Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet356/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   352   353   354   355   356   357   358   359   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

~ : р т  
= | • 2 = 32 та.
МДХ, да учрайдиган кувушшохлилар оиласининг типик вакилларига 
кавказ сернаси (Rupicapra rupicapra), У рта Осиёда жайрон (Gazella subgutturosa), 
Волга атрофида ва Сибирь хамда Камчаткада таркалган кор куйи (Ovis 
nivicola), Козигистон даштларида яшайдиган сайгок (Saiga tatarica) ва зубр (Bos 
bonasus) ларни мисол килиб к)фсатиш мумкин. Урта Осиё гизоли-жайрон ва 
У рта Осиё куйи-архар (Ovis ammon) хозир асосан курикхоналардагина 
сакланиб колган. Ёввойи букалардан Африка буйволи (Bubalus caffer) ва Осиё 
буйволи (Babalus ашее), Африка ва Жанубий Осиёда учрайди. як (Bubaeus 
mutus) Марказий Осиёда, бизон (Bison bison) Жанубий Америкада учрайди. 
МДХ, да асосан зубр ва як учрайди. Куп сонли йирик шохли хонаки корамол 
зотларининг аждоди кадимги ХУКИЗ_ТУР (B°s primigenius) XVII асрда кирилиб 
кетган.
Уй кувушшохлиларга хонаки сигир зотлари, кутослар, буйволлар, куй ва 
эчкиларнинг талайгина зотлари киради. КувУшшохлиларга яна куйхукиз 
(Ovibos moschatus) хам киради, улар асосан Греландия, Канада ва Арктика 
архипалагидаги оролларида яшайди.
Куйхукизнинг баландлиги 1,1 м, танасининг узунлиги 2,5 м гача ва 
огирлиги 300 кг гача боради. Гавдаси узун, яъни 60-90 см ли кора кунгир жун 
билан копланган. Шохининг асоси йугон, учи кайрилган, буйни киска. 
Куйхукиз 20-30 тадан пода булиб яшайди. Бугозлик даври 9 ой, 1-2 та бола 
тугади. Куйхукиз МДХ да Россиянинг шимолий худудларида Канададан олиб 
келиб купайтирилмокда.
Кадокоёклилар (Tylopoda) туркуми
Кадокоёклилар туркуми вакилларининг асосий характерли белгиси 2,5- 
нчи бармокдарининг й^^слиги, озик тишларининг чайнаш юзаси ясси булиши, 
оёкларида хакикий туёкдарининг йуклиги, балки оёкларида тирнок шаклида 
кайрилган майда шох усимталарнинг мавжудлиги, оёк кафтида ёстиксимон 
кадокларининг борлигидир. Улар бармоклари остидаги юмалок ёстикчаларга 
таянади. Кадокоёклиларнинг сони танасига кушилмаслиги билан туёклилардан 
фарк килади. Кадокоёклилар туркумига туялар (Camelidae) оиласи киради. 
Туялар оиласи вакилларининг оёклари икки бармокли, ён бармоклари ту лик 
редукцияга учраган. 3- ва 4- кафт хамда товон суяклари бирга кушилган.
458
www.ziyouz.com kutubxonasi


Юкори лаби айрили, ошкозони мураккаб, 3 булмали (катта корин, тур корин ва 
ширдон). Эритроцитлари овал шаклда булиши билан бошка сутэмизувчилардан 
фарк килади. Туялар оиласининг 2 та уруги (туялар ва ламалар) бор (251-раем).

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   352   353   354   355   356   357   358   359   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish