E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

G ‘arb  daviatiari
 
iqtisodiyoti  gurkirab
 
rivojlanishining
 
sabablari
162


Yevropada  birlashish
 
(integratsiya)
 
jarayoni
Yuqorida qayd etib o ‘tilgan om illar  1975-yilga  kelib G ‘arb davlatlarining 
ham m asida  m ustahkam   ijtim oiy  ta ’m inot  tizim i  t o i a   q aro r  topishiga  olib 
keldi.  Davlat  bevalar,  yetim lar,  nogironlar,  ko ‘p  bolali  oilalar,  kam bag‘allik 
chegarasidan  past  darajada  yashayotgan  fuqarolarga  yordam   ko ‘rsatilishini 
tashkil  etishni  o ‘z  zim m asiga  oldi.  M ehnat  qilayotganlarning  52  foizidan  67 
foizigacha  b o ig a n   qismi  ishsizlikdan;  48  foizidan  94 foizigacha qismi baxtsiz 
hodisalardan;  72  foizidan  100  foizigacha  qismi  kasallik  tufayli  m ehnatga 
vaqtincha yaroqsizlikdan  sug‘urta qilindi.
Pensiya  yoshiga  yetganlarning  80— 100  foizi  pensiya  ta ’m inoti  oladigan 
bo‘ldi.  Davlat budjetining 28 foizidan 60 foizigacha qismi  ijtimoiy xarajatlarga 
ajratildi.  Ishlayotgan  xodim larga  yuqori  ish  haqi  to i a n a   boshlandi.  Bular 
aholining  iste’mol  quvvatini  oshirdi.  M asalan,  birgina  Fransiyada  har  1000 
nafar ishchiga 636  dona avtom obil,  769 dona televizor,  844 d o n a  m uzlatgich 
to ‘g ‘ri  keldi.  Davlat  m ehnat  m unosabatlari  m asalasini  q o n u n   bilan  tartibga 
soldi.
M ehnat  to ‘g‘risidagi  q onunlarda  ish  bilan  band  b o iis h ,  ishga  yollash  va 
ishdan b o ‘shatish  kabi  m asalalarda  ishchilarning zaru rh u q u q lari  kafolatlandi. 
Shu  tariqa  G ‘arbda  yetuk  industrial  jam iyat  qurilishiga  erishildi.
G ‘arb  davlatlarining  iqtisodiy  sohad a  birlashish 
jaray o n i  G ‘arbning  XX  asr  ikkinchi  yarm idan 
keyingi  taraqqiyotining yana  bir  o ‘ziga  xos  xusu- 
siyati  edi.
U ru s h d a n   k eyingi  ahvol  Y e v ro p a  d a v la tla rin i  iq tis o d iy   m u a m m o - 
larn i  b irg a lik d a   hal  etish g a  u n d a d i.  1951-yilda  Y e v ro p a n in g   olti  d avlati 
(B elg iy a,  Ita liy a ,  L u k sem b u rg ,  G o lla n d iy a ,  G F R   va  F ra n siy a )  k o 'm ir 
va  p o i a t   b o ‘y ich a  Y evropa  u y u sh m a sin i  tu z d ila r.  1 9 5 7 -y ild a  esa  u 
«Y evropa  iq tiso d iy   h am ja m iy a ti»   ga  a y la n tirild i.  (U   « U m u m iy   bozor» 
deb  h am   a ta la d i.)
1957-yilda  im zolangan  Rim   shartnom asiga  k o i a ,  bu  olti  davlat  o ‘zaro 
savdoda  boj  to ‘siqlarini  tugatish  va  qishloq xo‘jalik m ahsulotlarining  yagona 
bozorini vujudga keltirishga qaror qildilar.  1973— 1995-yillar o ra lig id a  Buyuk 
B ritaniya,  D aniya,  Irlandiya  (1973),  Y unoniston  (1981);  Portugaliya  va 
Ispaniya  (1986);  Avstriya,  F inlandiya,  Norvegiya va  Shvetsiya  (1995)  ushbu 
ham jam iyatga  a ’zo  b o iib   kirdilar.
1990-yildan  bo shlab  sarm o y a,  to v ar  va  ishchi  k u c h larin in g   Y E IH  
doirasid a  e rk in   h arak at  qilishiga  xalaqit  qiluvchi  b a rc h a   t o ‘siqlar  olib 
tashlandi.  1991 -yilda  Yevropani  birlashtirish  y o iid a   yan a  b ir  katta  qadam  
q o ‘yildi.  Shu  yilning dekab ro y id a G ollandiyaning  M aastrixt shahrida YEIH 
ning  12  a ’zosi  yagona  Yevropani  vujudga  keltirish  t o ‘g‘risida  shartnom alar 
im zoladilar.  S hartnom alar  quyidagi  3  g uruhdan  iborat  edi:
—  Y evropaning  yagona  pulini  (Yevro)  joriy   etish;
—  Yevropa  siyosiy  ittifoqini  shakllantirish;
—  Y evropa  Komissiyasini  tasdiqlash.
163



Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish