Электр таъминоти ва электр тармоšлари


-боб. Кучланиши 220 кВ гача бўлган кабель линиялари



Download 16 Mb.
bet92/292
Sana13.07.2022
Hajmi16 Mb.
#789628
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   292
Bog'liq
ПУЭ Узбекчаси

2.3-боб. Кучланиши 220 кВ гача бўлган кабель линиялари


Қўллаш доираси, тушунчалари.

2.3.1. Қоидаларнинг ушбу қисми Кучланиши 220 кВ гача бўлган кабель линияларига, шунингдек, назорат кабеллари ёрдамида бажарилган линияларга нисбатан қўлланилади. Кабель линиялари учун қўшимча талаблар ЭУТҚ VII бўлим 7.3, 7.4 ва 7.7 бобларда келтирилган.


2.3.2. Кабель линияси деб бир-бирига улайдиган, беркитувчи ва охирида учлик муфталари мавжуд бўлган бир ёки бир нечта параллел кабеллардан ташкил топган электр энергиясини ёки унинг алоҳида импулслари узатувчи линияга айтилади. Шунингдек, мой тўлдирилган кабелларда мой билан таъминловчи аппаратлари ва мой босими сигнализация тизими ҳам бўлади.
2.3.3. Кабель иншоати (кабельным сооружением) деб, унда кабеллар, кабель муфталари, шунингдек, мой билан тўлдирилган кабель линияларининг нормал ишлашини таъминловчи мой билан таъминловчи аппаратлар ва бошқа қурилмалар жойлаштириш учун маxсус иншоатга айтилади.
Кабель иншоатларига қуйидагилар киради: кабель туннеллари, каналлар, қутилар, блоклар, шахталар, қаватлар, иккита поллар, эстакадалар, галереялар, камералар, таъминот пунктлари.
Кабель туннели деб, кабелларни ва кабель муфталарини жойлаштириш учун ўрнатилган таянч конструкциялар жойлашган ёпиқ бино (коридор) тушуниладики, бунда бутун узинлиги бўйлаб эркин ҳаракатланиш, кабелларни ётқизиш, кабель тармоқларини таъмирлаш ва кўрикдан ўтказиш мумкин.
Кабель канали деб, ёпиқ ва ерга, заминга, қопламага ва бошқаларга қисман ёки тўлиқ кўмилган иншоат тушунилади. Бу ҳаракатланиш имкони бўлмаган иншоат, лекин улар кабелларни жойлаштириш, ўрнатиш, текшириш ва таъмирлаш учун мўлжалланган. Бу ишлар фақатгина каналларни устини очган ҳолда бажарилиши мумкин.
Кабель шахтаси деб, одатда тўғри тўртбурчак кесимли вертикал кабель иншоати тушунилади. Унинг баландлиги кесимидан бир неча марта кўпроқ бўлиб, одамлар ҳаракатланиши учун тутқич ёки зина билан жиҳозланган ёки тўлиқ/қисман олинадиган шахтадир.
Кабель қават деб, пол билан унинг чиқиб турувчи қисмлари орасидаги масофа 1,8 м дан кам бўлмаган, пол ва тўсиқ ёки қоплама билан чегараланган бинонинг бир қисми тушунилади.

Download 16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   292




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish