E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet236/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   232   233   234   235   236   237   238   239   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Aprel  to ‘ntarishi  va
 
uning  oqibatlari
270


Bu  davrga  kelib  qurolli  m uxolifat  kurashni  kuchaytirdi.  U la r  A m in 
h u k u m atin i  qiyin  ahvolga  solib  q o ‘ydi.  H ukum at  q o ‘sh in lari  n az o rati 
ixtiyorida  faqat  Kobul  va  yana  bir  n e c h ta   shahar  qoldi,  xolos.  Shunday 
sharoitda Afg‘onistonning o ‘z strategik m aqsadlari doirasidan chiqib ketishini 
istam agan  SSSR  avantyuraga  q o i   urdi.
1979-yil  25-dekabrda  SSSR ning  q o i i  bilan  Amin  hukum ati  ag ‘darildi. 
SSSRga sodiq b o ig a n  va  Pragadagi  elchilik vazifasidan A f onistonga kelgan 
B.  Karm al  prezidentlik  lavozimiga  o ‘tkazildi.  28-dekabrda  SSSR  o ‘z  harbiy 
qism larini  Afg‘onistonga  kiritdi.  T ez  o rada  bu  q o ‘sh in lar  soni  85  m ing 
kishiga  yetdi.  Jah o n  jam oatchiligi  S SS R ning  bu  harakatini  qattiq  qoraladi. 
Ayni pay tda sovet-am erika  m unosabatlari  yanada  keskinlashdi.  1982-yildan 
Jenevada  bu  m asalada  BM T  komissiyasi  ishladi.
A sosan  Pokiston  hududiga joylashgan  m uxolifatchi  kuchlari  A Q S H ning 
zam onaviy  qurollari  bilan  qurollantirildi.  SSSR   q o ‘shinlari  Afg‘o niston da 
10 yil  tu rd i.  Harbiy  operatsiyalarda  qatnashdi.  Biroq  u  him oya  qilgan  rejim 
hech  nim aga  erisha  olm adi.  X o‘sh,  nega  shunday  b o id i?
C hunki  Afg‘oniston  hukum ati  sovet  nusxasidagi  jam iy atn i  qu rm oqchi 
b o ig a n   edi.  Afg‘onistonda  bunday jam iy atn i  qurishning  esa  iloji  yo‘q  edi. 
Ik k in c h id a n ,  afg‘on  xalqi  k o ‘z  o ‘ngida  yangi  h u k u m at  ateistik  davlat 
arm iyasini  o ‘z  davlati  hududiga  kiritib  katta  gunohga  botgan  edi.  Bunday 
hukum atni  q o ila sh   esa  un d an -d a  katta  g unoh  b o i u r  edi.  Shu  tariqa  SSSR 
Afg‘onistonda harbiy muvaffaqiyatsizlikka uchradi.  Buni yaxshi anglab yetgan 
M.  S.  G orbachyov  SSSR  armiyasini  Afg‘onistond an  olib  chiqib  ketishga 
qaro r  qildi.  Va  1989-yilning  fevral  oyida  bu  vazifa  am alda  bajarildi.  15 
m ingdan  o rtiq  sovet  jangchilari  halok  b o id i.
Poytaxt  Kobul shahrida A X D P  rahbarlaridan biri, 
1986-yilda  B.  K arm al  o ‘rniga  kelgan  N ajibullo 
hokim iyatni  saqlab  turdi.  Ayni  paytda  m uxolifat 
kuchlar  h am   o ‘z  hukum atini  tuzdilar.  Sibhatullo  M ujadaddiy  m am lakat 
prezidenti  etib  tayinlandi.
M uxolifat  kuchlar  1992-yilda  Najibullo hukum atini ag‘darishga muvaffaq 
b o id ila r.  N ajibullo  BM Tning  Afg‘onistondagi  vakolatxonasida  boshpana 
topdi.  Shu  tariqa  SSSR ning  Afg‘onistondagi  tayanchi  quladi.  Jah on  ja m o - 
atchiligi  10 yil davom  etgan va m am lakatni vayronaga aylantirgan,  m illionlab 
kishilar  boshiga  cheksiz  kulfatlar  solgan  urush  shu  bilan  tugadi,  deb  um id 
qilgan  edi.  Biroq  bunday  b o im a d i.  Afg‘o nistonda  fuqarolar  u aish i  davom  
etaverdi.  B uning  sababi  m uxolifat  k u chlar g ‘alabasidan  so‘ng  ular o ‘rtasida 
hokim iyat  u ch u n   boshlangan  kurash  edi.  M uxolifat  kuchlar  Afg‘onistonda 
yashovchi  turli  etnik  (pushtunlar,  tojiklar,  o ‘zbeklar  va  boshqalar)  ham da 
diniy  g uruhlarning vakillari  edilar.
N ajibullo  ag‘darilgach,  Kobul  shahrini  birinchi  b o iib   general  A hm ad 
Shoh  M as’ud  boshchiligidagi  tojiklarning  qurolli  kuchlari  egalladi.  Shu 
etnik guruh vakili  Burhoniddin  Rabboniy esa prezidentlik lavozim ini egalladi.

Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   232   233   234   235   236   237   238   239   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish