Экология ва табиатни мухофаза килиш


-mavzu. Yer sharida tabiiy va sun’iy radioaktivlik va ularning vaqt o‘tishi bilan o‘zgarishi



Download 4,1 Mb.
bet44/47
Sana16.04.2023
Hajmi4,1 Mb.
#928996
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   47
Bog'liq
Экология 2

17-mavzu. Yer sharida tabiiy va sun’iy radioaktivlik va ularning vaqt o‘tishi bilan o‘zgarishi.


Reja.
1. Атмосферанинг таркибий қисми ва ифлосланиши.
2. Озон қатлами ва кислотали ёмғирларнатижасида ифлосланишнинг социал-иқтисодий оқибатлари.
3. Атмосфера ифлосланишини олдини олиш тадбирлари.


Атмосфера – ернинг газсимон таркиби, агар у бўлмаганда эди ер юзаси +100 С0 , кечаси эса - +100 С0 совуган бўлар эди. Маърузада хавони газ таркиби, уни ифлосланиш сабаблари ва ифлосланишга қарши кураш йщллари баён этилади.
1.Ҳаво қобиьи асосан азот (78,09%), кислород (20,95%) дан иборат бўлиб, улар атмосфера газ таркибининг 99 фоизини ташкил этади, қолган 1 фоизини эса бошқа (аргон, карбонат ангидрид, неон, водород, гелий, криптон, ксенон, аммик, озон, родон ва бошқалар) газлардир. Газларнинг бири кщпайиб, иккинчиси камайиб кетиши тирик мавжудот ҳаётини мувозанатдан чиқариб юборади ва халокатга олиб бориши мумкин.
Атмосферадаги азот асосан ердаги микроорганизмлар фаолияти натижасида юзага келиб, биологик жараёнларда унчалик роль щйнамайди. Ердаги тоь жинсларида мужассамлашган азот атмосферадаги азотга қараганда 50 баробар кщпдир.
Атмосферада эркин ъолатда учрайдиган кислород - яшил щсимликлар маъсулоти бўлиб, организмларнинг ажралмас қисми ва ҳаёт манбаи ъисобланади. Инсон хаёти учун кщп энергия керак; кщп энергия олиш учун эса кислород зарур. Физиологларнинг ъисоб қилишларига қараганда, дам олаётган, тинч ъолатдаги киши бир минутда 250 мл, суткасига эса 360 лойиха кислород «истеpмол қилади. Кислород сарфланиши ҳаво температурасига хам боьлиқ - совуқ ерларда ёки совуқ кунларда кислород кщп сарфланади. Кислород сарфи инсон меънатининг ъолатига қараб хам щзгариб туради, албатта. Агар ётган киши бир соатда 15 лойиха кислород ютса, турган ъолатда 20 лойиха, секин юрганда 50 лойиха, соатига 5 км. Ҳаракат қилганда эса 150 лойиха кислород сарфлайди.
Атмосферада озон (О3) ва сув буьларининг бўлиши алоъида ахамиятга эга. Йил фасллари, географий кенглий , жойнинг баландлиги ва бошқа шароитларга қараб озон ва сув буьлари миқдори турли жойда турлича бўлади.
Атмосферада сув булут ва туманларда майда томчи ва муз кристалчалари ъолида учрайди. Сув буьлари асосан 10 км гача бўлган баландликларда учрайди. 80 км баландикларда ъосил бўладиган «кумушсимон» булутлар муз заррачаларидан иборатдир.
Атмосферанинг қуйи қисмида учрайдиган карбонат ангидрид (СО2) щсимликларнинг фотосинтез жараёнида фаол қатнашади. (СО2 яшил щсимликларнинг органик модда ъосил қиладиган асосий қисмидир).
Карбонат ангидрид вулканлар отилиши, ёқильилар ёниши, органик моддаларнинг чириши ва органимларнинг нафас олиши натижасида пайдо бўлади. Ҳаво таркибида карбонат ангидрид миқдори 0,07 фоиздан ошса, хайвонот дунёси ва кишиларнинг нафас олишига таъсир кщрсатади. Карбонат ангидрид бошқа газларга нисбатан оьир бўлганидан чуқур ерларда (эски қудуқ, шахта ва бошқаларда) кщпроқ учрайди.
Атмосфера чанглари ҳаво қобиьининг ажралмас таркибий қисмидир. Жуда майда заррачалар органик ва ноорганик жараёнлар натижасида хамда тоь динслари ва тупроқ қатламининг емирилиши (нураши), вулкан ъосилари, щрмон, дашт ва торф ёньинлари, денгиз сувларининг буьланиши оқибатида пайдо бўлганди. Атмосферада жуда кщп миқдорда космик чанглар бўлиб, ер юзасига йилига 2-5 млн.т. космик чанг тушади.
Вулканлар отилганда кщтарилган чанг зарралари атмосферада узоқ вақтгача туради. Масалан, 1833 йили Индонезияда отилган Кракатау вулкани чанглари 16 км қалинликда 5 йилгача ҳавода турган. 1912 йили Аляскадаги Катмай вулкани отилганда чиққан жинслар (20 млрд. кубометр) 50 км. Гача юқори кщтарилган.
Атмосферадаги турли чанг ядролари Ер ландшафт қобиьини щзгартиришда катта ахамиятга эга. Чунки газ ъолатидаги сув буьлари ядро атрофига йиьилиб, сув томчиларини ъосил этади. Чанглар қуёш радиациясини ютиш қобилиятига эга ва ер юзасини нурланишдан сақлайди.
Атмосферадаги чанг миқдори хақо массасининг ҳаракатига, шамол кучига ва хақо температурасига боьлиқдир. Ёз ойларида ва тушдан сщнг ҳавода чанг айниқса кщп бўлади. Тонг пайтларида ва қиш ойларидла, ёьиндан, қор ёққандан сщнг ҳаво ниъоятда тоза бўлади.
Атмосферадаги чанглар ер юзасининг Релpеф хусусияти, тузилиши ва баландлигига қараб турли миқдорда учрайди. Масалан, шаҳар устидаги 1 см3 хажмдаги ҳавода 100 000 дона чанг зарраси бўлса, океан устидаги 1 см3 хажмдаги ҳавода 100 дона чанг зарраси бўлади. Лекин денгиз шамоли сув юзасидан турли гидроскопик ядро (NaClJ) ларни бир ердан иккинчи ерга учириб ташлайди.
Инсоннинг хщжалик фаолияти атмосфера таркибини щзгартириб юбормоқда: атмосферанинг қуйи қисмига кщплаб қщшилаётган карбонат ангидрид, ис гази, турли заҳарли газлар, радиоактив моддалар ва чанг заррачалари ҳаво қобиьи таркибини щзгаришига катта таъсир кщрсатмоқда.



Download 4,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish