Энциклопедияси si ’cyclo paedia of


«Са%и%», бошка-  лари эса  «Сунан»



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Са%и%»,
бошка
лари эса 
«Сунан»
ёзганлар. Хусусан, Имом 
М оликнинг 
«Ал-Муватто»
асари, Имом 
ад-Доримий ва ад-Д оракутнийнинг 
«Су­
нан»,
Баззор, Саъид ибн Мансур, Ахмад 
ибн Ханбалларнинг 
«Муснад»
лар и энг 
му^им манбалардир. А. д аврид а таъ ли ф
этилган ю зларча хадис китоблари мугул 
истилоси сабабли йукотилган.
Хадиси шарифлар китобларга битил- 
ганидан сунг, 
Пайгамбар 
(с.а.в.)нинг 
хэёти ва гозошлари б-н боглик булган 
Кисмлар 
«Китаб ал-магазй ва-с-сийар» 
сарлавхдли мавзуларда баён килинган. 
Расулуллох (с.а.в.)нинг хаётлари хдкидаги 
сийрат илмига, хадис ва тарйх илмлари- 
дан ажралган илм сифатида карала бош- 
ланди. Мухаммад ибн Исхок илк сийрат 
китобини ёзган. Унга Ибн Хишом шарх 
ёзган. Кейинчалик ал-Вокидий Пайгам­
бар (с.а.в.) ва 
сацобалар
г а зо тл ар и хакида


АББОСИЙЛАР
«Ал-Магазй»
номли асар ёзган. Ибн Саъд 
эса 
«Табсщат ал-кубра»
номли асарида 
унинг ривоятларини келтирган. ал-Ба- 
лозурий ва Мусъаб аз-Зубайрий хам 
са%о- 
бяларнинг нясябларини аниклаб ёзиб 
колдирганлар. Имом ат-Табарий Одам 
(а.с.)дан то уз давригача булган жахон 
тарихини ёзиб колдирган. Кейинчалик 
келган олимлардан Ибн Ж авзий ва наби- 
раси Сибт ибн Жавзий, Ибн Асирлар та- 
рих сох,асининг пешкадам олимларидан 
булганлар. Айникса, Ибн Асокир Шом та­
рихига оид 80 ж илдлик асар ёзган.
А. даврининг илк асрида Куфа ва Бас- 
радаги икки йирик мадрасада 
нах;в
ил- 
мининг асосини таш кил этган олимлар 
етишиб чик;к;ан. Улардан Басрада етиш- 
ганларнинг машхурлари: Исо ибн Умар 
ас-Сакафий, Абу Амр ибн ал-Аъло, Халил 
ибн А^мад, Ахфаш, Сибавайх, ва б. Куфада 
етиш ган олимлардан машхурлари: Абу 
Ж аъфар ар-Расосий, Фарро ва б. Араб 
адабиётининг мух,им вакилларидан хи- 
собланган шоир ва адабиётшунослар- 
нинг баъзилари х,ам уша даврларда ети­
шиб чиккан. Халил ибн Ахмад 
аруз
илми- 
нинг асосини яратган.
А. даврида адабиёт х,ам узининг энг 
чуккисида эди. Ибн Нувос, Ибн Кутайба, 
Абу Убода ал-Бухтурийлар А. даврида 
етиш ган машхур шоирлардан эдилар. А. 
даврида наср хам кжсак чуккида булган. 
Абдуллох, ибн Мукаффа 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish