Электр таъминоти ва электр тармоšлари



Download 6,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet155/332
Sana28.06.2022
Hajmi6,46 Mb.
#715072
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   332
Bog'liq
ПУЭ Узбекчаси

Таянчлар 
2.5.86. 1000 Вдан юқори ВЛда таянчлар асосий икки турга бўлинади:
-анкер таянчлар-қўшни оралиқлардаги таянчлар билан симлар ва тросларнинг оғирлигини тўлиқ ўзига қабул қилувчи; 
-оралиқ таянчлар- симларнинг оғирлигини ўзига олмайдиган ёки қисман қабул қиладиган таянчлар. 
Анкер таянчлари асосида охирги ва транспозицион таянчлар амалга оширилиши мумкин. Оралиқ ва анкер таянчлар 
тўғри ва бурчак учун бўлиши мумкин. 
Уларга осиладиган занжирларнинг сонига қараб, таянчлар бир занжирли, икки занжирли ва бошқаларга бўлинади. 
Оралиқ таянчлар эгилувчан ва қаттиқ конструкцияли бўлиши мумкин, анкер таянчлар тури қаттиқ бўлиши керак. Анкер 
таянчлар тури оддий ва енгил конструкцияли бўлиши мумкин. 
Таянчлар эркин турувчи ёки тортқичли бўлиши мумкин. 
Таянчлар, фундаментлар ва асосларни лойиҳалаш ушбу боб иловасида келтирилган кўрсатмаларни ҳисобга олган ҳолда 
амалга оширилиши керак. 
2.5.87. Таянчлар ВЛнинг нормал ва аварияли режимлари юкламалари учун ҳисобланиши керак. 
Анкер таянчлари таянчнинг ҳар икки томонидаги оралиқларнинг тенгсизлиги натижасида келиб чиқадиган симлар ва 
тросларнинг оғирликлари ўртасидаги фарқ учун мўлжалланган бўлиши керак. Бундай ҳолда, таянч конструкцияларни ишлаб 
чиқишда оғирлик фарқини ҳисоблаш шартлари белгиланади. 
Барча режимларда икки занжирли таянчлар фақатгина битта занжир ўрнатилгандаги шартлар учун ҳисобланган бўлиши 
керак. 
Таянчлар уларни йиғиш ва ўрнатиш шартлари, шунингдек, симлар ва тросларни ўрнатиш шартлари бўйича 
текширилиши керак. 
2.5.88. ВЛни таянчлари нормал режимларнинг қуйидаги шартлари бўйича ҳисобланиши керак: 
1. Симлар ва трослар узилмаган ва музлашдан холи, шамол тезлиги 
q
max
, ҳарорат минус 5
0
С. 
2. Симлар ва трослар узилмаган ва муз билан қопланган, шамол тезлиги 0,25
 q
max
, ҳарорат минус 5
0
С (шунингдек, ушбу 
Қоидаларнинг 2.5.33-бандига қаранг). 
Бундан ташқари анкер таянчлар ва бурчак оралиқ таянчлари, шимолсиз энг паст ҳарорат шароитлари бўйича ҳам 
ҳисобланиши лозим, агарда симларнинг ёки тросларнинг оғирлиги бу режимларда энг кўп юкламали режимларга нисбатан 
кўп бўлса. 
Бундан ташқари охирги таянчлар, барча симлар ва тросларнинг бир томонлама оғирлиги (оралиқ ёки подстанция 
томондаги симлар ва трослар, катта ўтишли қўшни, ўрнатилмаган) учун ҳам ҳисобланиши керак. 
2.5.89. Тутиб турувчи гирляндали ва бутун қисқичли оралиқ таянчлар, аварияли режимларда шартли горизонтал статик 
юкламаларга ҳисобланиши керак. 
Ҳисоблаш қуйидаги шартлар асосида амалга оширилади: 
1. Симлар узилган ёки бир фазанинг симлари узилган (таянчдаги ҳар қандай симлар сони учун); трослар узилмаган. 
2. Битта трос узилган, симлар узилмаган. 
Шартли юкламалар симни ёки тросни шундай маҳкамланган жойларига қўйиладики, бунда уларнинг узилиши 
натижасида таянч элементлари қабул қиладиган ҳисобланган кучлар энг катта бўлади. 


153 
Симлар ва трослардан юкламаларни ҳисоблашда, ўртача эксплуатация шартлари (музсиз ва шамолсиз режимда) 
олиниши керак. 
Бир нечта симли фаза бўлмаган (нерасщепленая фаза) ВЛ таянчларини ҳисоб-китобларида симларнинг шартли 
юкламалари қуйидагича қабул қилинади (
Т
max
-битта фаза сими ёки тросини энг кўп оғирлиги): 
А. Эркин турувчи металл таянчлар ва ҳар қандай материалли тортқичли таянчларда симларнинг кўндаланг кесими: 185 
мм
2
гача бўлганда 0,5*
Т
max
; 205 мм
2
ва ундан ортиқ бўлганда 0,4*
Т
max

Б. Эркин турувчи темир-бетон таянчларда симларнинг кўндаланг кесими: 185 мм
2
гача бўлганда 0,3*
Т
max
; 205 мм
2
ва 
ундан ортиқ бўлганда 0,25*

Download 6,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   332




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish