Эмиль золя Х. Амал



Download 16,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet117/129
Sana17.07.2022
Hajmi16,16 Mb.
#816123
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   129
Bog'liq
EMIL ZOLYA - Hamal

у р - г о ц л а р д а н  
биттаси уларнинг иккаловини курибди. Бироц бош- 
кдлар тугрисидаги фикрлар *ар хил эди: йук,, у эмас, 
аксинча, анави, балки Ш авалдир? Ундоц деса, ёрдам- 
чи ишчилардан бири мен билпн бирга к^тарилди, 
дея насам ичди-ку. Левак билап Ньерронпинг хотин- 
лари хдм' гарчи уларнинг яцинларидан х,еч ким хавф- 
ли жойда булмаса-да, бошцалардан к;олишмай дод- 
вой цилишарди. Бириичилар кдторида чициб олган 
Захария/ гарчи к^риниши кулгили булса хдм, куз 
ёши к,илиб, хотини билан онасини к;учоцларди. Маэ 
хонимнинг ёнида турган Захария онаси каби кдлти-
486


рарди. У х,ам онаси сингари синглисига бехосдан м е^
ри товланиб, то бошлицлар бу нарсани тасдицлама- 
гунларича Катринанинг ер тубида цолиб кетганига 
ршонишни истамас эди.
— Номлари! Отлари! Х удо хдцци, отларини ай- 
тинглар!
Хуноб булиб кетган Негрель назоратчиларга уш- 
цирди:
— Уларни жим цилсаларинг-чи! Ш у з^ам иш бул- 
дими. Дали узимиз з^ам билмаймиз-ку.
Икки соат утди. Аввалига бу тус-туполонда з^еч 
ким бошца ш ахталар, Рекийярдаги эски ш ахта хдцида 
уйламаганди.* Ж аноб Энбо одамларни Рекийяр ш ахта­
си томонидан цутцаришга х^аракат цилиб курамиз, де- 
ганди, шу ондаёц шовцин кутарилди: сув тошцинидан 
эски, ташландиц цудуцдаги чириб кетган,нарвонлар- 
дан б*ф амаллаб чициб, цутулиб цолган беш ишчи 
пайдо булди. Ц утулиб цолганлар орасида М ук бобо 
х,ам бор, дейишганда, х;амма: воажаб, деб ёцасини 
уш лади, чунки унинг ш ахтадалигини х,еч ким хаёлига 
з^ам келтирмаганди. Цутулиб чиццан беш кишининг 
ran лари йиги-сигини кучайтирди холос. Ун беш ур- 
тогимиз упирилишлар орасида адашиб цолишиб, ке- 
тимиздан кела олишмади, энди уларни цутцариш нинг 
' иложи йуц, чунки Рекийярни босган сув ун метрдан 
юцори чицди, дейишди. Энди х,амманинг исми м аълум
булганди, куйиб-пишаётганларнинг дод-фарёди осмон- 
ни тутиб кетди.
— У ларга жим булинглар, десаларинг-чи!— деб 
такрорлади Негрель жах,л билан.— Нарироцца бориш- 
син! Да, х,а, юз цадамча нарига! Б у ер хавфли. Уларни 
х,айданг, х;айдаб юборинг бу ердан!
Бахти цоралар билан муш тлаш иш га тугри келди. 
У лар эса х;алок булганларнинг исмларини яшириш 
учун бизни х;айдашяпти, деб туш униш ди. Ш тейгерлар 
х,амма ш ахтёрлар хавф остида туришибди, деб эълон 
цилишгандан кейин одамлар цайратга тушиб, жим 
булишди-да, ни^оят бир-бир босиб, узоцлаш а бошла- 
дилар. Лекин уларни тутиб турувчи соцчиларни икки 
э^исса купайтиришга маж бур булишди, чунки х,амма 
уйламай-нетмай, ш ахта томон ёпирилиб келарди* Иул- 
да мингга яцин киши тупланди, одамлар э^амма по-
486


сёлкалардан, х;атто М онсудан югуриб келишаётганди. 
Уюм тепасидаги киши, ок,-сарицдан келган, юзи к,из- 
ларникига ухш аган киши эса вацтни тез утказиш мац- 
садида кетма-кет папирос чекар, тийрак кузларини 
ш ахтадан узмас эди.
Энди кута бошлашди. Пешин булиб цолганига ца- 
рамай х,еч ким туз тотмаганди, х,эч ким уйга кетишни 
уйламасди. Корамтир-кулранг осмонда цизгиш булут- 
лар секин-аста сузарди. Раснёрнинг х,овлиси тусиги 
ортидаги каттакон ит одамларнинг пишиллашидан бе* 
зовталаниб, тинмай вовилларди. Одамлар эса секин- 
аста ш ахтани х,алкадек куршаб. цушни участкаларни 
х,ам эгаллади. Дойра марказида радиуси юз метр ке- 
ладиган Ворё юксалиб турарди. Бу ерда гуё х,амма нар­
са улиб битгандек эди,— жон зоти йук,, тиц этган 
товуш эшитилмасди. Эшик ва деразаларнинг очик,лиги 
Ворёни янада х,увиллатиб юборганди. Елгиз цолиб, зе- 
риккан таргил муш ук лип этиб нарвонга чицди-да
гойиб булди. Генераторларнинг учоцлари афтидан уч- 
ган булса керак, чунки цора булутлар остидаги ба­
ланд гиштин муркондан ах,ён-ах,ёнда ^алк,а-хдлк;а ту- 
тун чицарди, минора тепасидаги флюгер эса шамолда 
хиёл гижирлаб, гуссали товуши билан улкан бинолар- 
нинг х,алокатга ма^кум этилганидан дарак берарди.
Соат иккиларгачаям х,еч нарса узгармади. Ж аноб 
Энбо, Негрель ва бу ерга югуриб келган бопща ин- 
женерлар оломон олдида сюртук ва цора шляпа кий­
ган бир гурух,ни ташкил этгандилар. Гарчи мадор- 
лари цуриганидан оёк,лари чалишиб кетаётган булса- 
да, улар х,ам х,еч к;аёк,к;а кетишмасДи. Ш ундай *алокат 
олдида ожизликларини сезиб, аъзойи баданлари жи- 
мирлашиб .кетарди. Улар усал ётган бемор тепасидаги 
одамлар каби кам гапиришарди. Чамаси юцори цоп- 
лама х,ам бутунлай агдарилиб тушди, чунки узоц жим- 
лик орасида ук,тин-ук,тин ж уда баланддан туш аётган 
нарсанинг бугик; гумбурлаш и эшитилиб цоларди. Ш ах­
тага етказилган шикает тобора катталаш иб борарди; 
пастда бошланган вайронгарчиликлар энди ер бетига 
етиб келаётганди. Негрель тоцати тоц булиб, нима 
булаётганини к у р и т учун Узи даз;шатли чох; тубига 
тушмоцчи булди; лекин шу он унинг елкасидан тути- 
шиб: буни нима кераги бор, дейишди. У энди х,еч ни-
487


мага ёрдам бера олмасди. Д ар цалай, ш ахтёрлардан 
бири сок;чиларнинг кузини ш амгалат цилиб, баранка 
югуриб кетди; бирок;*шу захоти кдйтиб бамайлихотир 
чикди: у ёгоч бошмогини олиб келиш учун борганди.
Соат учга занг урди. Дамма нарса аввалгидек эди. 
Ж ала ёга бошлади, лекин оломон жойидан жилмади. 
Раснёрнинг ити яна вовиллай бошлади. Соат учдан 
йигирма минут утгандагина ер биринчи турткидан 
силкиниб кетди. Ворё титради-ю, лекин мустах,кам би- 
нолар цуламади. Ш у ондаёц ер иккинчи марта сил- 
кинди, шу боисдан зсдмма бирдан бацириб юборди. 
Цорайиб 

Download 16,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish