Доктори, проф. Э. Шерназаров


Тунгизлар (Suidae) оиласи



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet352/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   348   349   350   351   352   353   354   355   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Тунгизлар (Suidae) оиласи 
вакилларининг 
тумшуги 
узун, учи дойра 
шаклдаги ясси ва туксиз хдракатчан тогайдан иборат. Тунгизл арнинг тишлари 
44 та. Танасидаги жунлари сийрак, асосан дагал киллардан иборат. Юкори 
жагидаги козик тишлари яхши ривожланган, узун, кжорига кайрилган. Тиш
формуласи: 
/ = | ; с = 
^;/ия^;ж 
= | *2 = 44 
та
Тунгизл арнинг 
типик вакили ёввойи тунгиз (Sus scrofa) Европа ва Осиёда 
кенг таркалган, Узбекистонда асосан гот 
урм онларда 
ва тукайларда яшайди. 
Тунгизл ар х;ар хил озикни еяверади, яъни ёнгок, ёмгир чувалчанги, 
х;ашаротларнинг личинкалари билан озикланади, Йилига бир марта купаяди ва 
4-6 та, баъзан 12 тагача бола тугади. Ёввойи чучкаларнинг бошка турлари 
Жанубий Осиё ва Африкада таркалган. Тунгизл арнинг огирлиги 80-150 кг, 
баъзилари хдтто 300 кг гача боради. Улар пода булиб яшайди. Подада асосан, 
ургочиси ва ёш болалари булади, кари эркаклари алохдда яшайди, Уй 
чучкалари 
Осиё тунгизларидан келиб чиккан. Уй чучкаси ёввойи чучкага 
Караганда 
купрок бола тугади. Тунгизлар овланади.
Пекарлар (Tayassuidae) оиласи 
вакиллари Жанубий ва Марказий 
Америкада таркалган булиб, 3 та тури бор. Танасининг узунлиги 100 см гача ва 
огирлиги 30 кг гача боради. Ташки куринишидан чучкаларга 
ухш&б
кетади. 
Оёкдари ингичка, орка оёкларида 3 тадан бармокдари бор. Ошкозони икки 
булмали. Белида хдд чикарадиган мускус бези бор. Пекарлар х;аммах>ф, 
ургочилари одатда 1-2 та бола тугади. Ов киланади.
Кавш кайтарувчилар (Ruminantia) кенжа туркумига 
жуфт туёкдилар 
туркумининг энг куп турлари, яъни 180 дан ортик тури киради, Бу кенжа 
туркумга кирадиган ^айвонлар озик тишларининг чайнаш юзаси ясси тортилиб, 
катакчалари яхши тараккий этганлиги, устки курак тишлари ва козик тишлари 
яхши ривожланмаганлиги ёки бутунлай булмаслиги, пастки козик тишлари
453
www.ziyouz.com kutubxonasi


шаклан исканага з^сшашлиги ва 4 та булимдан иборат (катта корин, тур корин, 
кат корин ва ширдон) мураккаб ошкозони борлиги билан характерланади. 
Айрим тур кавш кайтарувчиларда кат корини булмайди. Яхши чайналмаган 
озик катта коринга, ундан тур коринга ва сунгра кайта чайналиш учун огиз 
б$чилигига кайтарилади. Кавш кайтарувчиларнинг оёклари ва буйни узун
гавдаси ихчам, тез югуради, оёкларининг 3,4-нчи бармоклари кучли 
ривожланган, 2,5-нчи бармоклари эса кучсиз ривожланган, кичкина ва юрганда 
ерга тегмайди. К5шчилик турларида пешона суягининг усимтаси хисобланган 
шох бор. Уларда териости ёг кавати яхши ривожланмаган.
Кавш кайтарувчиларнинг ёввойи турлари Австралия, Мадагаскар ва 
Антил оролларидан тадщари, хамма ерда таркалган. Кавш кайтарувчилар 
хужаликда катта ахамиятга эга, асосий чорва моллари сифатида гушти, сути ва 
териси учун бокилади, ёввойи турлари эса гушти ва териси учун овланади. 
Кавш кайтарувчилар кенжа туркуми 5 та оилага булинади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   348   349   350   351   352   353   354   355   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish