Дўстов Ҳ. Б. Коррозиядан ҳимоя қилиш


-расм. Водороднинг босими 20 МПа



Download 4,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/179
Sana13.06.2022
Hajmi4,1 Mb.
#663684
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   179
Bog'liq
korroziyadan himoya qilish (1)

6.9-расм. Водороднинг босими 20 МПа
бўлганда 35 маркали пўлат углеродсиз- 
ланиш чуқурлигининг (мм ларда) 
турли 
температураларда 
вақтга 
боғлиқлиги.
6.10-расм. Водород пўлатга кириш 
чуқурлигининг ундаги хром миқдо-
рига боғлиқлиги. (Н
2
-нинг босими 
30 МПа, синаш вақти 300 соат) 
Ҳосил бўлган сув буғлари металл ичида юқори босим ҳосил қилиши 
туфайли ёриқларнинг ҳосил бўлишига ва металл пластиклигининг 
йўқолишига сабаб бўлади. Бу ҳодисанинг олдини олиш учун қотишмадаги мис 
оксидининг миқдорини камайтириш керак бўлади. Сu
2
О нинг концентрацияси 
0,01 % дан кам бўлганда водород коррозияси ҳодисаси деярли кузатилмайди. 
Аммиакни синтез қилиш жараёнида азот-водород-аммиак аралашмаси 
пўлат учун соф водородга нисбатан хавфлироқ ҳисобланади. Бундай ҳолларда 
водород коррозиясининг барча турларидан ташқари пўлатнинг азотланиши 
ҳам амалга ошади. Аммиак синтези колоннасининг иш шароитида нафақат 
аммиакнинг ҳосил бўлиши, балки металл сиртида атом ҳолдаги азотнинг 
ҳосил бўлиши билан борадиган аммиакнинг диссоциацияланиши юз беради. 
Бунда азот атомлари темир ёки легирловчи элемент атомлари билан ўзаро 
таъсирлашиб нитритлар ҳосил қилади. Натижада пўлатнинг сирти азотга 
тўйиниб, мўрт бўлиб қолади. 
Пўлатлар таркибидаги хром миқдорининг ортиши билан водород ва 
аммиакнинг таъсир даражаси камаяди. Пўлат сиртида 11 % ортиқ хромнинг 
бўлиши қаттиқ ва зич жойлашган нитрит қатламининг ҳосил бўлишига олиб 
келади ва металл ичкарисига азотнинг диффузияланишига тўсқинлик қилади. 
Бунинг тасдиғини 6.10- ва 6.11-расмларда келтирилган маълумотлардан 
кўриш мумкин. 
18Х3МВ русумли пўлатда нитрит қатламининг чуқурлиги 3–4 мм ни 
ташкил қилиб, унинг зичлиги асосий металлникига нисбатан 2 марта катта. 
X18Н10Т пўлатдан тайёрланган деталларда эса нитрит қатламининг 
чуқурлиги 0,3 мм бўлиб, унинг зичлиги асосий металлникига нисбатан 10 
марта катта.

Download 4,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish