E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Xitoyning  urushdan
 
keyingi  ahvoli
7— Jahon  tarixi
97


U larning  biri  m illiy-ozodlik  kurashining  yirik  vakili,  tan  olingan  y o ‘l- 
boshchi  Sun  Y atsen  (1867— 1925)  boshchiligidagi  G om indan  (Xitoy  milliy 
partiyasi)  b o ‘lsa,  ikkinchisi  Xitoy  K om m unistik  partiyasi  (X K P)  edi.
Versal  shartnom asi  qarorlariga  qarshi  m am lakatda  «4-m ay  harakatlari» 
nom li  xalq  noroziligi  b o ‘lib  o‘tdi.
1921-yilda  Sun  Yatsen  m am lakat  preziden ti  lavozimiga  saylandi.  Biroq 
buyuk  davlatlar  bu  saylovni  va  Sun  Yatsen  hukum atini  tan   olm adilar.  Sun 
Y atsen  «X itoyni  q u tq a rish »   d a s tu rin i  ilgari  su rd i.  Bu  d a s tu rn i  c h e t 
davlatlarning  yordam isiz  am alga  oshirib  b o ‘lmas  edi.  Buyuk  davlatlar  esa 
yordam  berishdan voz  kechdilar.  Vashington  konferensiyasida qabul  qilingan 
«9  davlat  kelishuvi»  b o ‘yicha,  Xitoyda  o ‘z  hukm ronliklarini  o ‘rnatdilar.
Shunday  sharoitda  Sun  Yatsen  m oddiy  va  harbiy  yordam   so‘rab  Sovet 
Rossiyasiga  m u rojaat  qildi  va  m uzokara  u c h u n   general  C han  Kayshini 
Moskvaga  jo ‘natdi.  1923-yilda  Sun  Yatsen  Xitoy  K om m unistik  partiyasi 
bilan  ham korlik yo‘liga o ‘tdi.  Shunday qilinganda Sovet  Rossiyasidan yordam  
olish  oson  kechishini  u  yaxshi  bilardi.  1924-yil  yanvarda  G o m in d an   va 
X K P   um um m illiy  birlashgan  inqilobiy  front  tuzdilar.
F rontning  m aqsadi  Xitoyning shim olida joylashib  olib,  xorijiy bosqinchi 
davlatlar bilan  ham korlik  yo ‘lini  tutayotgan  ichki  kuchlarga  ham da  Xitoyni 
yarim   m ustam laka  holatiga  tushirgan  im periyachi  buyuk  davlatlar  ta ’siriga 
qarshi  kurash  edi.  Bunda  Sun  Y atsenning  u ch   tam oyili:  «milliylik,  dem ok- 
ratiya  va  xalq  farovonligi»  katta  rol  o ‘ynadi.
1925-yil  b a h o rid a   S hanxay  sh ah rid a  ta la b a la r 
nam oyishga  chiqdilar.  Biroq  ingliz  politsiyasi  bu 
nam oyishni  o ‘qqa  tutdi.  Bu  hodisa  X itoyda  xorijiy  bosqinchi  davlatlarga 
qarshi  kuchli  harakat  boshlanishiga  turtki  b o ld i.  Bu  harakat  Xitoy  tarixiga 
«30-m ay  harakati»  nom i  bilan  kirgan.
Shu tariqa Xitoyda  chet el bosqinchilariga qarshi  milliy  inqilob boshlandi. 
U larning  asosiy  shioiiari  —  Xitoy  suverenitetini  tiklash,  m ustam lakachi 
d a v la tla r  b ila n   h a m k o rlik   q ila y o tg a n   m ilita r is tik   k a tta   y e r  e g a la ri 
hukm ronligini  ag ‘darish  va  Xitoyning dem o kratik  milliy  harakat  hokim iyati 
ostida  siyosiy  butunligini  ta ’m inlash  edi.
Inqilob  rahbarligi  G om in d an   q o ‘lida  edi.  1925-yilda  Sun  Yatsen  vafot 
etgach,  bu  partiya  rahbarligi  C han  Kayshi  q o ‘liga  o ‘tdi.  Inqilobda  Xitoy 
jam iyatin ing  barcha  tabaqalari  ishtirok  etdi.  1925-yilning  o ktab r-d ek ab r 
oylarida  C han  Kayshi  hukum ati  m am lakat  shim oliy  qism ining  G u an d u n  
provinsiyasida  joylashgan  m ilitaristlar  h u kum atig a  qarshi  harbiy  yurish 
boshladi.  Shu  tariqa  Xitoyda  fuqarolar  urushi  boshlandi.  1926-yiIda  7  ta 
provinsiya egallab  olindi.  1927-yil  m artda Angliya va AQSH  C han  Kayshiga 
yordam   berish  uchun  Xitoyga  qurolli  kuch  yubordi.  18-aprelda  N an kin da 
C han  Kayshi  hukum ati  to ‘la  qaror  topdi.
Y urishning  birinchi  bosqichi  1928-yilda  yakunlandi.  Buning  oqibatida 
shim oldagi  m ilitaristik  kuchlarga  qattiq  zarba  berildi.  Ju m ladan ,  Shanxay

Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish