Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet467/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   463   464   465   466   467   468   469   470   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Хадис ва цироат олими, 
тобеъин
Тугилган йили хусусида турли ка- 
рашлар мавжуд. Яманнинг 
Хрмдон к,а-
биласи
га мансуб Сабиъ ибн Саъб нас- 
лидан булгани боис ас-Сабиъий ва 
ал-Х,амдоний, Куфада яшагани учун эса, 
ал-Куфий нисбалари б-н аталади. Бобо- 
сининг исми - Али ёки Убайд деб нак;л 
килинган.
Ибн Аббос, Барро ибн Озиб, Абдул­
лох ибн Амр ибн ал-Ос, Муовия ибн 
Абу Суфён каби со^оболардан, Масрук 
ибн Аждаъ, Заххок ибн Кайс, Амр ибн 
Шурахбил каби 
тобеъинлардгн
хдцис 
ривоят килган. Асвад ибн Язид ан-Наха- 
ийдан Куръон урганган. Али ибн ал-Ма- 
динийнинг хабар килишича, А.И.ас-С. 
уч юздан ортик; устоздан таълим олган. 
Уларнинг етмишдан ортигидан ривоят 
килган булса-да, бу шахслар учраган 
санадларга эхтиёткорлик б-н мурожаат 
килинган. Куп шахслардан ривоят кил- 
гани сабабли Абу Хотим ар-Розий уни 
аз-Зухрийга ухшатган. Ундан устозлари 
Ибн Сирийн, тенгдошлари аз-Зухрий ва 
Катода ибн Диъома, угли Юнус ва наби- 
ралари Исроил ибн Юнус хамда Юсуф 
ибн Исхок. шунингдек, Мансур ибн 
Муътамир, Аъмаш, Ибн Абу Зоида, Шуъ- 
ба ибн Хажжож, Суфён ас-Саврий каби 
муцаддисл
ар фойдаланганлар. У 
цироат 
олими Х,амза ибн Хабибнинг энг ёши 
улуг устози хисобланади. Яхё ибн Маъ- 
ийнга кура, унинг энг ишончли 
ровий- 
лари Шуъба ибн ал-Хажжож ва Суфён 
ас-Саврийлардир.
Ахмад ибн Х,анбал, Яхё ибн Маъийн, 
Имом ан-Насоий ва Абу Хотим ар-Ро- 
зийлар ривоятлари 
«Кутуби с и т т а »
дан 
урин олган А.И.ас-С.ни ишончли 
ровий 
эканини зикр килганлар. Ибн Хиббон ва 
ат-Таховий эса, уни 
мудалпис
булганини 
айтган. Али ибн ал-Мадиний уша давр- 
даги хофизаси энг кучли олти 
мущддис 
орасида унинг номини хам зикр этган. 
А.И.ас-С. Муовия даврида булиб утган 
Византия сафарида иштирок этган. 
Узининг эътироф килишича, Зиёд ибн 
Абийхнинг волийлиги даврида олти-ет- 
ти 
газотда
катнашган. Умрининг охирги
477


АБУ ИСХ.ОК, АС-САФФОР
йилларида хофизаси заифлашиб, кузла- 
ри кур булиб колган.
А.И.ас-С. Куръони каримни уч кунда 
хатм килгани накл килинган. Бир ри­
воятга кура, ёшларга ёшликни ганимат 
билиш кераклиги, узи бир кечада минг 
оят укиши, харом ойларнинг барчаси, 
хар ойнингуч куни, шунингдек, душанба 
ва пайшанба кунлари рузадор булишини 
айтган.
А.И.ас-С. наслидан улуг 
мууаддис- 
лар етишиб чиккан. Угли Юнус ибн Абу 
Исхок кичик ёшдаги 
тобеъин
лардан бу­
либ, Анас ибн Моликдан хадис урганган. 
Абдуллох ибн Муборак, Яхё ибн Саъид 
ал-Каттон, Абдуррахмон ибн Махдий 
каби олимларга хадис ривоят килган. 
Юнуснинг икки угли Исроил ва Исо ота- 
ларидан хам кучли хадис хофизи бул- 
ганлар. Шунингдек, А.И.ас-С.нинг бошка 
угли Исхокдан булган набираси Юсуф, 
ривоятлари 
«Кутуби с и т т а »
дан урин 
олган 
мууаддис
булган. Х,адис хофизи 
булган Абу Мухаммад ал-Хасан ибн Ах­
мад ибн Солих ас-Сабиъий хам унинг 
наслидан экани айтилган.
А.И.ас-С. ражаб ойида (апр.) вафот эт­
ган.
Ад.: Ибн Абу Хотим. Ал-Жар% ва-т-таъдйл. VI, 
242-243; Ибн Саъд Ат-Табацат. VI 313-315; Ал-Бу- 
хорий. Am-Тарйх ал-кабйр. VI, 347; Аз-Зацабий. Си­
йар. V, 392-401; уша муал. Тазкира ал-хуффаз. I, 
114-116; Ибн Х,ажар. Табсйр ал-мунтабиц. IV, 1487; 
Ali Osman Kofkuzu. «ЕЬй Ishak es-SebiT». TDV iA. - 
istanbul: 1994.X, 170-171.
Тузувчи Даврон Нурму^аммедов
АБУ ИС^ОК АС-САФФОР
j liu a J l 
j j
I
ft. ас-САФФОР, Абу Исуок;)
АБУ ИС^ОК; АС-САЪЛАБИЙ
J
j
I
a
-
ui
I Jji
ft. ас-САЪЛАБИЙ, Абу Исуоц ан-Найсобурий)
АБУ ИСХ.ОК; АЛ-ФАЗОРИЙ
<5j' 
j
*'
ft. ал-ФАЗОРИЙ, Абу И су о к;)
АБУ ИСХ.ОК АШ-ШЕРОЗИЙ 
jji
ft. аш-ШЕРОЗИЙ, Абу Исуоц)
АБУ ИСХ.ОК АЛ-ХДРБИЙ 
jj'l
ft. ал-ХАРБИЙ, Абу Исхрк) 
АБУ-Л-ЙУСР АЛ-ПАЗДАВИЙ
л '
Садрул-ислом Абу-л-Йуср Мухаммад 
ибн Мухаммад ибн Абдулкарим 
ал-Паздавий
(421/1030,Пазда - 493/1099, Бухоро)
Садрул-ислом Абу-л-Йуср Мухаммад 
ибн Мухаммад ибн Абдулкарим ал-Паз­
давий хоз. Кашкадарё вилоятидаги Паз­
да номли кишлокда тугилган. Дастлабки 
сабокни отаси Абу-л-Х,асан Мухаммад 
ал-Паздавийдан олган. Ал-Мотуридий- 
нинг шогирдларидан булган бобоси Аб­
дулкарим ибн Мусо оркали Самарканд 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   463   464   465   466   467   468   469   470   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish