Электр кимёвий анализ усуллари электродлар устида ёки



Download 0,67 Mb.
bet16/26
Sana01.07.2022
Hajmi0,67 Mb.
#725362
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   26
Bog'liq
ana

Poliografiya усул 1922 йилда чех олими Я.Гейровский томонидан кашф этилган.(Я.Гейровский бу кашфиёти учун Нобель мукофотига сазовор бўлган).Вольтамперометриянинг яна бир кўриниши – амперометрик титрлашҳам Я.Гейровский томонидан 1927 йилда таклиф этилган. ХХ асрнинг 50-йиллардан бошлаб вольтамперометриянинг бир қатор янги усуллари пайдо бўлди. Квадрат тўлқинли полярография (Баркер ва Женкинс, 1952 й.), инверсион полярография (Баркер , 1956 й.), импульс полярография (Баркер, 1957 й.), вектор полярография (Цфасман, 1958 й.),
иккинчи гармоникадаги полярография (Бауэр, 1959 й.) шулар жумласидандир. Шундан кейинги ўтган давр ичида вольтамперометриянинг яна бир қатор янги усуллари яратилди.

Polyarografiya usuli qachon va kim tomonidan tavsiya qilingan? (tomchilaydigan simob elektrodi, tok kuchi, potensial)

78

Текшириладиган модда полярограммасидаги кескин кўтарилиш (1)
полярографик тўлқин дейилади. У текшириладиган модданинг
қайтарилишига тўғри келадi. tокнинг кескин ўзгариши фон электролитининг электр кимёвий қайтарилиши билан боғлиқ, чунки фон электролити ва эритувчи ҳамма потенциалларда ҳам бефарқ бўлолмайди.

Polyarografik to‘lqin nima va u asosida qanday xulosalar qilinishi mumkin? (moddani oksidlanishi qaytarilishi, erituvchi elektrolit, potensial)

79

Текшириладиган модда полярограммасидаги кескин кўтарилиш (1)
полярографик тўлқин дейилади. У текшириладиган модданинг
қайтарилишига тўғри келадi. tокнинг кескин ўзгариши фон электролитининг электр кимёвий қайтарилиши билан боғлиқ, чунки фон электролити ва эритувчи ҳамма потенциалларда ҳам бефарқ бўлолмайди.

Polyarografik to‘lqin qanday omillarga bog‘liq? (moddani oksidlanishi qaytarilishi, erituvchi elektrolit, potensial)

80

Электр актив модда (деполяризатор)полярограммасида қолдиқ токка нисбатан кузатиладиган токнинг кўтарилишига (Id-Iқ) тўғри келадиган потенциал ажралиш потенциалидейилади.

Ajralish potensiali nima?

81

Полярограммаларни қараб чиқиш шуни кўрсатадики, ҳатто фон
электролити таркибида текшириладиган модда бўлмаса ҳам, бўғиндан маълум миқдор кичик қийматли ток ўтади.
Бу ток қолдиқ ток дейилади. Электр актив модда (деполяризатор)
полярограммасида қолдиқ токка нисбатан кузатиладиган токнинг
кўтарилишига (Id-Iқ) тўғри келадиган потенциал ажралиш потенциали дейилади. Деполяризатор полярограммасида ток кескин ошгандан кейин кучланишга боғлиқ бўлмай қолади, у амалда ўзгармас бўлиб,тўйинган ток деб аталадi. Деполяризаторнинг микроэлектрод сиртига келиш тезлиги чекланганлиги натижасида тўйинган ток юзага келади. У бошқа омиллар назорат қилинганда фақат деполяризаторнинг концентрациясига боғлиқ, шунинг
учун унга тўйинган диффузион ток (қисқача диффузион ток
Id
) дейилади. Диффузион токнинг деполяризатор концентрациясига боғлиқлиги Илькович тенгламасиёрдамида қуйидагича ифодаланади:Id=607nD1/2m2/3τ1/6с,

To‘yingan tok va to‘yingan diffuzion tok nima va ular qanday farqlanadi? (to’yingan diffusion tok, migratsion tok, qoldiq tok, sig’im tok, faraday tok)

82

Деполяризаторнинг микроэлектрод сиртига келиш тезлиги чекланганлиги натижасида тўйинган ток юзага келади. У бошқа омиллар назорат қилинганда фақат деполяризаторнинг концентрациясига боғлиқ, шунинг
учун унга тўйинган диффузион ток (қисқача диффузион ток
Id
) дейилади. Диффузион токнинг деполяризатор концентрациясига боғлиқлиги Илькович тенгламасиёрдамида қуйидагича ифодаланади:Id=607nD1/2m2/3τ1/6с,

Diffuzion tok qanday paydo bo‘ladi? (ionning aktivligi, vaqt, elktronlar soni, diffuziya koeffisiyenti)

83

яна бир муҳим
катталик борки, у ярим тўлқин потенциали (E1/2) бўлиб, бу қиймат
деполяризаторнинг сифатий катталигидир. Ҳар бир модда учун ярим тўлқин потенциали тегишли қийматга эга, у фон электролитининг табиати ва концентрацияси, электродлар ва эритувчининг табиати сингари омилларга боғлиқ. Ҳар қандай полярограмма математик жиҳатдан Илькович-Гейровский тенгламаси ёрдамида ифодаланади: Бу тенгламадан кўринишича, ярим тўлқин потенциали (Е1/2) берилган полярографик тўлқин учун хусусий катталикдир.

Ilkovich tenglamasi. Yarim to‘lqin potensiali nima, u qanday topiladi va nima maqsadda ishlatiladi? (modda miqdori, ion miqdori, vaqt, elktronlar soni, diffuziya koeffisiyenti)

84

яна бир муҳим катталик борки, у ярим тўлқин потенциали (E1/2) бўлиб, бу қиймат деполяризаторнинг сифатий катталигидир. Ҳар бир модда учун ярим тўлқин потенциали тегишли қийматга эга, у фон электролитининг табиати ва концентрацияси, электродлар ва эритувчининг табиати сингари омилларга боғлиқ. Ҳар қандай полярограмма математик жиҳатдан Илькович-Гейровский тенгламаси ёрдамида ифодаланади: Қайтмас реакциялар учун ярим тўлқин потенциали деполяризаторнинг концентрациясига боғлиқ, шунинг учун Илькович-Гейровский тенгламаси бундай системаларни ифодалаш учун қўлланилмайди.

Yarim to‘lqin potensiali qanday omillarga bog‘liq? (sifatiy, potensial, yarim to’lqin)

85

Қолдиқ ток () сиғим ток () билан кам миқдордаги фарадей токининг () йиғиндисидан иборат: Iқ=Iс+Iф. Қолдиқ токнинг қиймати 10-7 А атрофида бўлади.

Ilkovich–Geyrovskiy tenglamasi. Qoldiq tok nima va u qanday tarkibiy qismlardan iborat? (qoldiq tok, ionning diffuziyasi)

86



Qoldiq tok polyarogrammada qanday tasvirlanadi? (polyarogramma, qoldiq tok sohasi, sig’im, faraday toki)

87

Фарадей токи модда, эритувчи ва шу кабилар таркибида бўлган кам
миoдордаги киришмалар, эритувчида эриган кислород ва ҳ.к. туфайли юзага келади. Сиғим токи электродларга ажратиш потенциалидан кичик потенциал берилганда модда ионларининг электрод яқинида тўпланиши натижасида юзага келадиган қўш электр қават билан боғлиқ, чунки қўш электр қават сиғимга эга. Бу сиғим конденсатор токи ҳосил қилади, катодда манфий потенциалнинг ошиши билан токнинг қиймати ҳам ортади, чунки заряд токининг йўналиши катод токининг йўналишига мос келади. Агар катоднинг потенциали металл ионининг разряди учун етарли бўлса, томчилайдиган симоб электроди сиртида электролитик қайтарилиш реакцияси содир бўлади. Бунда зарядланиш токи зарядсизланиш токига қўшилади.

Sig‘im va faradey toklari nima? (polyarogramma, qoldiq tok sohasi, sig’im, faraday toki)

88

Вольтамперометриянинг яна бир кўриниши – амперометрик титрлашҳам Я.Гейровский томонидан 1927 йилда таклиф этилган. ХХ асрнинг 50-йиллардан бошлаб вольтамперометриянинг бир қатор янги усуллари пайдо бўлди. Квадрат тўлқинли полярография (Баркер ва Женкинс,1952 й.), инверсион полярография (Баркер , 1956 й.), импульс полярография (Баркер, 1957 й.), вектор полярография (Цфасман, 1958 й.), иккинчи гармоникадаги полярография (Бауэр, 1959 й.) шулар жумласидандир. Шундан кейинги ўтган давр ичида вольтамперометриянинг
яна бир қатор янги усуллари яратилди. Бу усулларнинг пайдо бўлиши фан, техника ва саноатнинг эҳтиёжлари билан боғлиқ. Вольтамперометрия усуллари моддаларни сифат ва миқдор жиҳатдан текшириш, уларнинг тузилиши (структураси) ва реакциялари механизмини ўрганиш, турли хил физик-кимёвий константаларини (диссоциация, барқарорлик ва ш.к.) аниқлаш учун қўлланилади. Бу усуллар селектив усуллар қаторига киради. Ҳар бир усул тегишли сезувчанлик вааниқликка эга. Вольтамперометрия усуллари орасида полярография ва
амперометрик титрлаш муҳим ўрин тутади

Voltamperometriya usuli qanday bog‘lanishni tekshirishga asoslangan va uning qanday turlari bor? Bu usulda qanday elektrodlar ishlatiladi? (voltamper egri chiziqlari, elektrod reaksiyalari, moddalar konsentratsiyalari, simob, metall, grafit, mikroelektrod)

89


Download 0,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish