Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

— 
булар
1) А л-М адхал
— м а н т ш д а кириш, 
унинг асосий вазифалари, билишда тутган урни, цисм- 
лари каби 
масалаларни уз ичига 
олади; 2) 
ал-Маъ-
к;улот — бу тафаккурнинг бошлангич асосий тушунча- 
лари, 
уларнинг 
нут^ 
орцали 
ифодаланиши 
каби 
м асалалар; 3) 
ал-Ибора
—)^укм, унинг турлари, и ф ода­
ланиши кабилар; 4) 
ал-Циес 
— дедуктив, силлогнетик 
хулоса чи^ариш, унинг шакллари, цоидалари каби м а ­
салалар; 
5) 
ал-Бурхон 
— исботлаш, 
унинг 
мо^ияти, 
вазифаси, турлари, ^оидалари ва бошк^а масалалар;
6) 
ал-Ж адал 
диалектик ^укмлар номини олган м урак­
каб ^укмлар — шартли булинувчи савол-жавоб хукмла- 
рн кабилар;
7) 
ал-С аф сата
— нотугри ^укмлар, боищаларни ал- 
даш, ёлгонни исботлашга ^аратилган софизм, паралло- 
гизмлар з^акида;
8) 
ал-Хитоба 
— риторика, нотшушк санъат цоида- 
лари, унинг таркибий цисмлари каби м асалалар;
9) 
аш-Шеър 
— шеърий ^укмлар, шеър ёзиш саиъати, 
унинг вазифаси ва бонщалар.
Бу тартиб 
Аристотелнинг 
логикаси — мантигига, 
унинг тузилиши ^исмларига асосланиб тузилгандир.
Ибн Сино учун манти!у.
66


— турри фикр юритишнинг, хатолардан caiyiamim- 
шшг цоидасини ургатади;
— маълум 
билимлардан 
номаълум 
билнмларга 
$тиш йулини курсатади;
— манти^нинг фикрлашга муносабати грамматика- 
иинг нут^га, шеър назариясининг 
шеъриятга 
булган 
муносабатига ^хшашдир, амалий тафаккур .\ар доим 
мантиэда му^тож, чунки мантик; ёрдамида у мукаммал- 
лашади, етукликка эришади.
Манти^ илм-фан билан шугулланувчи .\ар ^андай 
инсон учун энг зарурий илмлардан х;исобланади ва уни 
урганиш ^ а ^
1
щатни тугри билиш ва ани^лашнинг му- 
^им воситаси, ^уролидир. 
i
Ибн Сино м а н т щ фанининг вазифалари, тафаккур- 
да тутган урни ва а^амияти, таф аккур билан тил, ман- 
ти^ билан грамматика муносабатлари, тафаккурнинг 
тугрилигини белгиловчи барча цоидалар ва уларнинг 
тузилиши, хатоларнинг турлари, фикрда инсонни атай- 
лаб адашгириш па алдашиинг ш акллари .^ацида кенг 
ва изчил маълумотлар беради.
лЛОцорида цайд ^илиб утилганидек, Ибн Сино фал- 
сафани назарий ва амалий ф алсаф а сифатида «книга 
булади. Ижтимоий-сиёсий 
масалалар, 
давлат, инсон 
(жамиятининг тузилиши, вазифалари, жамоани бошца- 
риш, инсон уюшмаларининг фаолияти, инсоннинг хулц- 
одатлари, ахло^, ж а у о а ва оиладаги ахлоц мезонлари 
кабилар амалий ф ал саф а томонидан урганилади.
Амалий ф алсаф а $з вазифаси ва предметига караб 
уч ^исмга б^линади: '

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish