Думалаш подшипникларида ўзароалмашинувчанлик думалаш подшипникларининг асосий элементлари


Доиравий юкланиш таъсирида бўлган халқага ўтқазиш танлаш. Доиравий юкланиш таъсирида бўлган халқага ўтқазиш танлашни радиал юклама интенсивлиги (РR) орқали аниқлаш мумкин. Юклама интенсивлиги



Download 0,94 Mb.
bet4/4
Sana14.04.2022
Hajmi0,94 Mb.
#550300
1   2   3   4
Bog'liq
15 maruza

Доиравий юкланиш таъсирида бўлган халқага ўтқазиш танлаш. Доиравий юкланиш таъсирида бўлган халқага ўтқазиш танлашни радиал юклама интенсивлиги (РR) орқали аниқлаш мумкин. Юклама интенсивлиги

  • Доиравий юкланиш таъсирида бўлган халқага ўтқазиш танлаш. Доиравий юкланиш таъсирида бўлган халқага ўтқазиш танлашни радиал юклама интенсивлиги (РR) орқали аниқлаш мумкин. Юклама интенсивлиги
  • R - таянчни хисобли радиал реакцияси, H; кН/м
  • В - подшипник ўтирадиган жойнини иш кенглиги, м;
  • Кn - юкланиш характерига боғлиқ бўлган динамик коэффициент; F - ичи ғовак ва юпқа деворли ҳад бўлганда тарангликни камайишини ҳисобга олувчи коэффициент. Вал учун коэффициент 1 дан 3 гача, қад учун 1 дан 1,8 гача; FA - радиал юкламани А таянчга таъсир қилганда унинг бир текисда тақсимланганлигини ҳисобга олувчи коэффициент.
  • Хисобланган минимал таранглик шундай бўлиши лозимки, у ички халқани вал билан ёки ташқи халқани вал билан пухта бирикишини таъминлаши лозим. Максимал таранглик халқани ёки ҳадни мустаҳкамлиги шарти бўйича белгиланади.
  • Халқани ёрилишидан сақлаш учун ўтқазишни максимал таранглиги, йўл қўйилган тарангликдан катта бўлииши мумкин эмас
  • М- конструктив коэффициент бўлиб унинг ўртача
  • қиймати ички халқа: енгил серия учун - 2,78, ўрта
  • серия учун - 2,27 ва оғир серия учун-1,96; Ташқи халқа енгил серияси учун-4,37, ўрта серияси учун - 3,80 ва оғир серияси учун -3,36. [R]- чузилишга йўл қўйилган кучланиш, кгс/см2 ( подшипник пўлати учун [R]=40 кгс/см2 ); d – халқани ички диаметри, мм да.
  • Агарда Nmax< Nй.қ бўлса танланган ўтқазиш тўғри хисобланади.
  • Жойли юкланиш таъсирида бўлган халқа учун ўтқазишларни юкланиш характерига, подшипник турига ва ўлчамларига қараб тавсия этилади.

Жоизлик ва ўтқазишларни асосий тизимини фақат подшипник халқалари ўрнатиладиган вал ва қад тешиги учун қўлланилади. Подшипник халқалари учун махсус жоизлик майдонлари аниқлик класслари (СТ СЭВ 773-77 ва ГОСТ 3325-85) бўйича белгиланган.

  • Жоизлик ва ўтқазишларни асосий тизимини фақат подшипник халқалари ўрнатиладиган вал ва қад тешиги учун қўлланилади. Подшипник халқалари учун махсус жоизлик майдонлари аниқлик класслари (СТ СЭВ 773-77 ва ГОСТ 3325-85) бўйича белгиланган.
  • Дамалаш подшипниги ҳалқалари туташувчи диаметрларининг (корпус тешиги ва вал) жоизлик майдонларининг жойлашиши.
  • Корпус тешиги, вал бўйинларини шакл бўйича жоизликларини ҳамда туташувчи ва таянч ён юзлари жойлашишининг белгиланиши.
  • Схемадан кўринадики, ички ҳалқа к6, m6, n6 – вал жоизлик майдонлари билан ўтқазишлар ҳосил қилади (аслида бу жоизлик майдонлари асосий тешик билан оралиқ ўтқазиш ҳосил қилади). Бунга сабаб, ички ҳалқа жоизлик майдонининг жисмдан ташқарида жойлашганлигидадир. Корпус тешиги ва вал бўйинларини шакл бўйича жоизликларининг ҳамда туташувчи ва таянч ён юзаларининг жойлашиши белгиланиши 2-расмда кўрсатилган.

Download 0,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish