Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet297/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   293   294   295   296   297   298   299   300   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Нажот йрли»
деб аталиши бе- 
жиз булмаган. А.Ф. бу асарида 
м и л л а т н и н г


АБДУРРАУФ ФИТРАТ
инкироз холатидан чик,иш ватарак;киётга 
эришиш йулини курсата олган.
А.Ф. янги авлодни тарбия килмай ту- 
риб, Ватан ва миллат равнакига эришиш 
имконсиз эканини чукур англайди. «Усу- 
ли жадид» мактаблари учун 
«Мухтасар 
ислом тарихи»
(Самарканд, 1915), 
«Уф» 
(Боку, 1917) сингари дарсликлар ёзиши 
сабаби шунда эди. 
«Мухтасар ислом т а ­
рихи»
дарслигида муаллиф тарихни икки 
Кием га булади: умумий тарйх ва хусусий 
тарйх. Хусусий тарйх, адиб фикрича, му- 
айян бир миллат ва бир жамият тарихи- 
дир. У Ислом тарихини х,ам хусусий та- 
рихга киритади. Асар уч киемдан таркиб 
топган: 1. Саодат асри (Расулуллох [с.а.в.] 
даври вокеалари). 2. Биринчи турт асл 
халифалар. 3. 
Умавийлар
ва 
аббосийлар. 
Асарнинг биринчи кисмида Рум ва Эрон- 
нннг Ислом келишидан аввалги ахволи, 
Расулуллох (с.а.в.)нинг дунега келишла- 
ри, тарбиялари, Хадичаи кубро (р.а.)га 
уйланишлари, пайгамбарликнинг кели- 
ши, Хадичаи кубро (р.а.), Абу Бакр (р.а.) 
ва Али (р.а.)нинг биринчилардан булиб 
Исломни кабул килиши, Хамза ва Умар 
(р.а.)нинг мусулмон булиши, сяд'обялар- 
нинг Хабашистонга бориши, Хадичаи 
кубро (р.а.) ва Абу Толиб вафоти, Пайгам- 
баримиз (с.а.в.)нинг ^ижротлари, Кубо, 
Киблатайн 
маежидларининг куРили‘ 
ши, кибланинг 
Каъба
га узгариши
Бадр, 
Уууд, Хандак, газотлари, Худайбия сулци, 
Хайбар газоти,
атрофдаги хукмдорларга 
элчилар юборилиши, 
Макка фагщи, Ху- 
найн, Табук газотлари,
видолашув 
х,ажи, 
Расули акрам (с.а.в.)нинг вафоти, Пай- 
гамбаримиз (с.а.в)нинг сифатлари, хо- 
тинлари ва авлодлари хакида мухтасар 
маълумот берилган. Иккинчи кисмида 
Абу Бакр (р.а.) халифалиги, фазилатла- 
ри, Куръоннинг жам килина бошлаши, 
Ирок ва Шом 
фатцм,
Умар (р.а.) халифа­
лиги, Эрон, Шом, Куддус, Миср ва Гарбий 
Траблус 
фат%
и, хижрий тарихнинг тайин 
килиниши, Умар (р.а.)нинг шаходати, фа- 
зилатлари, Усмон (р.а.)нинг халифали­
ги, 
фатцлари,
денгиз жанги, Усмон (р.а.) 
нинг шаходати, Али (р.а.)нинг халифали­
ги, 
Жамал, Сиффийн
жанглари, Али (р.а.) 
нинг шаходати, Имом Хасан (р.а.) тари­
хи кискача ёритилган. Асарнинг учинчи 
кисмида 
умавийлар
халифалиги, Муовия 
ибн Абу Суфён, Язид ва 
Карбало
х,одисаси, 
Валид ибн Абдулмалик хукмронлиги, Ан- 
далус 
фатуи,
Марвон ибн Мухаммад, jwa- 
вийлар
давлатининг заволи, 
аббосийлар 
халифалиги, Хорун ар-Рашид, Маъмун ва 
Муътасим-биллах халифалиги, 
аббосий­
лар
давлатининг заволи, Андалусдаги 
умавийлар
давлати, Андалус мусулмон- 
ларининг окибат-ах,воли сингари вокеа- 
лар мухтасар баён этилган. Асар гарчи 
хажман катта булмаса хам, Ислом тарихи- 
нинг энг асосий жихатлари камраб олин- 
гани б-н алохида ахамиятга эга.
1930 й.дан А.Ф.га сиёсий айблар ку- 
йила бошланди. Унинг тадкикотларидан 
аксилшуровийлик кидирилди. Куръ­
они каримни нашр килиш пролетариат 
ишига канчалик хиёнат булса, А.Ф.нинг 
«Узбек адабиёти намуналари»
асари чоп 
этилиши хам шунчалик жиноятдир, де­
ган хулоса чикарилди. Файзулла Хужаев 
харакати б-н А.Ф. саклаб колинди ва у 
Тошкентда яшай бошлади. Фан кумита- 
сида, Тил ва адабиёт ин-тида ишлади.
1937 й. 24 апр.ида А.Ф. хибега олинди. 
Карийб бир ярим йиллик кийноклардан 
сунг А.Ф. «миллатчи», «аксилинкилоб- 
чи», «аксилшуровий», «халк душмани», 
«ватан хоини», «немис, инглиз разведка- 
си айгокчиси» сингари айблар куйилиб,
1938 й.нинг 4 окт.ида отиб улдирилди. 
1957 й. 1 авг.да А.Ф. хакидаги 1938 й. 5 
окт.да чикарилган хукм бекор килинди. 
Лекин шундан кейин хам А.Ф.ни тула 
маънода оклаш осон кечмади. Факат 
истиклолга эришилгандан сунг адиб 
асарларини холис илмий урганиш имко- 
нияти тугилди. 1991 й. 25 сент.да А.Ф.га 
Алишер Навоий номидаги Узбекистон 
Республикаси давлат мукофоти берил- 
ди. Бухоро ш.ида А.Ф. 
6
o f h
ва уй-музейи
301


ташкил этилди. Бухорода А.Ф. хайкали 
урнатилди. Республикадаги бир неча 
мактаб, кучалар унинг номи б-н аталди. 
А.Ф. адабий, илмий мероси буйича унлаб 
докторлик, номзодлик диссертациялари 
химоя килинди. Асарлари таълим ти- 
зимининг барча - урта, урта махсус ва 
олий таълим боскичлари дастурларига, 
дарсликларига олиб кирилди. Бугунги 
кунда А.Ф. адабий-илмий мероси чин 
маънода авлодлар мулкига айланди.
Ас: 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   293   294   295   296   297   298   299   300   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish