а.в.)
дан урганиб, кейинги авлодларга етказган мухим бугин вазифасини бажар-
ганлар. И.да барча
ссцобалар адолатли кишилар деб саналади. Улар уртасида
булиб утган баъзи тушунмовчиликлар мухокама килинмайди. Расулуллох,
(с.а.в.)га иймон келтирса-да, Ул Зотни курмаганлар
сацоба макомига ета ол-
майди. Умуман олганда
сацобалар хакида факат яхши фикр билдириш тавсия
этилади. Чунки уларнинг адолати - аник;. Али ибн Абу Толиб (р.а.) ва Муовия
ибн Абу Суфён (р.а.) урталаридаги ихтилоф бошкалар томонидан килинган
фитналар натижасида содир булган.
И.нинг баркарорлашуви жараёнидаги Макка ва Мадина уртасидаги ку-
раш саккиз йил давом этган. Ушбу давр мобайнида Мадинада шаклланган
илк мусулмон жамоаси ва маккалик
мушриклар (купхудолик тарафдорла-
ри) уртасида катта жанглар (
Бадр, Ухуд ва
Ханда^ жанглари) булиб утган.
Ва, них,оят, 628 й.нинг март ойида
курайший зодагонлар Мухаммад (с.а.в.)
бошчилигидаги мусулмонлар жамоаси б-н
Худайбия сущини тузишга маж-
бур булдилар. Ушбу хужжатнинг имзоланиши тадкикотчилар томонидан И.
тарихидаги энг мухим вокеалардан бири сифатида бахоланади. Зеро, ушбу
вокеа Мухаммад (с.а.в.) бошчилигидаги мусулмонлар жамоасининг амалда
маккалик
курайший зодагонлар томонидан тенг тараф сифатида тан олин-
ганини англатар эди. Иккинчи томондан, у илк мусулмонлар жамоаси ва
маккалик
мушрикл ар уртасидаги жангу жадалларга чек «уйди, чунки унинг
асосий шартларидан бири 10 йил давомида икки тараф уртасида уруш бул-
маслиги хакидаги келишувдан иборат эди. Мазкур сулх бир гурух
сацобалар,
Хатто Умар ибн ал-Хаттоб томонидан салбий бахоланиб, бамисоли маглу-
биятдек талкин этилган булса-да, аслида, икки тараф уртасидаги очик; ни-
золарнинг тухтагани мусулмонлар нуфузининг ортиши ва улар сонининг
купайишини таъминлади. Сулх тузилгандан кейин jhrraH салкам икки йил
давомида уларнинг сони бир неча минг кишига ошди. Гарчи
Худайбия сущи
бир йилдан сунг
курайшликлар айби б-н уз кучини йукотган булса-да, зикр
этилган даврдан бошлаб, махаллий к;абилаларнинг И.га булган муносабати
жадаллик б-н узгаришига сабаб булди. Бунинг натижасида мусулмонлар жа
моасининг сафлари кенгайиб борди. Жумладан,
Худайбия вок;еасида ишти-
рок этган мусулмонларнинг сони тарихий манбаларда 1400 киши к;илиб
курсатилса, салкам икки йилдан сунг
Макка фатцида иштирок этган мусул
монларнинг сони 10000 кишига етгани хабар кдлинади.
Макка фатх,ининг
энг мухим натижаси эса, кадимги даврлардан бошлаб Х,ижоз улкасининг
юраги булиб келган ушбу йирик ша^ар ахолиси ёппасига И. динини кабул
килганида уз ифодасини топди. Бунинг окибатида 630 й.дан бошлаб Макка
расман И. дини маркази,
Каъба - мусулмонларнинг мукаддас маскани ва зиё-
ратгохига айланди
fc КАЪБА).
Шу орада Шимолий Арабистоннинг хосилдор вохалари, жумладан, Хайбар
ва Фадак мусулмонлар тасарруфига утди, араб кабилалари бирин-кетин И.ни
Кабул кила бошладилар. Айни пайтда, маккаликлар ва мусулмонлар уртаси-
_______ ___ _________
__
ислом
Do'stlaringiz bilan baham: