Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet469/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   465   466   467   468   469   470   471   472   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

уиж р ат
килганида, ав­
вал Кубодаги уйида Расулуллох (с.а.в.) 
ни бир неча кун мехмон килган Мадина 
ашрофларидан Кулсум ибн \идмнинг 
уйида колади. Пайгамбар (с.а.в.) б-н бир­
га 
Бадр

Уууд
ва б. газотларда катнашган. 
Ибн ^ишомнинг берган маълумотига 
кура, 
Бадр газотида
мусулмонларнинг 
факатгина етмишта туяси булгани са­
бабли Х,амза (р.а.) б-н Зайд ибн Х,ориса 
ва А.К. б-н Пайгамбар (с.а.в.) озод этган 
асли хабаш кул Анаса (Унайса) битта туя- 
га навбат б-н минганлар.
А.К.нинг хадис ривоят этгани ман­
баларда зикр килинмаган. У Умар (р.а.) 
халифа этиб сайланган кун (13 хиж. й., 
22 жумодул-охир/634 й., 23 авг.) вафот 
этган.
Сауобал
ар орасида Абу Кабша ал-Ан- 
морий ал-Мазхижий исмли шахе булиб, 
унинг Расулуллох (с.а.в.) б-н Абу Бакр 
(р.а.)дан ривоятда булгани зикр ки­
линган. Ибн Абдулбар бу икки шахени 
бир-бири б-н адаштириб юборгани са­
бабли Абу Кабша ал-Анморийнинг 
ро- 
вийларини А.К.нинг 
ровийл
ари сифатида 
курсатган. 
Тобеъин мууаддислар
орасида 
хам А.К. куняси б-н танилган икки киши 
бор. Улардан бири Абу-д-Дардо, Савбон 
ва Абдуллох ибн Амр (р.а.) каби 
сауоба- 
лардан хадис ривоят килган Абу Кабша 
ас-Салулий, иккинчиси эса, Абу Мусо 
ал-Ашъарийдан ривоятда булган Абу 
Кабша ас-Садусий ал-Басрийлардир. Бу- 
ларнинг А.К. б-н богликлиги йук-
479


АБУ КОМИЛ АЛ-АНБАРДУВОНИЙ
Пайгамбар (с.а.в.)ни эмизган оналари 
Халиманинг эри ва она томонидан бо- 
босининг кунялари хам Абу Кабша бул­
ган. 
Курайш
лик 
мушриклар
Расулуллох 
(с.а.в.)ни бутпараст араблардан фарк- 
ли эътикод га эга булган хамда юлдузга 
ибодат килган Абу Кабша ал-Хузоийга 
)Ьсшатганлари боис, Ибн Абу Кабша дер 
эдилар.
Ад.: Ибн Хишом. Ас-Сйра. II, 122, 264, 334; Ибн 
Саъд. Ат-Таба^ат. III, 49; Ибн ал-Асир. Усд ал-га­
ба. II, 448; VI, 261-262; Ибн Хнббон. Ас-Си^ат. II,
159-160; Ибн Хажар. Тацзйб ат-тах,зйб. XII, 209; 
Ал-Омирий. Бахуса ал-махафил ва бугйа ал-амасил.
- Kowpa: 1330-31. И, 150; Ali Yardim. «ЕЬй КеЬ$е». 
TDViA. - istanbul: 1994. X, 176.
Тузувчи Даврон Нурмухдммедов
АБУ КОМИЛ АЛ-АНБАРДУВОНИЙ
Jji
Абу Комил А^мад ибн Мухаммад 
ибн Али ибн Мухаммад ибн Басир
ибн Ахмад ибн ал-Хусайн ал-Басирий 
ал-Анбардувоний ал-Бухорий 
(7-449/1057-1058, ?)
Ханафий факихи
Абу Комил ал-Анбардувоний «ал-Ба­
сирий» номи б-н танилган булиб, та- 
рихчилардан Абдулкодир ал-Кураший 
ва Умар Ризо Каххола унинг аждодлари 
каторида зикр килинган Басирни Насир, 
мазкур нисбасини эса, ал-Насирий тар- 
зида укиганлар.
Абу Мухаммад Абдулазиз ан-Нахша- 
бий ал-Хрфизнинг айтишича, олим вабо 
касаллигидан вафот этган.
А.К.ал-А. Абу-л-Хасан ал-Бузжоний- 
нинг набираси булган. Ас-Самъонийнинг 
зикр килишича, 
шофеъиймаз^абида
фао­
лият олиб борган.
Ёкут ал-Хамавийга кура, 
фащщ
«[хд- 
дисларни] жамлаган ва асарлар [хам] ёз­
ган, [унда] гумон ва хатолар куп булган».
А.К.ал-А. илм талабида Самаркандга 
сафар килиб, Абу-л-Фазл ал-Когозий- 
дан хадис тинглаган. Шунингдек, Абу 
Бакр Мухаммад ибн Идрис ибн ал-Х,а­
сан ал-Жаржароий ал-Хофиз, Абу Масъ­
уд ал-Бажлий, Абу-л-Хусайн Ахмад ибн 
Мухаммад ибн Косим ал-Форисий, Абу 
Тохир Мухаммад ибн Яъкуб ад-Дайма- 
сийлардан таълим олган. Уз асарида 
Абу-л-Хасан Али ад-Доракутний ва Аб- 
дулганий ибн Саъидлардан накл кил­
ган.
Ас.: 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   465   466   467   468   469   470   471   472   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish