Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet426/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   422   423   424   425   426   427   428   429   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

сйр ан-Иасафй» илм ах,ли томонидан 
юксак кадрланиб келмокда, юртимиз- 
даги ва хориждаги диний таълим муас- 
сасалари, хусусан, минг йиллик тарихга 
эга машхур ал-Аз^ар ун-ти, Покистон 
ва б. мамлакатлар таълим масканла- 
рида дарслик сифатида укитилмокда. 
Унинг кулёзма нусхалари Тошкент, Лон­
дон, Кох,ира, Исломобод, Истанбул ва б. 
куплаб ш.ларнинг кулёзма фондлари- 
да сакланмокда. Байрутда 1982, 1988, 
1995, 1999 й.ларда, Бомбейда 1863 й.да, 
К,о*ирада 1889,1908 й.ларда, Истанбул - 
да 1984 й.да кайта-кайта чоп этилгани 
хам унга булган улкан кизикишдан да- 
лолатдир.
Энг асосий жих,атларидан бири таф- 
сырнинг цанафийя мазцабн ва мотури-
432


АБУ-Л-БАРАКОТ АН-НАСАФИЙ
дийя таълимоти асосида ёзилганидир. 
Шуни алох,ида таъкидлаш 
керакки, 
олим цанафш7ликни куллаб-кувватлар 
экан, бунда илмийликни устун куяди. 
Шунингдек, асарда турли окимларнинг 
ботил иддаоларига оятлар, аклий ва 
наклий далиллар асосида раддиялар 
берилган. Табиийки, Ислом дини кенг 
ёйилган улкаларда илохий каломнинг 
асл маъносини талкин этувчи мукаммал 
тафсирларга э^тиеж сезилади. Ушбу му- 
лох,азаларни муаллифнинг узи айтган 
Куйидаги сузлари х,ам исботлайди:
«Мендан якинларим Куръонни т а ф ­
сир килувчи, цироат турлари курсатил- 
ган, ацли сунна вал-жамоа ацидасига му- 
вофик келадиган, адашганлар ва бидъат 
ах/ш сузларидан холи булган, малоллик 
туедирмайдиган х,амда тушунарсиз да­
ражада киска булмаган тафсир ёзишим- 
ни сурар эдилар. Мен дастлаб иккилан- 
дим. Нихоят, Алло^нинг тавфик ва иноя- 
ти ила тафсир ёзишга киришдим х,амда 
уни оз муддат ичида ёзиб тамомладим».
Мае., гунох, ишни килиш б-н инсон ий- 
мондан чикиш ёки чикмаслик масаласи 
алидада асосий мунозарали уринлардан 
бирини эгаллайди. Хорижийлар катта 
гунох, килувчини иймондан чиккан, деб 
хисоблайдилар >^амда бунга «Базара» 
сурасининг 34-оятини далил киладилар. 
Оят мазмуни куйидагича: «Эсланг (эй, 
Мухаммад), Биз фаришталарга: «Одамга 
сажда килинглар!», - деб буюришимиз 
билан улар сажда килдилар. Факат Иблис 
бош тортиб, кибр килди ва кофирлардан 
булди». Хорижийлар оятни шархлашда 
уз а^н^аларига таяниб, шайтоннинг 
куфрга кетишига сабаб, унинг кибрла- 
ниб, илокий буйрукни килмаганидадир. 
Демак, Аллокнинг буйругини килмас- 
ликнингузи кишини иймондан чикиши- 
га олиб келади, дейдилар. А.Б.ан-Н. эса, 
%анафийлшни *имоя килиб, гунох, иш 
Килиш б-н инсон иймондан чикмасли- 
гини, балки уша гунох,ни менсимай, уни 
жоиз санасагина иймондан чикишини
таъкидлайди. Оятда шайтоннинг куфрга 
кетишига сабаб, саждадан кибрланиб, 
уни рад этгани ва ундан юз угирганидир, 
деб айтади.
Машхур муфассирлардан Ибн Аб- 
бос, Убай ибн Каъблар оятдаги «саж ­
да килиш»ни «энгашишлик», А.Б.ан-Н. 
«таъзим килиш ва Одамнинг фазлини 
эътироф этиш», деб тафсир килади­
лар. Жумхур уламолар сажда ни «юзни 
ерга куйиш б-н Одамни табрик ва мубо- 
ракбод этиш», деб шарх^айдилар. Уша 
пайтда Одамга нисбатан бу каби сажда 
Килиш мумкин булган. Лекин Сулаймон 
пайгамбар (а.с.) даврига келиб яралмиш- 
га нисбатан х,ар кандай сажда килиш бе- 
кор килинган ва факат Алло^га сажда 
килишгагина буюрилган.
Демак, иймон тугрисидаги оятларни 
А.Б.ан-Н. сингари шарх^аш катта ака- 
мият касб этади. Чунки бундай Luapxyiaui 
натижасида канчадан-канча «гуно^кор» 
ёки «иймонст» деб даъво килинаётган- 
лар аслида муъмин эканликлари тугри- 
сидаги хулоса келиб чикади. Аксинча 
шархдаш эса, одамларни динсизликда 
айблаш ва бунинг окибатида уларнинг 
мол камда жонларига тахдидларнинг ке­
либ чикишига сабаб булиши мумкин.
Бу мавзунинг давоми сифатида «Нисо» 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   422   423   424   425   426   427   428   429   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish