Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet365/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   361   362   363   364   365   366   367   368   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

(jbjSti jji
Абу-л-Хасан Али Абу-л-Адён 
Тасаввуф шайхи
«Насойим ул-мух,аббат»р$ тилга олин­
ган тасаввуф шайхи. Куняси - Абу-л-Ха- 
сан. Турли дин намояндалари б-н муно- 
зарага киришиб, уларни бахсда маглуб 
этгани учун «Абу-л-Адён» (динларнинг 
отаси (билимдони)] номи б-н машхур 
булган. Жунайд ал-Багдодий, Абу Саъид 
Харроз б-н хам мулокот килган. Наво­
ий «Насойим ул-мух,аббат»тг «Нафах,от 
ул-унс»дан ушбу шайх б-н боглик бобни 
киритган.
Ад.: Алишер Навоий. ТАТ.. Насойимул-муцаббапь
Т.: «Гафур Гулом номидаги нашриёт-матбаа нжо- 
дий уйи», 2011. X, 281.
Олимжон Давлатов
380


АБУ АЗБА
А БУА ЗБА
j
(7- 1172/1759, ?) 
Мотуридийя ва аш ъарийя орасидаги 
фаркларга дойр «Ар-Равза 
ал-бахийиа» асари муаллифи
Абу Азба ал-Х,асан ибн Абдул мухсин- 
нинг калом олимлари фторида булга- 
нидан бошка маълумот йук* Багдодлик 
Исмоил Пошо, А.А. исми урнига Ибн Азба 
кунясини куллаган. А.А. уз асарининг 
мукаддимасида 1125 й.нинг рамазон 
ойи/1713 й. окт.да Маккада булганини 
кайд килади. Мазкур асарда мазхрби б-н 
богликхеч кандай маълумот булмаса-да, 
лекин у а%ли сунна тарафдори булган и 
«асхабуна» ифодаси б-н тасдик килина- 
ди. «Ар-Равза ал-бахийиа»нинг хотима- 
сида Абу Х,анифа (р.а.) б-н ал-Ашъарийни 
киёслар экан, шундай дейди: «Абу Х,ани- 
фа б-н шайхимиз ал-Ашъарий бир-би- 
рини куллаб-кувватлаган шахслардир, 
Чунки иккиси хам а%ли сунна дан булиб, 
фиркаи ножия асосларини хужжатлаш- 
тирганлар». Бу ердаги «шайхимиз» су- 
зига таяниб, унинг ашъарий мазцабига 
мансуб булганини айтиш мумкин. У хар 
икки мазцаб карашларини киёслар экан, 
улардан бирини торжищ этганини очик 
ифода б-н баён килишдан чекланган. 
Манбаларда унинг икки асари - «Нузх,а 
а%ли сунна шарх, а^йда Ибн аш-Ши^на» 
ва «Ал-Маталиъ ас-саъида фй шар% ал- 
цасйда ли-с-Санусй» хакида маълумотлар 
учрайди.
Мукаддимада номи «Ар-Равза ал-ба- 
%иййа фй ма байна-л-ашаъира ва-л-ма- 
турйдиййа» шаклида кайд килинган 
асарнинг ёзилиши 1125/1713 й. Маккада 
бошланган. Багдодлик Исмоил Пошо ва 
эхтимол ундан накл килган аз-Зириклий 
Хам рисоланинг 1172/1759 й.да ёзиб ту- 
гатилганини айтган булсалар-да, унинг 
манбаси топилмаган. Асар мукаддима, 
икки булим ва хотимадан иборат. Мукад­
димада Абу-л-Хасан ал-Ашъарий ва Абу
Мансур ал-Мотуридий а^ли суннанинг 
икки имоми булга ни, улар га эргашганлар 
хидоятда экан и кайд этилиб, уларнинг 
асарлари ва мазцаблари ёйилган жойлар 
хакида кискача маълумотлар келтирил- 
ган. Бу икки имомнинг а%ли сунна аци- 
дасининг асосий масалаларида иттифок 
килганлари, баъзи масалаларда ихтилоф- 
га борган булсалар-да, бир-бирларини 
бидъатчилик ва фасод чикаришда айбла- 
маганлари маълум килинади.
Китобнинг биринчи булимида етти 
масала борасида икки мазцаб орасидаги 
лафзий ихтилофлар, иккинчи булимда 
олти масала холатида маъно б-н боглик 
ихтилофлар мухокама килинади. Илк 
булимда тилга олинган мавзулар куйи- 
дагилардир: Иймонда истисно («инша 
Аллох, муъминман» дейиш) жоизми ёки 
йук. Лав%ул-мацфузда муъмин деб кайд 
килинган кимсанинг кофир, кофир деб 
кайд килинган кимсанинг м}Пэмин були- 
шига имкони (саъид-шакий масаласи), 
Аллохтомонидан кофирга хакикий маъ- 
нода неъматберилиб-берилмагани, пай- 
гамбарларнинг рисолати вафотларидан 
кейин давом этиб-этмагани, мукаллид 
иймонинингжоизлиги ва касб масаласи.
Иккинчи булимда баён килинган 
маъно ихтилофлари куйидагилардир: 
Аллохнинг итоаткор кулини азоблаши 
аклан мумкин булиб-булмаслиги, Аллох- 
ни танишнинг диний далил б-н ёки ак-
«Ар-Равза ал- 
бациййа фй 
ма байна-л- 
ашаъира ва-л~ 
матуридиййа» 
асарининг 
Хайдаробод 
натри. 1323 х.й.
381



Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   361   362   363   364   365   366   367   368   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish