Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet204/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   200   201   202   203   204   205   206   207   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Шом фат^и ва Ярму к жанги да катнашган. 
Бу жангда отасига байрокдорлик килган.
Сиффийн жангида отасининг катъий ту- 
риб олиши сабабли у б-н бирга, Муовия 
жангчилари сафига кушилган, аммо му- 
сулмонларга карши курол кутармаган. 
Муовиянинг хузурида Аммор ибн Ёсирни 
улдирганини иддао этиб тортишган икки 
кишининг сузларига аралашиб, бу макта- 
нишга арзигулик иш эмаслиги, Пайгам­
бар (с.а.в.)нинг шахсан узларидан Аммор 
богий бир жамоат (ал-фиат ал-богия
томонидан улдирилишини эшитганини 
айтган. Бунга жавобан Муовиянинг: «Ун- 
дай булса сен бизнинг орамизда нима 
киляпсан?» деган саволига, у отасининг 
бир вактлар Пайгамбар (с.а.в.)га шикоят 
килгани, Расули Акрам (с.а.в.)нинг «Токи 
хаёт экансан, отангга итоат кил, зинх;ор 
унга карши иш килма» деганлари, шу са­
бабли унга кушилгани, лекин жанг кил- 
маганини айтади [Муснад, II, 164). Бошка 
бир ривоятга кура, хдётининг охирида 
Сиффийн жангид а катнашганидан хрсил 
булган чукур кайгуни «Кошки йигирма 
йил аввал улган булсам эди!», деб ифода- 
лайди ва мусулмонлар уртасидаги жангда 
катнашгани боис отасини танкид килади.
А.и.А.и.ал-О. Муовия томонидан Куфага 
волий килиб тайинланган, бирок бир муд- 
датдан сунг бу вазифадан олиниб, урнига 
Мугийра ибн Шуъба тайинланган. Отаси­
нинг вафотидан кейин Мисрга волий этиб 
тайинланади, бирок бу вазифада хэм узок 
вакт колмайди. Умрининг сунгги йилла- 
рида кузлари ожиз булиб колади. Етмиш 
икки ёшида Мисрда вафот этади ва Фус- 
тотда отаси томонидан курдирилган Амр 
ибн Ос масжидининг ёнидаги уйига дафн 
килинади. Аббосийлар даврида масжид 
кенгайтирилиши натижасида (133/750 
й.), уй масжид худудининг ичига кириб 
колган идан кабр масжид эддуди ичида 
Колган. Кейинчалик, усмоний султонла- 
ридан Амир Муродхон масжидни таъ- 
мир килдирган вактида (1211/1796-97 
й.) кабрнинг устига кубба курдиради ва 
атрофини мацсура б-н уратади. Макбара 
^озирги кунда Амр ибн Ос масжиди щбла
АБДУЛЛО* ИБН АМР ИБН АЛ-ОС
175


а б д у л л о х

и б н
а м р
и б н
х а р о м
томонининг чап бурчагида жойлашган ва 
унга шахэрда мавжуд улуг сахобалар каб- 
ри орасидаги эътиборли бир зиератгохси­
фатида каралади. А.и.А.и.ал-0.нинг вафот 
санаси сифатида хиж. 63,65 ва 69 йларни 
накл килганлар булгани каби унинг Тоиф, 
Макка ёки Шомда вафот этганини илгари 
сурганлар \ам бор.
Энг куп хадис билган сацоба булса-да, 
ундан накл килинган хадислар сони етти 
юз атрофидаги ададни ташкил килади. 
Бунинг сабаблари сифатида унинг ха­
дис урганиш маркази булган Мадинадан 
узокда жойлашган Мисрда яшагани, узи- 
ни хадис ривоят килишдан кура купрок 
ибодатга багишлагани ва эхтимол, ка- 
димги маданиятга ошнолиги туфайли 
ривоятларига исроилиётнинг аралаши- 
ши мумкинлигидан куркиб, ундан хадис 
олишда эхтиёткорлик килингани каби 
холатлар зикр этилади. Ундан юзларча 
хэдис урганганлар орасида тобеъин- 
ларнинг улугларидан булган набираси 
Шуайб ибн Мухаммад, Саъид ибн Мусай- 
яб, Урва ибн Зубайр, Товус, аш-Шаъбий, 
Икрима, Ато, Мужохид, Хасан ал-Басрий 
каби шахслар урин олган.
Ад.: Ибн Саъд. Ат-Табацдт ал-кубра. - Бай­
рут: 1968. IV, 261-268; Ахмад ибн Ханбал. Мус­
над. II, 158, 163, 164, 192, 199, 207, 226; Ал-Бухо­
рий. «И
лм
». 39; Аз-Захабий. Сийар. III, 79-94; уша 
муал. Тазкира ал-цуффаз. - Хайдаробод: 1955-58.
Ь 41-42; Ибн Хажар. Ал-Исаба. - Копира: 1328.
II, 351-352; уша муал. Тацзйб ат-та^зиб. V, 337; 
ас-Соъотий, Ап-Фат>; ар-раббанй. XXII, 301-307; 
Мухаммад Хамидуллох- Мухтасар %адис тарихи 
ва сацифаи Хаммом ибн Мунаббиц. - Истанбул:
1967. 35-37; Суъод Мохир Мухаммад. Масажид 
Миср ва авлийауца ас~сали.\ун. - Кохира: 1971. 1, 
69-71, 75-76; Sezgin. GAS. I, 84; Мустафо ал-Аъза- 
мий. Дирасат фи-л-%адйс ан-набави. - Риез: 1981.
I, 121-125; E$ref Edip. «Abdullah b. Amr b. As». ITA. I, 
220-222; M. Ya$ar Kandemir. «Abdullah b. Amr b. As». 
TDVIA. - Istanbul: 1988.1, 85-86.
М. Яшар Кандемир
АБДУЛЛОХ ИБН АМР ИБН ХАРОМ
Oi ^ ^
Абу Жобир Абдуллох ибн Амр 
ибн Харом ал-Ансорий ас-Саламий 
(? - 3/624, Мадина)
Сахоба
Ансорийлардан булган Абдуллох ибн 
Амр ибн Харом (р.а.) иккинчи Ак;аба 
байъатида Барро ибн Маърур б-н бирга 
уз кабиласи Бани Салома номидан вакил 
булган. Бадр жангида катнашган. Уцуд 
жангида Суфён ибн Абдушамс томони­
дан шахид этилган. Мазкур жангдан ол- 
дин угли Жобир ибн Абдуллохни олдига 
чакириб, ушбу жангда биринчилардан 
булиб шахид булишни орзу килаётгани- 
ни айтади хамда унга ортида колаётган 
олти кизига гамхурлик килиши ва карз- 
ларини узишини васият килади. Ухуд 
тогига етиб бормасларидан мунофиклар
Ухуд тог 
тизмаси. 
Саудия 
Арабистони


АБДУЛЛОХ ИБН АЛИ АЛ-МАРРИНОНИЙ
бошлиги Абдуллох ибн Убай ибн Салул 
Ислом цушинининг учдан бирини таш­
кил этган одамларини олиб, ортга кай- 
тиб кетаётганларида А.и.А.и.Х- уларни 
бу йулдан кайтаришга харакат килади. 
Аммо унга кулок; солишмайди. А.и.А.и.Х, 
уларни дуойи бад килиб, мусулмонлар 
олдига кайтади. Жанг бошлангач, х,еч 
канча вакт утмай шахид булади. Манба­
ларда унинг ушбу жангда илк шахид бул­
гани келтирилади. Маккалик мушриклар 
унинг бурни, кулоги ва б. аъзоларини 
кесиб оладилар. Кафанлик ва кабрлар 
етишмагани боис жасади поччаси Амр 
ибн Жамух (р.а.) жасади б-н бирга битта 
Кабрга куйилган. Орадан кирк олти йил 
утгач, сел йулига якин булган кабрларни 
бошк;а ерга кучириш максадида мазкур 
кабр очилганида, икки со^обянинг жаса­
ди кабрга куйилгандаги холатда турга- 
нига гувох булингани ривоят килинади 
(Ал-Муватто, «Жих,ад», 21, 49-хадис).
Ад.: Ибн Хишом. Ас-Сйра. - Копира: 1955. Ill, 64, 
98; М. Ya?ar Kandemir.«Abdullah b. Amrb. Haram». TDV 
iA. - istanbul; 1988.1,86; Алихонтура Согуний. Тарихи 
Муцаммадий. - Т.; «Мовароуннахр», 2017.674,676.
Тузувчи Ахмадхон Алимов
АБДУЛЛОХ, ИБН АЛАВИЙ
j_j j l c jjj <й)! .ьс-
(к;. ал-ХАДДОД, Абдуллох, ибн Алавий)
АБДУЛЛОХ ИБН АЛИ АЛ-КИССИЙ
Абдуллох ибн Али ибн Ахмад 
ибн Амийрак ал-Киссий 
(? - 512/1119, Самарканд)
Ровий
Абдуллох ибн Али ал-Киссий имом Аб- 
дулмажид ибн Юнус ибн Юсуфдан хадис­
лар ривоят килган. А.и.А.ал-К. асосан, Са­
маркандца истикомат килган ва шу ерда 
вафот этган. Аллома сахийлик борасида 
танилган ва бу борада куйидаги хадисни 
ривоят килган: «Анас (р.а.): «Расулуллох 
(с.а.в.) «Кимки оч кишига таом берса ёки 
бир кишини кийим б-н таъминласа ёхуд
мусофир кишига бошпана берса, Аллох 
таоло уни щ ём ат кунининг дахшатла- 
ридан халос этади» - деди».
Ад.: Нажмуддин ан-Насафий. Самарцандия. - Т.: 
«УзМЭ ДИН», 2001. 84; Ш. Умаров. Урта асрларда 
яшаган кешлик алломалар. - Самарканд: «Имом Бу- 
хорий халкаро маркаэи», 2014. 76; Урта аср Шарк, 
алломалари энциклопедиям. - Самарканд: «Имом 
Бухорий халкаро маркази», 2016.191.
АБДУЛЛОХ ИБН АЛИ 
АЛ-МАРГИНОНИЙ
Абдуллох ибн Али ибн Соин ибн
Абдулжалил ибн Халил ибн Абу Бакр 
ал-Фаргоний Абу Бакр ибн Абу-л-Хасан 
ибн Абу Бакр ал-Маргиноний 
(551/1156, ? - 616/1220, Бухоро) 
Факих ва ровий
Абдуллох ибн Али ал-Маргиноний 
маргилонлик йирик факих Самаркандца 
истикомат килиб, имом-хатиблик вази- 
фасида булган. Багдодга 600/1204 й.да 
хаж сафаридан кайтиб кириб келган. У 
ерда Абу Ахмад Амин, Абу Мухаммад ибн 
Ахзар, Абу-л-Косим ибн Хасин ва Абу Fo- 
либ ибн Банно, Абу Бакр ал-Ансорий ва 
б.лардан хадис эшитиб, уз кули б-н ёзиб 
бориш б-н бир каторда, мовароуннахр- 
лик уламолардан олиб келган киркка 
якин хадисларни ривоят килган.
А.и.А.ал-М. уз мазцабининг йирик 
имоми, жадал, хилоф ва хадис илмлари, 
тилшунослик, наср ва назм бобида тен- 
ги йукбилимдон олим булган. Манбалар 
А.и.А.ал-М.ни хушсуратли, гузал ахлокли, 
такводор ва тавозели инсон булганли- 
ги хакида хабар беради. Ислом илмлари 
каторида назм ва насрда хам сермахсул 
ижодкор булган. Шунга карамай, илмий 
мероси хали аникланиб 
тадкик 
килин- 
маган. Бухорода туткунда шахид булган.
Ад.: О.А. Кориев. Фаргона фи^ц м актаби ва 
Бурцониддин ал-Маргиноний. - Т.: «Фан», 2009. 
61; 9рта аср Шару алломалари энциклопедияси.
- Самарканд: «Имом Бухорий халкаро маркази», 
2016.222.
Одил Кориев
177



Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   200   201   202   203   204   205   206   207   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish