Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet468/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   464   465   466   467   468   469   470   471   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

калом
мактаби б-н танишиш имконидан 
хам фойдаланган.
А.Й.ал-П. уз даврида бир канча 
уана- 
фий
олимлардан тахсил олган. Устоз­
лари орасида Абу Яъкуб Юсуф ибн 
Мухаммад ан-Нишопурий ва Абу-л- 
Хаттоб каби олимларнинг урни катта 
булган. 
«Ацаид ан-Насафй»
асарининг 
муаллифи Абу Х,афс Нажмуддин Умар 
ан-Насафий ва Абу-л-Муъин ан-Наса- 
фийлар унинг энг машхур шогирдла­
ри хисобланган. Шогирдлари орасида 
Рукнул-аимма Абдулкарим ибн Мухам­
мад ас-Саноий (ёки ас-Сабоий) ал-Ма- 
даний, Мухаммад ибн Тохир ас-Са­
маркандий ва Абдуллох ибн Мухаммад 
ал-Хуламий каби олимлар булганини 
хам алохида таъкидлаш лозим.
Асарларидан 
«Усул ад-дйн»
мухим 
ахамиятга эга. А.Й.ал-П.нинг ушбу аса­
ри Ханс Петер Линсс томонидан Анка- 
рада (Хужа Исмоил Соиб кутубхонаси. 
Инв. раками 2/1261) топилган. Орадан 
куп утмай, Х.Питер бу асар буйича док-
478


АБУ КАБША
торлик диссертациясини химоя килган 
(Бонн ун-ти. 1952 й.) ва асарни 1963 й. 
нашр эттирган. Кейинчалик ушбу асар 
Шарафиддин Гулжук томонидан турк 
тилига таржима килиниб, 1980 й. Ис- 
танбулда 
«Аули сунна а^оиди»
номи б-н 
нашр эттирилган.
Туксон олти масаладан ташкил топ­
ган мазкур асар мазмун жихатидан 
аули сунна вал-жамоа
йуналиши ва 
мо- 
туридийя
мактаби фикрларининг бу- 
тун мох,иятини очиб бериш максадида 
ёзилган.
А.Й.ал-П. 
«Усул ад-дйн»
асарининг ав- 
валида таъкидлашича, самаркандлик 
бир канча олимлар хам шу максадда 
асарлар ёзишган. Лекин улардан унча- 
лик кунгли тулмагани сабабли узи маз­
кур асарни ёзишга карор килган.
Абу-л-Х,асан ал-Ашъарийнингхам куп­
лаб асарларини мутолаа килган А.Й.ал-П. 
унинг 
«Китаб ал-муъжаз»
ва 
«Мак,алат 
ал-исламийййн»
асарларига 
алох,ида 
ургу берган. Шунингдек, куп маротаба 
ал-Мотуридий фикрларини иловалар 
Килган. Мае., уз асарининг бошида у 
«Ки таб ат-тавуйд»
асарига ургу бериб, 
унинг услуби ва узига хос хусусиятлари 
х,акида мух,им маълумотлар келтиради. 
Шунингдек, унинг Имом Мухаммаднинг 
«Ал-Жамиъ ас-сагйр»
асарига шарх си­
фатида 
«Таълйщат»
хамда 
фищ
га оид 
«Ал-Ва^иъат»
ва 
«Ал-Мабсут»
асарлари 
мавжуд булган. А.Й.ал-П. Мовароуннахр- 
да, айникса, Бухорода 
уанафий мазуаби 
Хамда мотуридийя калом
мактаби ри- 
вожига улкан хизмат курсатган олим 
Хисобланади.
Ад.: Ибн Кутлубго. Таж ат-таражим фй та- 
ба^ат ал-цанафиййа. - Leipzig: Flugel, 1862; /1акх,- 
навий. A/t-Фаваид ал-бациййа фй таражим ал-^ана- 
фиййа. - Копира: 1324/1906; Ас-Самъоний. Ап-Ан- 
саб. - Байрут: «Дор ал-фикр», 1998. Ал-Паздавий. 
Китаб усул ад-дйн. - Копира: «Дор ихё ал-кутуб 
ал-ъарабийя», 1383/1963; С. Окилов. Абу л Муин 
ан-Насафий илмий мероси ва мотуридия таълимо- 
ти . - Т.: «Мухаррир», 2009.
Саидмухтор Окилов
АБУ КАБША
4 Л Л 
j j
!
Абу Кабша Сулайм 
(7- 13/634,?)
Пайгамбар (с.а.в.) озод килган 
кул
Асли форс булиб, Макка ёки 
Давс %а- 
биласи
нинг араблашган уругидан. Исми- 
нинг Авс ёки Салама булгани хам ривоят 
Килинган. Пайгамбар (с.а.в.) сотиб олиб 
озод килган уттизга якин куллардан 
бири булган Абу Кабша (р.а.)нинг нима 
сабабдан кул булгани номаълум.
А.К. Мадинага 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   464   465   466   467   468   469   470   471   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish