E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»

Iqtisodiy  va  siyosiy
 
taraq q iyo t
247

---

H in d isto n   h u k u m ati  m illiy  sa n o a tn i  rivojlantirishga  ham   alo h id a  e ’tib o r 
berdi.
N atijada sanoat  ishlab chiqarishi deyarli to ‘rt baravar ko‘paydi.  H indiston 
agrar davlatdan  agrar-industrial  davlatga  aylandi.  1990-yilda  H indiston  170 
m ln  kv/s  elektr  energiya,  12  mln  to n n a  p o ‘lat,  30  mln  to nn a  neft  ishlab 
chiqardi.  A vtom obil,  avtobus,  rad io ,  televizor  ishlab  chiq arish   yuksak 
s u r’atlard a  rivojlanm oqda.  T ra k to r  ishlab  chiqarish  b o ‘yicha  du n y o d a 
yetakchi  davlatlardan  biriga  aylandi.
H indiston  iqtisodiyotida  davlat  sektori  yildan-yilga  kam ayib  borm oqda. 
Bugungi  kunda  u  jam i  milliy  m ahsulotning  20  foizini  ishlab  chiqaradi, 
xolos.  H indiston  siyosiy  hayotida  parlam entarizm   m ustahkam   q aro r  topdi.
H indiston  Respublikasi  butun taraqqiyoti  yillarida 
katta  ijtim oiy-siyosiy  m uam m olarga  d uch   keldi 
va  hozirgacha  ular  o ‘z  yechim ini  topgani  y o ‘q. 
Bular:  hinduiylar  bilan  m usulm onlar  o ‘rtasidagi 
diniy  qirg‘inlar;  m usulm onlarning  K ashm irni  Pokiston  bilan  birlashtirish 
uchun  kurashi;  sikxlarning  siyosiy  m uxtoriyat  uchun  kurashi;  Panjobning 
H indiston  tarkibidan  ajralib  chiqish  uchun  kurashi  bilan  bog‘liq  m uam - 
m olardir.  Bunga  yana  m am lakat  20  foiz  aholisining  yersizligi,  30  m ln  ga 
yaqin  ah o lin in g   ishsizligi;  60  foiz  ah o lin in g   h am o n   savodsizligi  kabi 
m uam m olar  ham   q o ‘shiladi.
1957-yil  m artida  b o ‘lib  o ‘tgan  saylovlarda  J.  N eru  yana  Bosh  vazirlikka 
saylandi,  R.  Prasad  esa  Prezidentlik  lavozim ini  egalladi.  J.  N eru  vafotidan 
so‘ng  1964-yil  2-iyunda  L.  B.  Shastri  H indiston  Bosh  vaziri  b o ‘ldi.  Lekin
1966-yil  11-yanvarda  Pokiston  bilan  urushni  to ‘xtatish  haqida  Ayubxon 
bilan  bitim ni  im zolagach,  T oshkentda  vafot  etdi.
L.  B.  Shastri  vafot  etgach,  Indira  G an di  1966— 1977-yillarda  bosh  vazir 
b o ‘lib  turdi.  I.  G andi  o ‘z  m avqeyini  m ustahkam lash  uchun  1970-yilda  4- 
beshyillik  rejani  qayta  k o ‘rib  chiqdi  va  davlat  sektorini  m ustahkam lash 
choralarini  ko ‘rdi.  14  ta  bank,  ulgurji  savdoning  bir  qismi  m illiylashtirildi, 
m onopoliyalarning  roli  cheklandi.  M ayda  ishlab  chiqarish  (kichik  biznes)ni 
rivojlantirish  choralari  ko‘riIdi.  Ba’zi  shtatlarda  m ayda  yer  uchastkalariga 
soliq  bekor  qilindi,  katta  yer  egalari  yerlarining  m aksimal  darajasini  pasay- 
tirish,  sobiq  knyazlarning  pensiya  va  im tiyozlarini  bekor  qilish  choralari 
ko‘rildi.  Bu  narsa parlam entda oppozitsiyani  kuchaytirdi.  1971 -yilda  sug‘urta 
ustidan  nazorat  o ‘rnatildi,  yengil  sanoatda  davlat  korxonalari  paydo  b ldi, 
xususiy  m ulkni  m illiylashtirish  haqida  konstitutsiyaga  tuzatish  kiritildi.
Bu  tadbirlar  yirik  burjuaziya  va  m onopolistik  unsurlarning  noroziligini 
kuchaytirdi.  H M K da  ham   b o ‘linish  yuz  berdi.  1975-yilda  hukum at  yangi 
dastur  e ’lon  qildi.  U nda  xalqni  g ‘alla  va  boshqa  tovarlar  bilan  ta ’m inlash 
uchun  davlat  ta ’m inot  tizim ini  joriy  qilish,  yer  uchastkalarining  m aksim al 
darajasini  cheklash  va  ortiqcha  yerni  yersiz  dehqonlarga  berish  haqidagi 
q o n u n n i  b arch a  sh ta tla rd a   jo riy   qilish,  qishloq  x o ‘jalik   ish ch ilarin in g