Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet299/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   295   296   297   298   299   300   301   302   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Сибирия мусулмонлари»
мако- 
ласида айтилишича, 17-18-а.ларда Урта 
Осиёдан бир канча оилалар Сибирга к>^иб 
борган ва узларини узбек ёки тожик эмас, 
балки бухороликлар деб аташган. А.И. 
«Ислом олами ва Японияда Ислом дини- 
нинг тарцалиши»
асарида узининг Ахмад 
Мунир исмли бир ^гил, Кадрия ва Фавзия 
исмли икки кизи борлигини айтиб 
jh'raH.
А.И. Тобольск губерниясининг Тара уез- 
дида таваллуд топган. Бошлангич маъ- 
лумотини уезд якинидаги рус овулида ол- 
гач, ота-онаси уни Козон якинидаги Арча 
тумани мадрасасига олиб борган. А.И. йи- 
гирма ёшига кадар шу мадрасада укиган. 
Сунгра дуст-ёрлари б-н Урта Осиёга келиб, 
козок овулларида болаларни укув-ёзувга 
ургатиб, диний билим ва тарбия берган.
1879 й. Истанбулга боради, у ердан 
Мадинага йул олади. Бу ерда турт йил 
яшаб Ислом дини асосларини чукур ур- 
ганади, махаллий олимлар ва зиёратга 
келган х,ожилар б-н танишиб, дунёкара- 
шини кенгайтиради. 1881 й. Истанбулга 
Кайтади. Турк жамиятининг пешкадам 
вакиллари б-н, шунингдек, мадрасалар 
ва улардаги укув жараёни б-н танишади.
1892 й. Оренбургдаги диний боищар- 
мада кози булиб ишлайди. Муфтий Сул- 
тонов 
%алс
сафари га кетганда, у муфтий 
вазифасини бажарган. Аммо козилиги- 
дан кунгли тулмаган А.И. 1894 й. яна 
Истанбулга бориб, диний ишларни ур- 
ганади, чор хокимияти шароитида яша- 
ётган ватандошлари б-н турк халкининг 
ижтимоий, маданий-маърифий ^аётини 
таккослайди.
А.И. гарчанд 1896 й. Тара уездига 
кайтган булса-да, бу ерда узок яшамай- 
ди. 1897 й. саёхат истагида Истанбулга 
келади. Ундан Миср, Фаластин ва Хижоз- 
га утади. Франция, Италия, Австрия, Сер­
бия, Болгарияга боради. Сунгра Россия- 
нинг жанубий чегаралари оркали Кав- 
казда булади. Каспий денгизи оркали 
Бухорога келиб, Турки стон ва Еттисувда 
булади-да, Сибирь карвон йули б-н яна 
тугилган шахрига кайтиб боради.
У 1899 й. Петербургга келиб, ижти- 
моий-сиёсий фаолият б-н шугулланади, 
татар тилида биринчи газетани чикариш 
х^ракатига тушади. Рухсат ололмагач 
1900-1903 йлари «Миръот» («Кузгу») деб 
номланган альманахни нашр эттиради.
А.И. яна Истанбулга йул олади. Бирок 
1904 й.да чор кукуматининг топшириги
303


АБДУРРАШИД ИБРОХИМБЕК
б-н Истанбулда хибсга олиниб, Одесса- 
даги камокхонага келтирилади. Унинг 
камокка олингани хакидаги хабар Ички 
Россияга таркалгач, жамоатчиликнинг 
аралашуви б-н озодликка чикиб, сиёсий 
фаолият б-н шугулланади: Бутунроссия 
мусулмонларининг курултойларини ут- 
казиш ва Бутунроссия мусулмонлари 
иттифоки фиркасини тузиш ташаббус- 
корларидан бири булади. Биринчи рус 
инкилобидан кейин (1905-1907 й.), А.И. 
Петербургда татар тилида «Улфат» газ., 
араб тилида «Ат-Тилмиз» жур.ни чика- 
ришга эришади. Чор хокимияти дастлаб 
газета, сунгра журнал нашрини тухтатиб 
куйгандан кейин, А.И. «Улфат» урнига 
«Нажот» номи б-н мажмуа чоп эттиради.
А.И. шу йилларда Россия худудларида 
яшаган мусулмон халкларнинг миллий 
манфаатларига дойр сиёсий-ижтимоий 
Карашлари ифодаланган 
«Демократия» 
номли китобини нашр эттиради.
Россияда тазйик ва тахдиднинг куча- 
йиши уни 1907 й. яна саёхдт килишга 
мажбур этади. У Шаркий Туркистон, Бу­
хоро, Самарканд, Еттисувда булади. 1908 
й.да оиласини Крзонда колдириб, сафа- 
рини давом эттиради. У йулда курган-ке- 
чирганлари асосида 
«Исломият дунёси» 
ва 
«Давр-олам»
саёхатномаларини ёза- 
ди. Бу асарлар айни вактда «Баёнул-хак» 
(Козон) ва «Сироти мустакийм» (Истан- 
бул) газ.ларида босилиб, турк дунёси 
буйлаб таркалади.
У шу йилларда Японияга бориб, мам- 
лакатда олти-етти ой яшайди. Шахзода 
Ито, нуфузли япон амалдорлари ва жа- 
моат арбоблари б-н мулокотда булиб, Ис­
лом дини тугрисида маърузалар укийди.
1909 й. Токиода «Азия гекай» деган Ис­
лом тижорат жамиятини ташкил кила­
ди. Ислом динига утиб, Абу Бакр исмини 
олган япон дипломати Охара, жамиятга 
раис этиб тайинланади. А.И. мазкур жа- 
мият фаоллари ёрдамида японлар урта- 
сида Ислом динининг кенг таркалишига 
эришади.
304
1910 
й.ларнинг бошларида Туркистон 
улкасига килган сафари вактида Абу 
Бакр (Охара)ни хам олиб келган. 1908 й. 
Ахмаджон Бектемиров мухаррирлигида 
Тошкентда нашр этилган «Осиё» газе- 
тасининг илк сонида А.И.нинг кутлов 
мак;оласи босилган эди.
А.И. 1917 й.фев. инкилобидан кейин Рос­
сия худудларида яшовчи мусулмон халк- 
лар хаётида жиддий узгаришлар руй бер- 
магач, 1922 й.да Петроградни тарк этиб, 
Шаркий Туркистон, кейинчалик Истанбул­
да яшайди. Сунг 1930-1931 й.лари яна бир 
бор Маккаи Мукаррамага боради. У ерда 
Х,индистон исломий жамияти вакиллари 
ва Япониядан келган мусулмонлар б-н уч- 
рашади. 1933 й.да Японияга жунаб кетади. 
Сунгра, Ислом тижорат жамияти фаолия* 
тини жонлантириш максадида Х,индистон, 
Малайзия ва Индонезия мамлакатларида 
булиб кайтади. 1937 й.да эса, Токио жоме 
масжиди куриб битказилгач, вафот этгу- 
нига кадар шу масжидда имом-хатиб бу­
либ хизмат килади. Унинг саъй-хэракати 
б-н Ислом дини 1939 й. Японияда расмий 
равишда эътироф этилган.
Ас.: 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   295   296   297   298   299   300   301   302   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish