Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet274/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   270   271   272   273   274   275   276   277   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Нацшбанд ёдгорлик мажмуасида
булиб 
утди. Бухоро ш.да шу санага багишлан­
ган халкаро илмий-назарий конферен­
ция хам утказилди.
Етти пир хакида энг бой ва ишончли 
манба - Алишер Наноийнинг пири ва 
устози Абдуррахмон Жомийнинг авлиё- 
лар х,акидаги 
«Нафацот ул-унс мин %а- 
зарот ил-кудс»
тазкирасидан таржима 
к;илиб ва кушимчалар кушиб яратган 
«Насойим ул-муцаббат мин шамойим 
ил-футувват»
тазкираси хисобланади.
Шу тазкирада A.F. хакида жуда ажиб 
каромату холатлар баен этилади.
A.F. Юсуф ал-Хамадоний б-н учрашгу- 
нича хам 
хуфия зикр,
яъни бошкаларга 
билдирмасдан Аллохнинг номларини 
тилга олиб 
зикр
килган.
Ёзилишича, хазрат бир жамоага маъ- 
рифатдан маъруза килиб утирган эди­
лар. Шу махал бир киши зохидлар ки- 
йимида, яъни эгнида хирка кийган, елка- 
сига жойнамоз ташланган холда келиб, 
бир чеккага утирди. Хазрат негадир унга 
кизикиш б-н карадилар. Шунда халиги 
йигит шайхдан: «Муъминнинг фаросати- 
дан куркинг, чунки у улуг ва кудратли Ал­
лох нури билан бокади», деган хадиснинг 
сири нимада?» деб суради. У замонларда 
мусулмон динида булмаган кишилар 
билдириши учун белига ип боглаб юрар 
эди. Бу ип зуннор дейилар эди. Халиги 
нотаниш йигит мусулмоннинг фаросати- 
дан савол сураган эди, авлиё фаросат б-н 
унга шундай деб жавоб кайтаради: «Бу 
хадиснинг сири будурки, хирканг ости- 
даги зуннорингни кесиб, 
иймон
келтур- 
гайсен». Йигит бу кароматдан хайратга 
тушиб, дархол зуннорини кесади, 
иймон 
келтириб, мусулмончиликни кабул ки­
лади. Шунда шайх даврадагиларга му- 
рожаат килади: «Эй ёронлар, келингки, 
андокки зохир зуннорин кесиб, бу навахд 
(динга киришни ахд килган янги) йигит 
иймон
келтурди, биз хам ботин зунно- 
ринки, иборати ужбдиндур, катъ килиб 
(кесиб), 
иймон
келтурали, то андокки, у 
омурзида булди, биз доги (хам) омурзида 
булали». Навоий бу холатнинг баёнида
270


АБДУЛХОЛИК РИЖДУВОНИЙ
Юсуф
ал-Хамадоний
мажмуаси.
Туркманистон
Хаяжонини яшириб утирмайди: «Ажаб 
холате асхобга (сухбатдошларда) зохир 
булди. Хожанинг оегига тушарлар эрди 
ва тавбаларини тоза килурлар эрди».
A.F. Юсуф ал-Хамадоний, Имом Сад- 
руддин, Ниез ал-Хоразмийлардан таъ- 
лим олган. Отаси Имом Абдулжамил 
асли румлик (яъни, туркиялик) булиб, 
Имом Молик авлодидан, онаси эса под- 
шох, кизи булган.
Алишер Навоий A.F. хакида: «Алар- 
нинг равиши 
тарицатда
хужжатдур. 
Барча форук (хакни ботилдан ажратув- 
чилар)нинг макбулидурлар», деган.
Нсщшбандийя тарифами
«
Хожагон
» 
тосавву(/жй-фалсафий таълимоти ном и 
б-н \ам машхур булиб, бу ном A.F. таъли­
моти б-н чамбарчас боглик;. A.F.
муридлар 
ва длрвешл ар учун ахлок ва хулк-одоб 
коидаларини ишлаб чикади. Бу коида- 
лар Фахруддин Али Сафийнинг 
«Рашсцот 
айн ул-цаёт»
рисоласида келтирилган. У 
углига шундай дейди: «Эй углим, сенга 
насихат килиб айтаманким, илм-маъри- 
фат, ахлок-одоб, такво учун хамиша саъй- 
харакат кил, вактида жшозингни уки, 
лекин имомлик ва 
муаззинлик
килма, 
узингдан кейин кимматбахо асар ва таъ- 
лифот ёзиб колдир, 
а^ли сунна вал-жа- 
моа
мулозамати учун интил, 
фию
ва ха­
дис илмларини тухтовсиз урган, харгиз 
шухратталаб булма, чунки шухратталаб-
ликдан доимо офат келади, мансабга 
мукайяд булиб колма, (мансабпараст бул­
ма), доимо камтар булишга харакат кил, 
хонакох КУРМЗ ва хонакохларда яшама, 
кам гапир, нам е, оз ухла, уз хилватингда 
булиб, хамиша халол ва пок яша, халол 
е, хадеб хандон ташлаб кулаверма, ках- 
ках отиб кулиш дилни вайрон этади, хар 
бир кишига мехр-шафкат кузи билан 
бок. хеч кимни узингдан паст хисоблаб, 
уни тахкир этма, зохиринг (ташки кури- 
нишинг) оройишига куп ахамият берма, 
чунки бундай аъмолдан ботининг (ички 
куринишинг) расво булади, халойик ила 
мужодала (тортишув, бахс-мунозара)га 
борма, бировдан асло бирор нарса тама 
килма, бировни хизматга буюрма (хиз- 
маткор тутма), машойихларга молу жо- 
нинг билан сидкидилдан хизмат кил, 
мол-дунёга магрур булма, ушанда дилинг 
ором олади».
А.Г.нинг юкоридаги ахлок-одобга оид 
панд-насихатлари, ибратли сузлари, ко- 
нун-коидалари кейинчалик 
на^шбан- 
дийя сулукигв
аъзо булган 
дарвеш
ва 
му­
ридлар
учун хам асосий ахлокий мезон, 
коида булиб колди. Ал-Хамадоний, A.F. 
ва Накшбандийлар 
хожагон-нацшбан- 
дийя тар и ^ ати н ш г
куйидаги ун бир 
коидаси ёки одобини ишлаб чикканлар, 
улардан турттаси Юсуф ал-Хамадоний- 
га, турттаси A.F.ra, учтаси Накшбандий-
271


АБДУЛХОЛИК, РИЖДУВОНИЙ
га мансуб булиб, рашщ (катра) деб ата­
лади: 1) «Хуш дар дам». Зикр вактида 
х,ар бир чикаётган нафас хушёрлик б-н 
чикмоги, гафлатга тушмаслик лозим, 
х,ар нафас олиб, чикариш чогида Алло*- 
ни зикр килиш даркор; 2) «Назар бар 
Кадам». Солик (mapuqam йулига кирган) 
ёки дарвеш шах,арда юрадими, кишлок 
ёки сахродами х,ар бир кадамига назар 
солиши, огох, булиб юрмоги, фикри бу- 
линмаслиги лозим; 3) «Сафар дар ва­
тан». Тарик,ат аъзосининг ёмон одат- 
дан яхши хулкка, башарий сифатлардан 
малакий сифатларга йуналишини бил- 
диради. Булардан ташкари, мурид уз 
муршидини топгандан сунг саёх,ат кил- 
маслиги максадга мувофик; курилади; 
4) «Хилват дар анжуман». Зо^иран халк 
б-н, ботинан Хак; б-н булиш демакдир. 
Солик халк орасида юрса-да, калбан бир 
лахза булса х,ам Аллох,ни эсдан чикар- 
маслиги лозим; 5) «Ёдкард». Эслаш - Ал- 
ло^ни ёд этиш, яъни тинмай калимаи 
тавх,идни зикр килиш; 6) «Бозгашт». 
Зикрдан кейин солик «Илах,ий, анта 
максудий ва ризока матлубий», яъни 
Аллох,им, максадим сенсан, талаб-иста- 
гим сенинг ризолигингдир, дейди; 7) 
«Нигохдошт». Калбдаги фикр ва хоти- 
раларни мурокаба килиш; 8) «Ёддошт». 
Хар ла>сза Хакдан хабардор булишни 
билдиради; 9) «Вукуфи замоний». Дар­
веш доимо уз х;олидан хабардор булиши, 
вактидан унумли фойдаланиши, шукр 
ва тавба килиши даркор; 10) «Вукуфи 
ададий». Солик шайх берган зикр вази- 
фаси саногига риоя килиши, зох,ирда 
хам инсон узини муайян санок ва вакт 
б-н назорат килиши му^имдир. Зеро, 
бу х,ол соликнинг тартиб-интизомга 
риоя килишида му^им ахдмиятга эга; 
11) «Вукуфи калбий». Калбнинг Хакдан 
хабардор булиши. Яъни, инсон кунгли 
Аллоадан бошка нарсани уйламаслиги 
лозим. Бу зыкрнинг юкори погонасини 
билдиради. Бу ахлок-одоб коидаларига 
нацшбандийя mapuqamum танлаган *ар
272
бир мурид сузсиз амал килиши талаб ки­
линган. Чунки улар ушбу таълимотнинг 
мо^ияти ва мазмунини ташкил килади.
A.F. куплаб шогирдларни тарбияла- 
ган булиб, улардан машхурлари: Хожа 
Ах,мад Сиддик, Хожа Авлиёи Кабир, Хожа 
Сулаймон Карманий, Хожа Ориф Ревга- 
рийлардир.
A.F. х,икматларидан:
Эй суфии соф, ки куни майли самоъ, 
Хрсил зи самоъ, чун нифок, а с ту низоъ.
Ё тарки самоъ кун, ки софий гарди,
Ё он, х,аёти дили худ соз видоъ. 
Мазмуни: Эй, покиза суфий, сен самоъ- 
га майл курсатсанг, ундан факат нифок 
ва низо эфсилини олажаксан. Ё самоъ- 
ни тарк килиб, тугри йулни танла, ёхуд 
кунгил х,аёти б-н видоъ эт, яъни х,аётинг 
хавф остида колади, шундан эх,тиёт бул. 
Дари хилват банду, бари
суф атро кушой, 
Дари шайхийро банду, дари
ёритро кушой. 
(Хилват эшигини ёпиб, су^бат эши- 
гини оч, шайхлик эшигини ёпиб, ёрлик. 
дустлик эшигини оч) байти *ам A.F. то­
монидан айтилган.

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   270   271   272   273   274   275   276   277   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish