Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet425/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   421   422   423   424   425   426   427   428   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

усул ал-фчк,х, олимларининг етакчиси, 
х,адис ва унинг маъноларида уткир олим 
булган», Ибн Хажар ал-Аскалоний эса, 
«алломаи дунё», - деб таърифлаганлар.
Манбаларда А.Б.ан-Н.нинг устозлари- 
дан Шамсул-аимма Абу-л-Важд Мухам­
мад ибн Абдуссаттор ибн Мухаммад 
ал-Имодий ал-Кардарий, Хасан ибн Али 
ал-Маргиноний, Абдулазиз ибн Умар ибн 
Моза, Махмуд ибн Абдулазиз ал-Узган- 
дий, Абу Бакр Мухаммад шамсул-аимма 
ас-Сарахсий, Шамсул-аимма ал-Х,алво- 
ний, Абу Али ан-Насафий, Абу Бакр Фазл, 
Абдуллох ас-Субазмуний, Абу Х,афс ас- 
Сагир, унинг отаси Абу Х,афс ал-Кабир, 
Имом Мухаммад аш-Шайбоний, Имом 
Абу Ханифа ва б.лар санаб утилган.
Бундан ташкари А.Б.ан-Н. Бадруддин 
Хохарзода Мухаммад ибн Махмуд ибн Аб- 
дулкарим ва Хамидуддин Дарир Али ибн 
Мухаммад ибн Али ар-Ромиший ал-Бухо- 
рийдан хам сабок олган.
Унинг шогирдларидан «Мажмаъ ал- 
ба^райн» («Икки денгизнинг бирлашиш 
жойи») асарининг муаллифи Музаф- 
фаруддин ибн ас-Соъатий, «Ал-^идайа» 
шархловчиларидан 
бири 
Хисомуд- 
дин Хусайн ибн Али ибн Хажжож ал- 
Сигнакий ва Мухаммад ибн Мухаммад 
ал-Жилийларни курсатиш мумкин.
А.Б.ан-Н.нинг умумий хисобда 13 та 
асари мавжуд булиб, уларнинг барчаси 
бизгача етиб келган. Бу асарларнинг 
5 таси 
(улардан 1 таси киёсий
Хукукшунослик)га, 4 таси калом илми,
431


АБУ-Л-БАРАКОТ АН-НАСАФИЙ
3 таси усул ал-фи*я ва 1 таси тафсиртг 
оид булиб, уларнинг 6 таси чоп этилган. 
Лекин булар ичида усул ал-фищ;га оид 
янги «Дайра ал-вусул ила ъилм ал-усул» 
(«Усул илмига етиш йули») асари По- 
кистоннинг Бах;авалпур ш.да борлиги 
аникланган.
Ас.: - тафсйр: «Мадарик ат-танзйл ва 
Хацаьщат-таъвйл» («Куръон мохияти ва 
таъвил адикатлари»);
- аи;ида: «Умда ал-ацаид» («Акидалар 
асоси»), «Ба$р ал-калам» («Калом илми 
денгизи»), «Умда ацйда ax/i ас-сунна вал- 
жамаъа» («Ах^и сунна вал-жамоа акида- 
си асоси»), «Ал-Иътимад фи-л-иъти^ад» 
(«Эътикоддаги таянч»);
- фищ: «Канз ад-да%аи%» («Нозик ма- 
салалар хазинаси»), «Ал-Вафй» («Мукам- 
мал»), «Ал-Кафй» («Кифоя килувчи»), 
«Ал-Мусаффа фй шар^ ан-Нафиъ фи-л- 
фуруъ» («Фикдга оид ан-Нофеънинг му-
Абу-л-Баракот ан-Насафийнинг «Мадарик 
ат-танзйл ва цацйиц ат-таъвйл» асари. Байрут
кам мал номли шархи»), «Ал-Мусаффа 
фй шарх ал-манзума ан-Насафиййа фи- 
л-хилаф» («Аникланган - киёсий хукук;- 
шуносликка оид Насафий назмининг 
шархи»);

усул ал-фищ: «Ал-Манар» («Маек»), 
«Кашф ал-асрар» («Сирларни очиш»), 
«Дайра ал-вусул ила ъилм ал-усул» («Усул 
илмига етишиш йули»).
Эх,тимол, олимнинг уз асарларида 
диннинг турли масалаларига оид бу 
илмларни камраб олишига асосий сабаб, 
мугуллар даврида ушбу илмларни кайта 
жонлантиришга э^тиёжнинг пайдо бул- 
ганидадир.
Мана шундай муътабар китобларидан 
бири «Тафсйр ан-Насафй»&ир. Мазкур 
тафсирдг аллома Ислом дунёсида энг 
эътиборли булган манбалар ва олимлар 
сузларидан кенг фойдаланган. Жумла- 
дан, унда са%и% хадислар, са?;оба ва то- 
беъинлар ривоятлари, a^uda, ф и у с у л  
ал-фищ, мерос, турли цироатлар, носих 
ва мансух, тасаввуф, араб тили ва ада- 
биётига оид илмлар, шеърият, маколлар, 
форс ва иброний тиллари, тарих, геогра­
фия, *исоб-китоб ва шу каби бошка илм- 
лардан истифода этилган.
Мана карийб саккиз асрдирки, «Таф­

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   421   422   423   424   425   426   427   428   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish