Экология ва атроф муҳитни муҳофаза қилиш


Ижтимоий экологиянинг асосий қонунлар



Download 0,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/56
Sana20.03.2022
Hajmi0,75 Mb.
#502025
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   56
Bog'liq
izhtimoij ekologiya

2.4. Ижтимоий экологиянинг асосий қонунлар 
Мантиқий фондида предметни тавсифлайдиган қонун-қоидалар муайян фаннинг 
мухим курсаткичидир. Фан кашф этган крнуниятлар унинг гнесалогик етуклигидан ва 
амалиѐтга жавоб бериш қобилиятидан дарак беради. Хуш жамият ва табиий муҳит узаро 
таъсирининг муҳим йуналишларини акс эттирадиган қандай қонунлар, «Ижтимоий 
экология» фан сифатида мавжудлиги ҳақидаги фикрларни асослаши мумкин. 
Эколог 
олимларнинг 
фикрига 
кура, 
жамиятнинг 
характери 
унинг 
томониданўзтабиат мухитидан ва ҳаѐт фаолиятининг табиий бойликларидан 
фойдаланиш характерини олдиндан белгилаши мумкин. Шу боисдан биз табиий-
ижтимоий контининум ичида жиддий, тарихан барқарор ва умумий бошлиқ сифатида 
табиатдан фойдаланиш характерига нисбатан ижтимоий тузумнинг бошқарувчилик роли 
крнунини қайд этишга ҳакдимиз. Унинг мазмуни мазкур жамиятнинг табиатдан 
фойдалинишга 
шундай 
иқтисодий, 
ижтимоий-сиѐсий 
ва 
маънавий 
таъсир 
курсатишиниўзичига оладики, у моддий ишлаб чиқариш соҳасини, ишлаб чикдриш 
кучлари ривожини тезлаштиради. 
Юкррида курсатиб утилган қонун ҳаракатининг объективлиги материя 
харакатининг ижтимоий шакли, шу матрия ривожининг крнуниятли мах^сули булиб, 
сифат жихдтидан узига хосдир. Шундан келиб чиқиб, В.Д. Камаров тегишли мантиқий 
таърифни, боиликни меҳнат воситалари билан кулга киритишнинг ҳаѐт воситалари 
табиий бойлигидан устунлиги қонунини таклиф этади. 
Табиий муҳит ҳолати ва жамият ривожи характерининг энг мувофикдиги крнуни. 
Ижтимоий-эколог Э.В. Гирусов табиий мухит ҳолати ва жамият ривожи характерининг 
энг мувофикдиги крнунини таърифлаб берган. Бу крнуннинг мазмуни шундан иборатки, 
табиий муҳит хрлати ижтимоий ишлаб чикдриш усули ва ривожланишининг аниқ 
тарихий чегарасидир. Агар жамият уша муҳитда крла туриб, узининг табиатга 
муносабати сифатини узгартирмай, ишлаб чикдришни жадал ривожлантираверар экан, 
муайян босқичда экология бухрони хрлатига киради. Бухроннинг ривожланиши эса, 
мазкур цивилизациянинг ҳалокати билан тугайди ѐки жамият ишлаб чикдриш кучлари 
характеры узгаришига сабабчи булади. 
Жамиятўзфаолиятининг табиатдаги узоқ, табиий-тарихий натижаларини ҳисобга 
олмай, ишлаб чикдришни тартибсиз олиб боришдан тухтамас экан, курсатиб утилган 
крнун мажбурий хдракатда булади. Э.В, Гирусов фикрига кура, Хозирги даврга келиб 
инсоният 
кудратли 
геологик 
кучга 
айланган 
булиб, 
табиат 


13 
тикланишини, таъминлаш крбилияти вазифасиниўззиммасига олиши керақ Бунда уз-
узидан равшанки, сайѐрамизда бир-бирига кдрама-кдрши ижтимоий-иктисодий 
тузумлар мавжудлиги, мазкур вазифани бажариш учун барча давлатларнинг хамкорлиги 
зарур. Иқтисодий ва ишлаб чикдришнинг илмий-техникавий таракдиѐти мавжуд булгани 
хрлда бундай ҳамкорликнинг хдр кднакднги сустлашуви глобал 
ижтимоий-экологик 
вазиятнинг кескинлашувига олиб келади. Ойкуменанинг табиий-тарихий кенгайиш 
крнуни. Ойкуменанинг тарихий-табиий кенгайиш крнуни таъсирининг турли 
томонларини Хозирги шароитларда «Тарих», «Биология», «Геология», «География» ва 
бошкд купгина фанлар урганмокда. Шу билан бирга, бу йуналишдаги илмий 
маълумотлар факдт ижтимоий экология доирасида уйкунлашади. Инсоният ривожининг 
тарихий тажрибаси курсатишича, Ойкумена узлуксиз кенгайиб боради. Жамият 
таракдиѐти билан унинг ишлаб чикдриш, амалий фаолияти чегаралари Ўртасидаги 
такрорланиб турадиган алокдлар янада ривожланади. Ойкумена кенгайишининг 
геогрфик-фазовий микрслари юкорида айтилган уйгунлашишда техника фанлари, 
космонавтиканинг хам катнашишини талаб қилади. 
В.И. Вернадский кашф этган ноосферанинг тулқинсимон ривожланиши шамойили 
«Ижтимоий экология»нинг асосий қонунидир. У кейинги минг йиллар ичида меҳнат ва 
фан ноосферани ривожлантира бориб, биосфера ва Ернинг бошкд кдтламларига 
таъсирини муттасил кенгайтира ва чукурлаштира борганлиги туғрисидаги 
ҚOHУH 
1940 
йилдаѐқ матбуотда чоп этган эди. У шундай деб ѐзган эди: «Биосферада сунгги ун 
мингинчи йилликдаўзаҳамияти буйича «Эркин энергия»нинг янги шакли янгидан бунѐд 
этилади; Инсоният маданияти энергияси ѐки маданий биогеокимѐ энергия, деб
аташ мумкин булган биогеокимѐвий энергиянинг бу янги шакли хозирги вақтда 
ноосфера бунѐд этаѐтган биогеокимѐвий энергиядир... У организмларнинг аклий 
фаолияти билан хаѐтнинг олий куринишида мия ривожи билан боғлиқдир ва факдт 
акднинг пайдо булишидан эътиборан биосферанинг ноосферага утишини тайѐрловчи 
шаклда булар экан». Вернадский бой илмий материални умумлаштириб, инсониятнинг 
маданий биогеокимѐвий энергияси олдинга караб усиши хусусида хулосага келади. Бу 
белгилар ноосфера ривожининг танаффуслари изчил қисқариши, орқага кдйтмаслигидан 
далолат беради. Бир вактнинг узида Ойкуменанинг кенгайиш жараѐни давом этаѐтгани 
ва ижтимоий ҳаѐт олга томон ривожланишини, планетамизнинг турли кисмларида 
цивилизация суръати узгараѐтгани ҳисобга олинадиган булса, ноосферанинг 
тулкинсимон ҳаракати очиқ-ойдин булиб крлади. Ойкуменанинг кенгайиши 
тамойилидан фаркди улароқ, ноосфера таракдиѐти кенгайиши тамом булиб, мазкур 
худуд табиат мухитини чуқур узлаштириш бошланганида жадаллашади. 

Download 0,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish