Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Ривожланиши
Миноглар метаморфоз оркали ривожланади. Тухумининг 
сариклиги кам булади. Личинкасининг бошскелетсизларга ухшаш эндостили 
булади. Личинка майда организмлар ва органик колдиклар билан озикланади. 
Личинка ланцетник сингари сув тубида кумга кумилиб яшайди. Унинг 
тузилиши ва хаёт кечириш хусусиятлари тугарак огизлиларни бош скелет- 
сизлардан келиб чикканлигини курсатади. Диаметри 1 мм келадиган минога 
тухумида сариклик модда кам булади ва тухум тула булинади. Миноганинг 
тухумидан буйи 10 мм келадиган кумтешар деб аталувчи личинка чикади. 
Личинкалар микроскопик сув утлари, майда хайвонлар ва органик колдиклар 
билан озикланади. Кумтешар вояга етган миногадан бир катор белгилари билан 
фарк килади, яъни уларда аловдца нафас найи булмайди, чунки халдум 
ичакнинг бошка булакларидан ажралмаган. Жигари найсимон, мияси бирмунча 
катта, кузлари муртак холда булиб, тери билан тула копланган. Огиз олдида 
С)фгич воронкаси булмайди, тишлари йук. Огзининг олди 2 та лаб билан урал- 
ган булади.
П.8.Тугарак огизлилар синфининг систематикаси
ва зкологияси
Тугарак огизлилар синфига 38- 45 тага якин тур киради ва улар 2 та 
кенжа синфга булинади: миногалар ~ Petromyzones ва миксиналар - Myxini.
Миногалар кенжа синфига битта миногасимонлар (Petromyzoniformes) 
туркуми ва битта миногалар (Petromyzonidae) оиласи киради. Бу оиланинг 7 та 
уруги ва 30 га якин турлари маълум.
Миногаларда миксиналарга нисбатан паразитлик килиб хаёт кечириш 
анча кучсиз тивожланган, яъни улар чала паразитлар хисобланади. Миногалар 
баликларга ёпишиб уларнинг конини сур ади ва гушти билан озикланади. 
Айрим турлари баъзан балик икраларини хам еб куяди, ошкозонидан сув 
утлари хам топилган. Миногаларнинг халкуми 2 та найга булинган, юкоригиси 
кизилунгач вазифасини, пасткиси эса нафас найи вазифасини бажариб, ички 
жабра тешикларига очилади. Жабра тешиклари 7 жуфт. Миногалар куш кават 
орка сузгич канотини, бирмунча яхши такомил этган кузлари билан эшитув 
органларини, огиз олди ва жабра аппаратининг яхши ривожланган скелетини ва 
тугридан-тугри ташкарига очиладиган жабра тешикларини саклаб колган.
Миногалар миксиналардан фарк килиб уларнинг ривожланиши метамор- 
фозли, яъни узгариш билан боради. Тухумдан чиккан личинкаси - кумтешар
53
www.ziyouz.com kutubxonasi


дейилади. Личинкалари вояга етганларидан фарк килади. Минога личинка- 
л арининг огзи воронк асимон булмай, балки тиркишли ёриги бор. Халкуми 
кизилунгач ва нафас олиш найларига ажр алмаган. Уларнинг хаёт кечириши 
ланцетникларникига ухшаш, дарёда яшаб куп вактини сув остида кумга 
кумилиб хаёт кечиради (29-расм). Кумтешар вояга етган миногага айлангунча, 
одатда 4-5 йил керак булади. Улар ер шари сувликларида кенг таркалган. 
Купчилик турлари денгизларда яшайди. Миног ал ар ичида дарёларда яшайдиган 
турлари ва оралик турлари, яъни денгизларда яшаб, урчиш учун дарёларга 
утадиган турлари хам бор.
МДХ да миногаларнинг 8 та тури учрайди. Дарё миногаси болтик денгизи 
ва Шимолий денгиз хавзаларида яшайди. Улар Европа денгизларида, Осиё ва 
Американинг шимолий денгизларида куп учрайди, асосан дарёларда купаяди.
Нева миногаси урчиш, яъни икра ташлаш учун денгиздан дарёга утади. 
Нева миногаси Фин курфазидан йилига 2 марта, бахода ва кузда Нева дарёсига 
утади. Улар ёзда икра ташлайди. Кузда дарёга кирган Нева миногалари бу ерда 
кишлаб колади. Ургочи миногалар бир йула 10 минглаб икра ташлайди. Икра 
ташлагандан кейин барча эркак ва ургочи миногалар одатда халок булади, яъни 
бу миногалар хаёти давомида бир марта тухум куяди.
Дарё миногасининг (Lampetra fluviati- 
lis) узунлиги 40 см. Икра ташлаш пайтида 
дарё миногалари озикланмайди ва натижада 
ичаги кискара бошлайди. Дарё миногаси 
икра ташлаш учун дарёдан денгизларга 
утади. Улар Европа дарёларида учрайди.
Сой миногаси (Lampetra planeri) нинг 
узунлиги 30 см гача боради. Улар асосан 
Европа .дарёларида яшайди, денгизларда 
учрамайди, май ойида икра ташлаб, сунгра 
халок булади. Уларнинг ов ахамияти йук. 
Миногалар орасида энг йириги денгиз 
миногаси 
(Petremyzon 
marinus) 
булиб 
танасининг узунлиги 90-100 см.га, огирлиги 
эса 3 кг га етади. Дегиз миногаси Атлантика 
океанининг шимолий кисмида кенг таркал­
ган. Бу тур шимолий Америка дарё ва 
кулларига хам утиб, кул популяциясини 
хосил килади. Улар шимолий Европа киргокларида, баъзан Болтик денгизида 
хам учрайди. Денгизларда яшасада лекин икра ташлаш учун дарёларга утади. 
Бу миногалар 240 минг тагача тухум ташлайди. Улар денгизларнинг 500 
метрлик чукурликларида яшайди. Купрок баликлар билан ва баъзан эса сув 
ости умурткасизлари билан озикланади. Икр ас ини б ал чикни ковлаб чукурча 
ичига куяди. Денгиз миногалари асосан бахорда дарёларга келиб икра 
ташлайди ва сунгра яна денгизга кайтади. Ов килиш ахамияти катта эмас. 
Денгиз миногаларнинг корин пардаси ва икралари захарли. Шунинг учун хам
г

2
и
3

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish