(jbjSti jji
Абу-л-Хасан Али Абу-л-Адён
Тасаввуф шайхи
«Насойим ул-мух,аббат»р$ тилга олин
ган тасаввуф шайхи. Куняси - Абу-л-Ха-
сан. Турли дин намояндалари б-н муно-
зарага киришиб, уларни бахсда маглуб
этгани учун «Абу-л-Адён» (динларнинг
отаси (билимдони)] номи б-н машхур
булган. Жунайд ал-Багдодий, Абу Саъид
Харроз б-н хам мулокот килган. Наво
ий «Насойим ул-мух,аббат»тг «Нафах,от
ул-унс»дан ушбу шайх б-н боглик бобни
киритган.
Ад.: Алишер Навоий. ТАТ.. Насойимул-муцаббапь
- Т.: «Гафур Гулом номидаги нашриёт-матбаа нжо-
дий уйи», 2011. X, 281.
Олимжон Давлатов
380
АБУ АЗБА
А БУА ЗБА
^ j
(7- 1172/1759, ?)
Мотуридийя ва аш ъарийя орасидаги
фаркларга дойр «Ар-Равза
ал-бахийиа» асари муаллифи
Абу Азба ал-Х,асан ибн Абдул мухсин-
нинг калом олимлари фторида булга-
нидан бошка маълумот йук* Багдодлик
Исмоил Пошо, А.А. исми урнига Ибн Азба
кунясини куллаган. А.А. уз асарининг
мукаддимасида 1125 й.нинг рамазон
ойи/1713 й. окт.да Маккада булганини
кайд килади. Мазкур асарда мазхрби б-н
богликхеч кандай маълумот булмаса-да,
лекин у а%ли сунна тарафдори булган и
«асхабуна» ифодаси б-н тасдик килина-
ди. «Ар-Равза ал-бахийиа»нинг хотима-
сида Абу Х,анифа (р.а.) б-н ал-Ашъарийни
киёслар экан, шундай дейди: «Абу Х,ани-
фа б-н шайхимиз ал-Ашъарий бир-би-
рини куллаб-кувватлаган шахслардир,
Чунки иккиси хам а%ли сунна дан булиб,
фиркаи ножия асосларини хужжатлаш-
тирганлар». Бу ердаги «шайхимиз» су-
зига таяниб, унинг ашъарий мазцабига
мансуб булганини айтиш мумкин. У хар
икки мазцаб карашларини киёслар экан,
улардан бирини торжищ этганини очик
ифода б-н баён килишдан чекланган.
Манбаларда унинг икки асари - «Нузх,а
а%ли сунна шарх, а^йда Ибн аш-Ши^на»
ва «Ал-Маталиъ ас-саъида фй шар% ал-
цасйда ли-с-Санусй» хакида маълумотлар
учрайди.
Мукаддимада номи «Ар-Равза ал-ба-
%иййа фй ма байна-л-ашаъира ва-л-ма-
турйдиййа» шаклида кайд килинган
асарнинг ёзилиши 1125/1713 й. Маккада
бошланган. Багдодлик Исмоил Пошо ва
эхтимол ундан накл килган аз-Зириклий
Хам рисоланинг 1172/1759 й.да ёзиб ту-
гатилганини айтган булсалар-да, унинг
манбаси топилмаган. Асар мукаддима,
икки булим ва хотимадан иборат. Мукад
димада Абу-л-Хасан ал-Ашъарий ва Абу
Мансур ал-Мотуридий а^ли суннанинг
икки имоми булга ни, улар га эргашганлар
хидоятда экан и кайд этилиб, уларнинг
асарлари ва мазцаблари ёйилган жойлар
хакида кискача маълумотлар келтирил-
ган. Бу икки имомнинг а%ли сунна аци-
дасининг асосий масалаларида иттифок
килганлари, баъзи масалаларда ихтилоф-
га борган булсалар-да, бир-бирларини
бидъатчилик ва фасод чикаришда айбла-
маганлари маълум килинади.
Китобнинг биринчи булимида етти
масала борасида икки мазцаб орасидаги
лафзий ихтилофлар, иккинчи булимда
олти масала холатида маъно б-н боглик
ихтилофлар мухокама килинади. Илк
булимда тилга олинган мавзулар куйи-
дагилардир: Иймонда истисно («инша
Аллох, муъминман» дейиш) жоизми ёки
йук. Лав%ул-мацфузда муъмин деб кайд
килинган кимсанинг кофир, кофир деб
кайд килинган кимсанинг м}Пэмин були-
шига имкони (саъид-шакий масаласи),
Аллохтомонидан кофирга хакикий маъ-
нода неъматберилиб-берилмагани, пай-
гамбарларнинг рисолати вафотларидан
кейин давом этиб-этмагани, мукаллид
иймонинингжоизлиги ва касб масаласи.
Иккинчи булимда баён килинган
маъно ихтилофлари куйидагилардир:
Аллохнинг итоаткор кулини азоблаши
аклан мумкин булиб-булмаслиги, Аллох-
ни танишнинг диний далил б-н ёки ак-
«Ар-Равза ал-
бациййа фй
ма байна-л-
ашаъира ва-л~
матуридиййа»
асарининг
Хайдаробод
натри. 1323 х.й.
381
Do'stlaringiz bilan baham: |