Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet427/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   423   424   425   426   427   428   429   430   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

сурасинннг 31-ояти - «Агар сизлар ман 
этилган 
гунохдарнинг катталаридан 
саклансангизлар, 
кичик гуноэ^ларин- 
гизни сизлардан учирурмиз»ни айтиш 
мумкин. Муътазилийлар бу оятга тая­
ниб, катта гунохдардан сакланганлар- 
нинг кичик гунохдари зарурий равишда 
учирилади, катта гунохдар эса кечирил- 
майди, дейдилар. Уз навбатида, А.Б.ан-Н. 
бундай карашни ботил деб, катта ва ки­
чик гунохдар Аллох; учун бирдир, xojyia- 
са у иккиси учун жазо беради, хохдаса 
кечиради. Чунки «Нисо» сураси 48-ояти- 
да: «Албатта Аллох, узига ширк келти- 
ришни кечирмайди. Ундан бошкасини 
хохдаган кишиси учун кечириб юбора- 
ди», дейилади. Тафсирнинг давомида
433


АБУ БАРЗА АЛ-АСЛ AM ИЙ
А.Б.ан-Н. «Хасанотлар (яхши амаллар) 
саййиотлар (ёмон амаллар)ни кетказа- 
ди» оятига асосланиб, катта ва кичик 
гунохлар яхши амаллар сабабли кечири- 
лиши мумкинлигини айтади. Чунки сай- 
йиот деганда, бу икки турдаги гунохлар 
назарда тутилади.
Олимлардан Мухаммад аз-3ах,абий, 
Косим ал-Кайсий, Суб*ий Солихлар уни 
куйидагича таърифлайдилар: «Наса- 
фийнингузи юкори даражали олимдир. 
Тафсирда ax/iu сунна вал-жамоанч х,и- 
моя килиб, бидъат ва хаво a v w ra рад- 
диялар беради, унда грамматика ва к;и- 
роотнинг турли куринишлари жамлан- 
ган х,амда ихчам жумлаларда Куръон- 
нинг балогати очиб берилган». Куръон 
маънолари 
таржимонларидан 
Шайх 
Абдулазиз Мансур *ам узининг таржи- 
масида асосий манба сифатида мазкур 
тафсирдан фойдаланган.
Уша пайтда омма ва илм ах^ли орасида 
фищ, а^ида, тафсир сох,аларига нисба- 
тан хаётий эхтиёж ошганки, шу боисдан 
А.Б.ан-Н. уларга алох,ида ахамият берган. 
У замон талабидан келиб чикиб, ацида 
илми б-н одамлар эътикодини тугрилаш, 
фик% илми б-н инсонларнинг бурч, маж- 
бурият ва хукукларини янада якколрок 
курсатиш, тафсир илми б-н эса, Куръ- 
онни нотугри ва хато тушунишдан холи 
килишни кузда тутган.
Мовароуннахр 
худудида 
А.Б.ан-Н. 
асарлари каби эътиборли асарлар жуда 
кам ёзилган. Олимларнинг эътирофи- 
ча, унинг вафоти б-н мазцаб доирасида 
ижтиход килувчи олимлар табакаси \ам 
них,ояланган.
У Исфахон якинидаги Изаж ш.ида 
дафн килинган.
Ад.: Зайнуддин Косим ибн Куглубго. Тйж от- 
тараж им фй табац ат ал-цанафиййа. - Nendeln, 
Liechtenstein: 1996. 22; Абу-л-Баракот ан-Наса- 
фий, Мадарик ат-танзйл ва 
ат-таъвйл.
УзР ФА ШИ кулёзмалар фонди, инв. ракам 2583/1; 
Абдулхай ал-Лакхнавий. Ал-Фаваид ал-бациййа. 
291; У. Уватов. Кашцар воцасининг алломалари // 
Тошкент ислом университети илмий-та>у
1
илий
ахбороти. - Т.: 2005. - № 3. 12-13. А. Саидов, С. 
Истоков. Х/офиз ад-дин Насафий // Конун химоя- 
сида. - Т.: 2001. - № 2. 23-25; Р. Обидов. Куръон 
мавзуларининг маънавий-тарихий ацамияти. - Т.: 
«Тошкент ислом университети», 2006; А. Абдул­
лаев. Абу-л-Лайс ас-Самар^андийнинг Мовароун- 
нацр тафсиршунослигида т у т г а н урны: Тар. фан 
ном. ... дисс. автореф. - Т.: «ТИУ», 2007; Куръони 
карим маъноларининг тарж им а ва тафсири
Таржима ва тафсир муаллифи А. Мансур. - Т: 
«Тошкент ислом университети», 2006.2, 4, 6,9,12, 
13; Н. Мухаммад. Насаф ва Кеш алломалари. - Т.: 
«Гафур Гулом номидаги нашриет-матбаа ижодий 
уни», 2006. 51-54.
Давронбек Максудов
АБУ БАРЗА АЛ-АСЛАМИЙ 
» j j }  j j I
Абу Барза Назла ибн Убайд 
ибн ал-Х,орис ал-Асламий 
(? - 65/685, ?)
Сахоба
Куняси б-н машхур булгани учун узи­
нинг *амда отасининг исми х,акида их- 
тилофлар мавжуд. Назла исми Пайгам­
бар (с.а.в.) томонидан Абдуллох, деб уз- 
гартирилгани, шунингдек, исми Холид, 
Молик, Саъид булгани, отасининг исми 
эса Амр, Оиз, Назла, Убайд ёки Абдуллох, 
булгани зикр килинган маълумотлар 
х,ам бор. Ахмад ибн Ханбал, Ях,ё ибн Маъ- 
ийн ва яна бир канча олимларга кура 
эса, исми ва шажараси юкорида курса- 
тилгандек шаклда. У манбаларда урта 
буйли, соч-соколи оппок шахе сифатида 
таърифланган.
А.Б.ал-А. (р.а.) илк мусулмонлардан 
хисобланади. Хайбар, Макка фапци 
ва Хунайн каби бир нечта газотлар- 
да катнашган. Расулуллох, (с.а.в.) у б-н 
Абу Бакра уртасида кардошлик боги­
ни боглаганлар. Макка фа/щ килин- 
ганида улим жазосидан кутулиш учун 
каъбапушнчнг остига яшириниб ол­
ган Абдулуззо ибн Хатални улдиргани 
зикр килинади. Пайгамбар (с.а.в.)нинг 
вафотларидан сунг Басрага сафар кил­
ган. Хуросон фатцидг иштирок этган. 
Сиффийн жангида Али (р.а.) томонида
434


булган, унинг хорижийлар б-н килган 
На^равон жанги да х,амда Му^аллаб ибн 
Абу Суфранинг Азорика б-н булган жан- 
гида иштирок этган.
Марвон I ва Абдуллох, ибн Зубайр 
даврларида мусулмонлар орасида чик- 
кан ихтилофлардан ва бу ихтилофлар 
натижасида содир булган аянчли вокеа- 
лардан цаттик; таъсирланади. Буторти- 
шувларнинг ташкарисида булгани каби 
атрофидагиларнинг ^ам ундан узокда 
булишларига х,аракат килади. Хусайн 
(р.а.) шах,ид килиниб, боши Язид ибн 
Муовияга келтирилганда А.Б.ал-А. уша 
ерда булган эди. А.Б.ал-А. каерда вафот 
этгани аник; эмас. Язид ибн Муовия дав­
рида (680-683 й.) Басрада еки 60/680 
й.дан аввал ёхуд 64/684 й.да вафот этга- 
нини айтганлар булгани каби, катнаш- 
ган жангларининг бирида ша\ид булиб 
Хуросонда, Марвда, Х,иротда, Нишопур- 
да, Сижистон б-н Х,ирот орасидаги Ма- 
фозада вафот этганини зикр килувчи- 
лар х,ам бор.
Факат Имом ал-Бухорий уни Абдул- 
малик ибн Марвон халифалигига ка- 
дар (65/685 й.) яшаганини айтиб утган. 
Пайгамбар (с.а.в.) ва Абу Бакр ас-Сид- 
дик (р.а.)дан \ам ривоятлари булган 
А.Б.ал-А. кирк олтита х;адис ривоят кил­
ган. Улардан ун еттитаси «Кутуби сит- 
та»да, иккитаси «Са%й%айн»да, яна ик- 
китаси Имом ал-Бухорийда ва иккитаси 
Имом Муслимнинг «Са%й%»ларида кел- 
тирилган. А*мад ибн Х,анбалнинг «Мус- 
иад»идан такрорлари б-н бирга киРК 
етти хэдиси урин олган. Ундан *адис 
ривоят килган угли Мугийра ва наби- 
раси Муня бинт Убайддан ташкари Абу 
Усмон ан-Наздий, Абдуллой ибн Бурай- 
да, Хасан ал-Басрий, Абдуллох, ибн Му- 
тарриф каби тобеъинлар унга шогирд 
булганлар.
Динни енгил килиб курсатиш асосий 
омил эканини айтган А.Б.ал-А., факир- 
лар, етимлар ва беваларга ута мар^амат- 
ли муомалада булиб, эртаю кеч уларга
АБУ БАСИЙР
Имом Муслимнинг 
«Сахйх Муслим» хадислар туплами
э^сон килиш га *аракат килар эди. Жуда 
куп ибодат килар, кечалари оила аъзола- 
рини *ам намоз укишга уйготар эди.
Ад.: Имом ал-Бухорий. Ат-Тарйх ал-кабйр. - 
Хайдаробод: 1360-80/1941-60. VIII, 118; Халифа 
ибн Хайёт. Am-Ta6a%am. I, 241, 441; Ибн Х,иббон. 
Ас'Си^ат. - \айдаробод: 1393-99/1973-79. III, 
419-420; Абу Нуайм ал-Исфа*оний. %илйа ал-ав- 
лийа. - Копира: 1394-99/1974-79. И, 32-33; Ибн 
ал-Асир. Усд алч^аба. - Копира: 1285-87. V, 321-322; 
Аз-3а)<абий. Сийар. - Байрут: 1401-1405/1981- 
1985. III, 40-43; Selman Ba$aran. «ЕЬй Berze». TDViA.
- istanbul: 1994. X, 114-115; Ибн \ажар. Ал-Исаба.
- Копира: 1328. III, 556-557; IV, 19; уша муал. Та%зйб 
ат-та^зиб. - Х,айдаробод: 1325-27/1907-09. X, 
446-447.
Тузувчи Азиз Тожиев 
АБУ БАСИЙР
Абу Басийр Утба ибн Асийд 
ибн Жория ас-Сакафий 
(? - 6/628, ?)
Садоба
Куняси б-н машхур булган. Курайш 
%абиласига мансуб булиб, Бани Зух­
ра ^абиласи иттифокчиларидан бул­
ган. Исломни кабул килгани учун ку- 
рсшшликлар томонидан Маккада Тибе­
та олинган. Худайбия сулкидан сунг, 
Маккадан кочиб Мадинага, Пайгамбар 
(с.а.в.) ёнларига сафар килган. Мушрик- 
лар А.Б.ни Худайбия шартномасига 
мувофик узларига кайтариб берили-
435



Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   423   424   425   426   427   428   429   430   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish