фа^их, сацобалар А.Б.ас-С. ва Умар (р.а.)
лар иттифок килган хукмларни бошка
са^обаларнинг фикрларидан устун куй-
ганлар. Агар иккилалари орасида ихти-
лоф булса, унда А.Б.ас-С.нинг фикрла-
рини устун курганларини зикр килган
АБУ БАКР АС-СИДЦИК;
Абу Бакр ас-Сиддик (р.а.)нинг
Масжид пн-11абавиидаги кабри
Ибн Каййим ал-Жавзийя, А.Б.ас-С.нинг
нассга хилоф, асоси заиф х,еч кандай
ф атво бермагани, аксинча, унинг хали-
фалиги Пайгамбар (с.а.в,) бошкаруви б-н
тамоман уйгун булганини айтган.
А.Б.ас-С.нинг кумондон ва волийларга
буйруклари Ислом ва Куръоннинг уму-
мий асосларига суянган хрлда берилган.
Бу амрларнинг уруш конуни ва гайри
мусулмонларнинг макомига боглик бул-
ганлари диккатга сазовор. Шу аснода1
муртадлар устига юборилган кумондон
Холид ибн Валидга душман б-н улар кул-
лаган куроллар мукобилидаги яроклар
ёрдамида курашишни амр килиши, уз-
гарувчи уруш технологиясига карамай,
Ислом и неон хаётини х,амма нарсадан
устун куйишини курсатиш учун жуда
мухим хисобланади.
Ислом тарихида «халифа» таъбири
илк маротаба А.Б.ас-С.га кулланилган.
Сацобалар томонидан берилган Расулул
лох (с.а.в.)нинг уринбосари маъносини
англатувчи ушбу унвонга А.Б.ас-С, эъти-
роз килмаган. А^ли сунна вал-жамоа
олимлари у мусулмонларнинг энг афза-
ли ва халифалик макомига энг муносиб
сацоба булганига иттифок килганлар.
А.Б.ас-С. уртага келган масалаларда уз
билими ва фаросати б-н ёки йирик са%о-
балар маслахатига биноан ечим топар
эди. Уз урнига Умар (р.а.)ни тайинлаши
з^ам ушбу маслахатлашувнинг натижа-
сидир.
Масжид ан-Набавий.
Куббат ал-Хазро
А.Б.ас-С. сацобалар орасида энг гузал
ваъз килувчи хатиб х,ам булган. А.Б.ас-С.
нинг баъзи хикматли сузлари куйидаги-
лардир: «Сенга йул курсатишни истаган
кишидан ахволингни яширма, акс хрл-
да узингни алдаб куясан», «Бир хайрни
кочирсанг уни кетидан колма, етиш-
ганингда ундан кеч», «Сабр - иймон-
нинг ярмидир, якийн эса - тамомидир»,
«Улимга карши >;арис бул, сенга х;аёт ато
килинади».
А.Б.ас-С.нинг таникли адиб ва хатиб-
ларнинг сузларини ёшлигидан диктат
б-н тинглагани, укигани, купини ёд ол-
гани, уларни тез-тез такрор килгани ва
хотирасидаги шеърлари жуда гузал бул
гани зикр килинади. Пайгамбар (с.а.в.)
шоир ^ассон ибн Собитга ^урайш насаби
хакида маълум от учун зхтиёж тугилга-
нида унга А.Б.ас-С.ни тавсия килганлар.
А.Б.ас-С.нинг наслидан келган авлод-
лар ал-Бакрий ва ас-Сиддикий нисбала-
ри б-н зикр килинади. Мухаммад Тавфик
ибн Али ал-Бакрий мазкур оилага ман-
суб шахсларнинг шажара ва таржимаи
х;оллари ^акида «Китаб байт ас-Сиддй%»
номли асар ёзган.
Тасаввуф да «сиддицийёт» маком и А.Б.
ас-С.га нисбат берилади. Сулук усули
сифатида зикри хафийни маъкул кур
ган нацшбандийя тарицатига мансуб
шахслар Пайгамбар (с.а.в.) хижрат ас-
носида Савр гори да булган вактларида
А.Б.ас-С.га бу зикрни ургатганларига
425
АБУ БАКР АЛ-КЕШИЙ
ишонадилар. А.Б.ас-С.га нисбат берил-
ган ва бакрийя ёки сидди^ийя номи б-н
тилга олинадиган тар иц ат бугунги
кунда тушуниладиган тарик,ат булмай,
зикр и х^фий тарзини танлаганлар. Бу
зикр тарзи Боязид Бистомийдан кейин
хожагон-на^шбандийя силсиласида да-
вом этган. Нащбандийянинг А.Б.ас-С.га
уланган ушбу силсиласига Бакрий ёки
Сиддикий силсила номи берилган. Бу
Do'stlaringiz bilan baham: |